Izvor: Vesti-online.com, 30.Mar.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Palikuće

"Potrebno je stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije.

Milan Jovanović

Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << veliku pljačku. Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uza se predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom. Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine.

 

Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere. Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, reda i mira."

Ovako je govorio Moša Pijade na Prvom zasedanju Avnoja u Bihaću 1942. (što je uredno zavedeno u arhivama Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, pod oznakom K-12, 30/12), a kao da ga prepisuje današnja srpska vrhuška.

Nije ni čudo, kad se zna da su svi odreda izašli iz komunističkog šinjela, sledbenici palikuća i beganovića čija majka nikad nije zaplakala, ali zato jeste njihovim zaslepljenim sledbenicima i zabludelim pristalicama.

Sve ove godine sprovodi se Mošina taktika spaljene zemlje: uništiš fabriku, zatreš seljaka-domaćina i eto ti nesrećnih proletera i gologuzana đuture na tzv. narodnom kazanu, očajnih i spremnih na sve zarad kutlače mršave čorbe i parčeta bajatog 'leba.

Dok kusaš masnu vodicu, politički komesari sa TV ekrana drže moralno-političku nastavu. Garniraju to ponekim pozorištem zvanim Farma ili Veliki brat, i ne primetiš da ti mozak nepovratno curi, a u glavu ti se useljava Moša sve sa političkim potomcima.

Kasaš ka (fala bogu) nedostižnoj Evropi ko beslovesno goveče, klimaš glavom kao konj za praznim jaslama, hipnotisano gledaš u crnu trojku na čelu države, sve diveći se toj mudrosti i nadasve hrabrosti da se uradi sve, a nizašta.

Nemci (opet fala bogu) zasad ne pale kuće, ali šta će nama Nemci kad imamo ove naše koji nas raskućiše, ojadiše, a sve to menjajući uniforme, da se narod grešni skroz sludi i da više ne zna ko ga kolje, a ko ga brani.

Ko onaj što je devedesetih išao kroz Bosnu, pa ugledao šaroliku vojsku.

- Za dom spremni! - vikne, a iz šarene vojske zlokobni muk.

- A, niste? Ako niste - onda sprem'te se, sprem'te!

Jer, nije se lako danas snaći u našem vlastodržačkom šarenilu. Nekadašnji partizani natakli kokarde, bivši četnici ugodno ćaskaju sa balistima i glume Boru i Ramiza.

Ljuti zagovornici Titine diktature sada uvode diktaturu demokratije, ali po svojoj meri. Škripe zubima i kolutaju očima kad god im se pomene srpsko Kosovo ili, uostalom, bilo šta srpsko. Oni su drugačije vaspitani, njima je Vođa ostavio u amanet da njegov dil sa Enverom konačno doživi ostvarenje.

Nosioci Velikoalbanske spomenice, tako ugodno ušuškani u svojoj nedodirljivosti i amnestirani za izdaju naroda i države, sanjaju kako neko za njihov račun pali sela i regrutuje nove proletere, sledbenike, bezumne očajnike.

Njima ne trebaju pametni Srbi, niti jaka Srbija. Njima odgovara ovo što danas imamo. Da sve postane prah i pepeo, a da od našeg nacionalnog bića ne ostane ni kamen na kamenu.

Tita vam, recite nam pošteno, je l' vi stvarno verujete da ćete u tome uspeti? Pa, preživeli smo Mošu, a nekmoli vas, sitne palikuće i secikese.

Nastavak na Vesti-online.com...