Izvor: Blic, 19.Dec.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pali me nežno
Pre neki dan, skapiram da mi kablovska televizija ne radi. Obrnem broj centrale i čekam, a umilni glas sa automata priča - šta sve dotična kablovska pruža, šta sve ume i šta sve može… Pomisliš, pravi si srećnik što koristiš njihove usluge! U neko doba, napokon, javi se momak i reče da se izvode radovi na mreži i da će sutra sve biti u redu. Ako ne bude, pozovite ponovo, reče mi. Sutradan ništa.
Javim se ja i opet ista procedura - mi nudimo, mi možemo, mi hoćemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (priča automat), ali operatera niotkud. I konačno, u neko doba, javi se neka mrzovoljna riba. Izdeklamujem pedantno svoj slučaj, na šta me ona upita - da li su mi (verovali ili ne) baterije u daljinskom ispravne? Uzdahnem duboko i objasnim devojci, da sam to proverila i pre nego što sam nijih zvala. E, pa ovde je sve ispravno, reče mi. Ali kod mene nije, odgovorih. A da li ste probali da dekodirate svoj aparat, upita? Nisam, rekoh. A zašto, nastavi ona sa ispitivanjem? Zato što ne znam kako se to radi, odgovorih. Pritisnite dugme, pa ga opet uključite. Koje dugme upitah? Pa, crno dugme (reče mi) kao da se podrazumeva da ja to moram da znam. Koje crno dugme, gospođice, upitah strpljivo? Pa, ono, pozadi. Gde pozadi? Na vašem dekoderu, reče mi ledeno. Pritisnite, pa uključite ponovo, potom sačekajte dva sata i ako se slika ne pojavi, pozovite nas, reče mi. U redu, odgovorih i zagnjurih iza svog TV-a. Ali, prethodno, naravno, obrnuh broj kablovske. Jer, dok pronađem dugme i sačekam signal, čekaću i njih da se jave - da im kažem (za svaki slučaj) na koje dugme se ja - gasim i palim.
Povezane vesti: Čiju sliku ljubim Otići pre svitanja
