Izvor: Glas javnosti, 27.Okt.2009, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Palestinska alva iz srca Šumadije
Kada se pre skoro četvrt veka Odeh Salam, Palestinac iz Nablusa, obreo u Beogradu, mislio je da će se u Srbiji zadržati kratko. Tek koliko mu je bilo potrebno da završi Elektrotehnički fakultet, pa natrag u Palestinu. Salam kaže da su tadašnja Jugoslavija i Tito imali veliki ugled i u arapskim zemljama, pa su se brojni Palestinci, ali i studenti iz ostalih zemalja Bliskog istoka opredeljivali za škole uče baš na u ono vreme prestižnim fakultetima u Beogradu. Po završetku studija, sa diplomom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << elektroinženjera u džepu, Salam se našao pred dilemom: kuda dalje.
U njegovoj domovini vladao je krhki mir, ako je to uopšte mir, a u Srbiji je bilo lepo... Prelom je umesto njega napravila Saraba, ljubav iz studentskih dana. Sirijka iz Damaska završila je arhitekturu, venčali su se, izrodili troje dece... A od nečega se moralo živeti.
Na prvi pogled
- Sa našim diplomama ni ljudi iz Srbije nisu mogli da dobiju posao, a kamoli mi stranci. Počeli su ratovi, zavladala nezaposlenost... Onda je počela borba za život. Ne bih li nekako prehranio porodicu, radio sam svašta, čak i fizičke poslove na građevini... U meni je sazrevala ideja da otpočnem neku proizvodnju, da pravim nešto što u Srbiji nedostaje. Najpre sam počeo da se bavim uvozom robe iz mojih krajeva - suvog grožđa, pistaća, narandži... Onda sam prikupio nešto novca, nabavio opremu i počeo sa proizvodnjom alve, koje kod vas nije bilo, ili je bila mnogo lošija od one koju mi pravimo u Palestini. „Alvasari“, tako se zove firma, brzo je kvalitetom stekla ugled i moji proizvodi se sada mogu naći širom Srbije. Ali, kako je Srbija, na sreću, počela ekonomski da se oporavlja, uslovi za rad u Beogradu postajali su sve teži, a život skuplji. Zato sam odlučio da proizvodnju izmestim u unutrašnjost. Slučaj me je naneo u Aranđelovac, koji mi se dopao na prvi mah - priča Odeh Salam.
Dobri saradnici
Proizvodnju je najpre pokrenuo u iznajmljenoj zgradi, a kako je posao krenuo, nedavno ju je i otkupio, zaposlio nekoliko stalnih radnika... Imam sreću, kaže Salem, što je i ovde u Srbiji uspeo da nađe nekoliko izvrsnih saradnika. Tehnolog Radmila Lazarević i Katarina Lazić, koja je posao u trgovini zamenila alvom, tako su ispekli zanat da bi im, priča Palestinac, i njegovi u otadžbini pozavideli. A, da li će obim proizvodnje u dogledno vreme povećavati i koliko će novih radnika zaposliti, ponajviše zavisi od toga kakve kredite će uspeti da dobije od države.
- I eventualni novi proizvodi će svakako biti vezani za moju domovinu... Za sada planiram pokretanje programa sa nekoliko novih proizvoda, među kojima će biti i arapska baklava. Od proizvoda koje uvozim iz Iraka, Sirije, Izraela i naravno Palestine, trenutno su najtraženiji palmino ulje, susam, tahom i suva kajsija-priča Salam, dok se hvali kako je samo lane proizveo više od sto tona alve, ali i obećava da će je ove godine nadmašiti bar za trećinu.
Svaka cast majstore !
Neka vam je sa srecom. Nije lako da se covek snadje ni u svojoj rodjenoj zemlji, a ne kao stranac u Srbiji koja grca u problemima.
Hrana je nesto sto ce uvek da radi... Ljudi moraju da jedu.
Samo pravi kreten ne jede alvu ćeten!
Bravo Filistejac!
Neka vam je sa srecom u vasem biznisu.Bas mi je drago da je jedan Palestinac uspeo u Srbiji.Inace, taj narod sam imao prilike da upoznam ovde u Londonu i o njima mogu reci samo sve najbolje.
Добар потез, још бољи што је отишао у други град.
