Izvor: Blic, 13.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Palanka
Koncerti „Rolingstonsa" prošle nedelje na plaži Jaz i ove nedelje na Ušću u Beogradu predstavljaju ključnu temu ovdašnjih medija (ako izuzmemo domaću politiku), i to bi se moglo uzeti za etalon naših političkih i drugih strasti. Naime, od rok kritičara koji se pojavljuju da dokažu da su „Stonsi" hodajući kult duha pobune, preko onih koji sa gorčinom primećuju da su „Stonsi" i „Rokeri s Moravu" isto - dokaz o kešu kao vrhunskoj vrednosti savremene civilizacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preko onih u beogradskim medijima koji su naoštrili svoja perca da ismeju Crnu Goru i njene napore da bude domaćin jednog rok spektakla, do onih koji svojim pisanjem samo zarađuju za vinjak, tek gostovanje „Stonsa" na brdovitom Balkanu raspalilo je strasti preko svake mere.
Da li je na Jazu bilo dvadeset ili četrdeset hiljada ljudi, ispostavilo se kao važnije pitanje od toga da li su „Stonsi" napravili odličan koncert. Provincijalnost ovdašnje sredine ne može da sakrije vlastitu zluradost, čak ni pred činjenicom da svetski profesionalci rade svoje koncerte sa istom pažnjom na plaži u „zemlji između planina i mora" i na Kopakabani. Ali ta provincijalnost, taj duh palanke koji se ogleda u tom tihom ratu između Srbije i Crne Gore - oko toga ko će napraviti bolji koncert i gde će biti više ljudi, ogleda se i u jednom sveopštem omalovažavanju svakog uspeha - i svetskog višedecenijskog uspeha „Stonsa", i omalovažavanju njihovih godina, i publike koja ide na njihove koncerte, i rokenrola, i koncerata uopšte, i političkih struktura koje su ih omogućile, i teoretičara kulture, i dobre energije koju proizvodi spektakl na kome nema povređenih, ni mrtvih. Jednostavno, ovde postoji, paradoksalno, neverovatan konsenzus i „dobar vajb" samo kada se dešava nešto loše. Na to smo, izgleda, navikli. Cinizam i podsmeh, prema svemu što nismo „mi", mržnja i zavist prema svakom uspehu, koji nije potekao iz brloga u kome, uz isparenja vinjaka, stvaraju ovdašnji hroničari, ključni je dokaz našeg duhovnog jada.
Tamo gde je slađe poniziti nego čestitati, polomiti nego stvoriti, isplaziti jezik nego reći nešto mudro, gde je lakše ismejati nego razumeti - tamo je tužna palanka. Zato je ovde svaki umetnički, intelektualni ili kulturni pokušaj - ravan herojskom podvigu.
www.mirjanabm.com
