Izvor: Blic, 23.Sep.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Palačinke, palačinke
S jeseni u Srbiji počinje sezona kupusijada, jagnjijada, projada... Mada, neki jadi bi mogli malo i da nas mimoiđu. Na jednoj takvoj manifestaciji, na Kupusijadi u Mrčajevcima, videh štand Udruženja distrofičara Čačka, na kojem su članovi udruženja pekli i prodavali palačinke.
Hteli mi to da priznamo ili ne hteli, i sa zakonom i bez zakona o zabrani diskriminacije osobe obolele od distrofije teško da su ravnopravni članovi društva. Pri tom su i te kako posebni i različiti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Međutim, svoju posebnost i svoje potrebe ne iskazuju paradom, niti traže milostinju, već se za mesto pod suncem bore svojim radom i marljivim trudom koji zavređuje pažnju i poštovanje. Na njihovom štandu nije bilo nijedne poznate ličnosti da ih podrži, da im pomogne u pravljenju palačinki, ili da im makar svojim ugledom i reputacijom poboljša prodaju. Hiljade ljudi koji su se tiskali duž tezgi nisu posebno ni obratili pažnju na ovaj štand. Tek poneko bi zastao i kupio palačinke, više podstaknut dobrim mirisom smese koja se pekla na usijanoj ringli, nego li povicima „palačinke, palačinke" koji su nadjačavali vašarsku vrevu. U moru šarenih balona, šećerlemi, liciderskih srdaca, u mnoštvu zemljanih krčaga iz kojih se širio miris svadbarskog kupusa, dok se najraznovrsnija muzika mešala i stapala u neizdrživu buku, u atmosferi koja u mnogome oslikava današnju svakodnevicu u Srbiji, retko ko vidi i prepoznaje heroje običnog vremena. Oni koji se bore sa izazovima, oni koji se ne predaju i koji vrlinama pobeđuju iskušenja, oni koji uporno i trpeljivo traže svoje mesto pod suncem noseći svoje breme, imaju malo prostora u medijima. Jer ili nisu dovoljno posebni ili ne uzvikuju dovoljno glasno „palačinke, palačinke"! Ali ipak traju i pobeđuju. Uprkos mraku koji ih okružuje!
