Izvor: RTS, 23.Jul.2011, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pakao na norveškom ostrvu
Norveška u šoku. Devedeset dve žrtve u dva napada. Strahuje se da broj stradalih nije konačan. Policija uhapsila Norvežanina Andersa Behringa Breivika, koji je priznao da je pucao iz vatrenog oružja na ostrvu Utoja gde je ubijeno 85 osoba. Stručnjaci smatraju da napadi nemaju veze sa radikalnim islamistima. Grad u strahu, jer postoji opasnost da ima još bombi.
23.05 - Norveški list "Dagbladet" objavio da je identifikovan, na internetu, navodni manifest ubice. Još nema >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << potvrde da je reč o autentičnom dokumentu.
20.46 - Norveška policija će koristiti mini-podmornice u potrazi za telima na ostrvu Utoja, rekao portparol policije Dag Gjeru, dodavši da će podmornice celu noć pretraživati vodu oko ostrva.
18.23 - "Bilans mrtvih još uvek nije konačan i mogao bi da dostigne 98", saopštio šef norveške policije Sveinung Sponhaj, dodavši da se još uvek utvrđuje da li je napadač bio sam ili je imao pomagače.
15.55 - Broj mrtvih u pucnjavi na ostrvu porastao na 85, saopštila policija.
14. 43 - Policija sarađuje sa stranim obaveštajnim službama kako bi utvrdila da li je napadač bio povezan sa nekim iz inostranstva, rekao norveški premijer Jens Stoltenberg.
13.45 - Norveški kralj Harald i kraljica Sonja posetili ostrvo Utoju da uteše preživele, javlja Rojters.
13.14 - Policija ispituje navode očevidaca sa ostrva da je postojao i drugi "revolveraš", koji nije imao policijsku uniformu.
Osumnjičeni za dva napada u norveškoj prestonici Oslu Anders Behring Breivik priznao je da je pucao na skupu Laburističke partije na ostrvu Utoja.
Predsednik Srbije Boris Tadić je najoštrije osudio "mučke napade" u Oslu i izrazio norveškom narodu najdublje žaljenje zbog izgubljenih života građana.
"Primite izraze najdubljeg saučešća u ime građana Srbije za tragediju koja se dogodila bezumnim bombaškim napadima", napisao je predsednik Tadić u telegramu saučešća upućenom prijateljskom norveškom narodu i premijeru Jensu Stoltenbergu.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković uputio je telegram saučešća norveškom premijeru.
"U ime Vlade Srbije i u svoje lično ime, primite izraze najiskrenijeg saučešća povodom velikog broja nevinih žrtava", navodi se u telegramu premijera Cvetkovića.
Saučešće Norveškoj je uputio i zamenik premijera Ivica Dačić i ponudio pomoć u pronalaženju odgovornih.
Broj žrtava se popeo na 92, od čega je 85 stradalo na ostrvu Utoja, a sedmoro, sat ranije, u bombaškom napadu u centru Osla.
Breivik je, odeven u policijsku uniformu, na ostrvu Utoja ubio članove omladine Laburističke partije koji su tu imali skup, a sumnja se da je prethodno aktivirao eksploziv u centru grada, gde ga je videlo nekoliko svedoka. Policija ispituje da li je Breivik imao saučesnike.
Norveški specijalci upali su u petak kasno uveče u Breivikovu kuću, nakon čega je tridesetdvogodišnji Norvežanin odveden u sedište policije, gde je narednih nekoliko sati trajalo ispitivanje o motivima napada i eventualnim saradnicima.
Policija je saznala da veb sajt osumnjičenog Breivika ukazuje na njegovu naklonjenost desničarskoj, hrišćansko fundamentalističkoj ideologiji. Norvežanin je, takođe, bivši član opozicione Napredne stranke.
Lokalni mediji su objavili da je u njegovoj kući pronađen pištolj marke "glok" i automatska puška. Policija je prilikom akcije bila posebno oprezna, jer je postajala sumnja da se u kući nalazi velika količina eksploziva.
Bomba korišćena u napadu na zgradu vlade u norveškoj prestonici napravljena je od kombinacije veštačkog đubriva i dizel-goriva, saopštila je norveška policija, koja je, u međuvremenu došla do informacije da je Breivik 4. maja kupio, preko svoje firme "Breivik Geofarm", šest tona veštačkog đubriva.
Nešto pre četiri sata ujutru, policija u Oslu saopštila je da su ubistva na ostrvu "katastrofalnih razmera" i da mrtvih ima sigurno više od 80.
Norveški premijer Jens Stoltenberg istakao je jutros da je napadač "raj mladih na ostrvu Utoja pretvorio u pakao i da Norveška još od Drugog svetskog rata nije videla veći zločin".
Kakva je panika zavladala u norveškoj prestonici svedoči i podatak da je policija, prilikom posete premijera Stoltenberga ostrvu Utoja, uhapsila muškarca koji je imao nož u džepu. Na pitanje šta će mu nož, rekao je da ima puno čudnih ljudi unaokolo i da ne veruje nikome, prenosi list Dagsbladet.
Hapšenje Breivika usledilo je svega nekoliko sati pošto je prethodno nepoznata grupa radikalnih islamista "Ansar al džihad al Alami", ili Pomagači globalnog džihada, preuzela odgovornost za napade.
Džihadisti su se ubrzo predomislili i saopštili da nemaju nikakve veze sa napadom u Oslu.
Ukoliko se rezultati istrage pokažu tačnim, napadi u Oslu pre će biti svrstani u red akcija ludaka poput eksplozije u Oklahoma Sitiju, nego velike terorističke napade kakvi su bili 11. septembar ili napad na London, koji je bio i poslednji na tlu Evrope.
Ipak, eksplozija u centru grada je Oslo za nekoliko sekundi pretvorilo u Bagdad ili Bejrut, pošto su uspaničeni stanovnici ovog grada unezvereno trčali kroz ulice prekrivene srčom i iskrivljenim metalom.
Slični napadi u prošlosti
Tragedija u Norveškoj samo je najnoviji u nizu stravičnih napada koji su pogodili svet u poslednjih 30 godina.
Neki su bili politički motivisani, drugi rasno ili verski, a bilo je i slučajeva potpuno nasumičnog ili klinički objašnjivog nasilja. Jedino što im je zajedničko, jeste veliki broj nedužnih žrtava.
Politički najsličniji bio je bombaški napad na federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju, 1995. godine. Ekstremni desničar Timoti Mekvej je bombom kućne izrade, smeštenom u kombiju, ubio 168 ljudi. Napad je pripremao nezadovoljan radom federalne vlade.
Jedan od najstrašnijih napada bila je opsada škole u Beslanu, prvog dana školske 2004. godine. Čečenski islamski ekstremisti su tri dana držali roditelje i decu. Kad je počela akcija oslobađanja, Čečeni su ubili najmanje 334 taoca, među kojima je bilo skoro 200 dece.
Slučaj koji je najviše šokirao javnost u Americi bilo je ubistvo 32 studenta na univerzitetu Virdžinija Tek 2007. godine. Student azijskog porekla ušao je u kamp i nasumice ubijao svakoga na koga je naišao.
Slična tragedija na američkom tlu dogodila se u aprilu 1999. godine, u školi Kolumbajn kod Denvera, kada su dvojica tinejdžera ubila 13 učenika.
Tri godine kasnije, u mestu Erfurt u Nemačkoj, Robert Stajnhauzer (19) je otvorio vatru na svoje školske drugove i nastavnike. Ubio je 12 učenika, sekretara, dva studenta i policajca pre nego što je izvršio samoubistvo.
