Izvor: Večernje novosti, 27.Avg.2014, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pakao kanjona Nevidio jedva preživeli!
UMESTO avanture za pamćenje i divno provedenog vikenda, u čuvenom crnogorskom kanjonu Nevidio, grupa turista iz Beograda i Novog Sada, pre desetak dana preživela je golgotu! Njih dvadesetak, u kanjonu i ledenoj vodi zadržalo se čak sedam i po sati, a najmanje izdržljivi od njih, kažu - jedva su izvukli živu glavu. Kako tvrde, sve vreme napornog prolaska kroz jedan od najekstremnijih kanjona u Crnoj Gori, vodič iz Planinarskog društva "Radnički", sa kojim su pošli u avanturu, nije bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pored svoje ekipe. Zato su članovi bili prepušteni sebi i jedni drugima, a jedna od devojaka na začelju kolone, na sreću je spasena od davljenja! Crnogorska gorska služba dobila je pre nekoliko dana pismo, u kome članovi grupe koja je 9. avgusta jedva izašla iz kanjona Nevidio, apeluju da se kontrolišu vodiči, a pojedinima i zabrani da uvode grupe u kanjon. Pema rečima K. G., jedne od devojaka koja je preko "Radničkog", sa vodičem Tihomirom Vojnovićem, pošla u Nevidio, svesno je krenula u avanturu, upoznata sa opasnostima kanjona, ali je računala da pored sebe ima vodiča, na profesionalnost i maksimalnu bezbednost.NIKO SE NIJE ŽALIO Prema rečima vodiča sporne ture Tihomira Vojnovića, zajedno sa njim, koji je bio prvi u koloni, išao je njegov pomoćnik Milan Stojković, koji je bio poslednji. - Niko iz ekipe koju sam vodio mi se nije žalio, a uostalom nije bilo promrzavanja ni ozbiljnih povreda, što je najbitnije - kaže Vojnović. - Grupa je bila velika, ali je na kraju bio moj pomoćnik Milan, koji je bio zadužen da pomogne onima koji imaju problema. Kroz kanjon toga dana prolazile su i brojnije ekipe od nas. Ne verujem da se bilo ko davio, jer u odelima od neoprena nije moguće davljenje. Činjenica je da je naša oprema lošija od onih koju imaju crnogorski vodiči. To je zato što naša tura košta 5.500 dinara, a kod njih samo prolaz kroz Nevidio košta od 90 do 180 evra, pa mogu da obnove odela. Planinarski vodič sam 10 godina, a kroz Nevidio sam za sedam godina proveo 100 ljudi i nije bilo problema. - Da sam znala da ću se tako "provesti", nikada ne bih pošla na put - kaže naša sagovornica. - Nisam sumnjala u stručnost vodiča, jer ko vodi kroz ovaj kanjon mora da bude iskusan i brine o ljudima koje vodi. U kanjon smo krenuli malo pre 10, a iz njega izašli u 17 časova! Svako će potvrditi da je to opasno dug period, zbog temperature vode koja je svega oko pet stepeni. Drugo, naš vodič je sam vodio grupu od 22 ljudi i sve vreme išao prvi, ne osvrćući se! Njegov pomoćnik, koji je bio na kraju, meni ništa nije pomogao, naročito što uže na koje sam računala i nije bilo kod njega. Kako naša sagovornica kaže, njih šest devojaka, jedva je prešlo kroz neke useke u kanjonu, a veoma rizičnih momenata bilo je napretek. - Dok je naš vodič bio negde napred, jurcao, mi smo se gubili po kanjonu pokušavajući da ga stignemo - priča K. G. - Zaglavljivali smo se na određenim preprekama, često se razdvajali jer nas je bilo puno. Deo grupe koji je bio na začelju, zaostajao je kako bismo propustili ekipe koje su bile brže. Neki od nas su se "lepili" drugim vodičima kako bismo prošli neku deonicu i stigli do ostatka naše grupe. Da momaka u našoj grupi nije bilo, mi devojke ne znam kako bismo se izvukle. Odela koja smo imali u toj ledari od vode su kao na otpadu nađena. Na stopalima bez neoprena. Srećom smo imali pravu vunu na stopalima koja je uspevala da nam održi toplotu. Šlemovi su se većini raspali već na pola kanjona. Pre avanture, kako su nam devojke ispričale, spremale su se na veštačkoj steni na Adi Ciganliji. Vodič im je rekao da se na svega dva mesta skače sa stena - sa visine od dva i osam metara. - Tvrdio je da će spustiti užetom one koji se plaše da skoče - kaže K. G. - Unutra, u kanjonu, sve je izgledalo drugačije. Zapravo, bilo je više desetina skokova, veoma opasnih situacija gde možeš da pogineš skočivši na pogrešno mesto. Jedni druge smo navodili gde su stene, a od užeta i vodiča nije bilo ni traga ni glasa. Osećala sam se potpuno izgubljeno i preplašeno. Znala sam da nema povratka i da moram da izdržim. U momentu kada sam već posle pet sati napornog provlačenja, skakanja, plivanja, penjanja, morala ponovo da skočim sa velike visine, uhvatila me je ozbiljna panika. Skočila sam i brz talas me je neprestano potapao, gubila sam dah i gutala vodu. Mislila sam da je to definitivni kraj. Na sreću, jedan od momaka iz ekipe me je izvukao. Nevidio će ova grupa turista pamtiti i po nesvakidašnjem iskustvu, a neki iz ekipe su predložili da taj datum slave i kao drugi rođendan. NAJJEFTINIJE NIJE I NAJBOLjE Kanjon je za one koji vole ekstremne avanture i pre polaska svi koji se spremaju u pohod na njega trebalo bi da se raspitaju u detalje kako to izgleda i na šta da računaju - kaže Vlatko Kontić, član crnogorske gorske službe i vodič tura kroz Nevidio. - Osim toga, savet je da ne biraju najjeftiniju varijantu, već najsigurniju i sa manjim grupama. Optimalna grupa je od šest do 10 ljudi, a sve preko toga previše je. Vodič mora da bude uz svoju grupu. Moja je praksa da na kraju imam pomoćnika i da znam gde mi je i kako svaki član grupe. Generalna greška vodiča je što ne pozovu Gorsku službu ili lokalne vodiče pre polasaka i ne raspitaju se kakvo je stanje u kanjonu, jer smo mi u njemu svakog dana. Konkretno, tada je u Nevidiu voda bila visoka i bilo je teže nego inače.
Nastavak na Večernje novosti...
