Izvor: Politika, 04.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pahorova vlada podržaće zdrav deo privrede
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Slovenija očekuje krizu koja će trajati dve, tri godine, uz godinu dana oporavka ekonomije. Nova vlada, čiji je premijer Boruta Pahor, odlučila je da podrži „zdravi deo privrede”, pre svega izvoznike, a najavila je i paket mera kojim će pomoći da primaoci državnih garancija u bankarskom sektoru daju pare preduzećima, što je poslednjih dana škripalo. Vlada je odlučila da se neće mešati u pojedinačne odluke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pojedinačnih firmi, ali da će se brinuti da „jaka vlada očuva uslove za jako tržište”. Pahorova vlada neće gasiti požare u preduzećima koja se nađu na udaru krize, jer njen „zadatak nije samo da očuva konkurentnost privrede, već da podsticajnim merama pomogne da prebrode recesiju”. On je obećao i štednju na nivou države iz koje će biti izuzeta ulaganja u tehnološki razvoj, kao i olakšice za firme koje budu zaposlile novu radnu snagu. „Sada nije vreme za pasivnu socijalnu politiku, već kako da stvorimo više”. Zato Pahor namerava da stvori uslove kako bi Slovenija postala Eldorado za strane investitore. Ali nije sklon ideji da država navrat-nanos proda svoje paradne firme i zato traži da važne finansijske ustanove, poput Nove Ljubljanske banke i Zavarovalnice „Triglav” ostanu u većinskom domaćem vlasništvu.
Pahorov zamenik u vladi Mitja Gaspari, inače ministar za razvoj i evropske poslove, ukazuje da dolazi „posredno, u industrijski sektor, zbog čega je ključno da se u prvom redu osigura likvidnost banaka”, što je država već učinila usvojenim merama, na osnovu kojih garantuje za uloge do 50.000 evra.
Mediji upozoravaju da vodeće državne građevinske firme poput SCT-a i „Vegrada” ne uspevaju da dobiju zajam od banki, zbog čega je ugrožen njihov rad, kao i da se u naredne dve godine očekuje otpuštanje trećine radnika zaposlenih u tekstilnoj industriji, što znači 7.000 ljudi. Rastuću krizu u automobilskoj industriji osećaju i zaposleni u industriji proizvodnje čelika, tačnije u „Akroniju” iz Jesenica, gde su se radnici neuspešno suprotstavili odluci uprave da od decembra radnu nedelju smanji na 36 sati (umesto dosadašnjih 40), uz srazmerno smanjenje zarada.
Drugi dom parlamenta, Državno veće (DV), predlaže da vlada smanji izdatke po pitanju troškova za odbranu, kao i da organizuje javne radove. Predsednik DV Blaž Kavčič je zabrinut jer Slovenija izvozi čak 70 odsto BDP, a narudžbine iz inostranstva su sve ređe, što mora pratiti „smanjenje proizvodnje i otpuštanja”. Matej Lahovnik, ministar privrede, traži da se Slovenija odazove na krizu „rasterećenjem privrede”, dok u javnim radovima vidi drugo spasonosno rešenje.
Svetlana Vasović-Mekina
--------------------------------------------------------------------
Trgovci odbili zahtev za poskupljenje
Vodeći slovenački trgovci prošle sedmice odbili su zahtev najvećeg proizvođača proizvoda od žita (fabrika „Žito” iz Ljubljane) za poskupljenje artikala, uz pretnju da će se okrenuti jeftinijim dobavljačima. Takav potez je u skladu sa merama koje je najavio šef uprave „Merkatora” Žiga Debeljak kako bi se kriza ukrotila – promena politike cena robe, prilagođavanje ponude potrošačima, uvođenje novih proizvoda. Ove godine je za investicije bilo namenjeno 300 miliona evra, a iduće godine ni polovina te svote. Ulaganja neće biti obustavljena ali će biti usporena, pri čemu Debeljak obećava da „Merkator” ne planira otpuštanja zaposlenih.
----------------------------------------------------------------------------------
„Revoz” zaustavlja proizvodnju krajam godine
„Revoz”, „Renoova” fabrika u Novom Mestu, već je otpustila nedavno uvedenu noćnu smenu i suzila popodnevnu, pri čemu je bez posla ostalo par stotina radnika. U decembru će uvesti još sedam neradnih dana, proizvodnju će potpuno zaustaviti tokom poslednje dve sedmice 2008. „Revoz” priznaje da mora radikalno da suzi obim proizvodnje, pa razmišlja o „preraspoređivanju radnog vremena” u 2009, čime bi „odgovorio na srozavanje prodaje”.
-----------------------------------------------------------
RS otpornija od Federacije
Banjaluka – Talas finansijske i ekonomske krize već je zapljusnuo i Bosnu i Hercegovinu, u kojoj je, prema podacima agencija za promet nekretninama, prodaja i kupovina stanova i kuća pala za 70 odsto. Kriza će, prema procenama ekonomista, žešće uzdrmati BiH iduće godine, s tim što će mnogo jače potresti Federaciju BiH nego Republiku Srpsku.
„Republika Srpska je jedina u BiH usvojila nacrt budžeta, koji u idućoj godini treba da bude 1,67 milijardi maraka ili za 95 miliona veći od ovogodišnjeg. Prema našim procenama, rast bruto društvenog proizvoda trebalo bi da bude 6,4 procenata, što znači da će biti najveći u regionu”, kazao je za naš list republički ministar finansija Aleksandar Džombić.
Optimizam da će ekonomska kriza manje pogoditi Republiku Srpsku stručnjaci, pored ostalog, baziraju na nekoliko činjenica. „Mi smo privatizovali krupne sisteme kao što su Telekom Srpske i Naftna industrija, a Federacija BiH nije prodala većinu velikih preduzeća. U uslovima ekonomske krize, privatizacija će u Federaciji BiH ići mnogo teže. Treba imati u vidu i da se federalni budžet dobrim delom punio akcizama od uvezenih naftnih derivata. Sa početkom rada Rafinerije nafte u Bosanskom Brodu, ta stavka federalnih prihoda će se znatno smanjiti”, rekao je za „Politiku” direktor banjalučkog Ekonomskog instituta dr Duško Jakšić.
On, osim toga, prednost RS vidi i u tome što je već ugovorila velike strane investicije. „Sa austrijskim ’Štrabakom’ potpisan je ugovor o izgradnji autoputeva, čija gradnja treba da počne iduće godine. Prema ugovoru, ’Štrabak’ će u ovaj posao uložiti tri milijarde evra. Norveška kompanija ’Tehnor enerdži’ gradiće hidroelektrane na reci Bosni, u koje će uložiti najmanje 200 miliona evra, a nemačka firma RVE je najavila da je spremna da u elektroenergetski sektor Republike Srpske uloži milijardu evra”, istakao je Jakšić.
I dok se u RS povećava budžet, dotle u Federaciji BiH predlažu njegovo drastično smanjivanje – sa 1,77 milijardi na 1,56 milijardi maraka. Prema rečima federalnog ministra finansija Vjekoslava Bevande, koje su preneli elektronski mediji, budžet Federacije BiH je i ove godine u deficitu za više od stotinu miliona maraka. Da u Federaciji BiH nema razloga za optimizam vidi se i iz reči njenog premijera Nedžada Brankovića. Branković je nedavno rekao da komercijalne banke zbog finansijske i ekonomske krize ne mogu da realizuju 204 miliona evra namenjenih domaćoj privredi. Bez kredita, objasnio je Branković, nema investicija i novih radnih mesta, što znači da nema ni privrednog razvoja. Takvo stanje će, procenjuju u Federaciji BiH, ugroziti i započeta ulaganja, a krajnja posledica toga biće otpuštanje radnika. Od gubitka poslova i otpuštanja radnika najviše strahuju građevinari. U federalnom delu BiH se pribojavaju i otpuštanja građevinskih radnika iz susednih zemalja. Na to je upozorio Faruk Širbegović, direktor „Širbegović grupe”. On je današnjem „Dnevnom avazu” rekao da će se građevinski radnici iz BiH prvi naći na udaru poslodavaca u Sloveniji, Hrvatskoj i drugim zemljama u kojima će, sasvim je sigurno, doći do smanjivanja investicija, a time i potrebe za stranom radnom snagom.
Šta bi značio povratak radnika iz BiH, zaposlenih u drugim državama, ilustrativno pokazuje sledeći podatak: u njoj je trenutno 477.000 nezaposlenih. Od tog broja u Federaciji BiH posao traži 332.000, u Republici Srpskoj 132.000, a u distriktu Brčko 12.000.
Boro Marić
[objavljeno: 05/12/2008]
