Izvor: Politika, 31.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Padamo u trans sa publikom
U karijeri dugoj tri decenije, zagrebački rok pevač Jura Stublić je sa grupom "Film" potpisao neke od najpopularnijih kompozicija jugoslovenskog roka iz osamdesetih godina prošlog veka. "Zamisli život u ritmu muzike za ples", "Sjećam se prvog poljupca" i mnogi drugi hitovi iz plodne karijere ovog muzičara i dalje imaju brojne poklonike u Beogradu i u našoj zemlji. To je jedan od razloga zbog koga će Jura sa svojom grupom održati koncert u velikoj sali Studentskog kulturnog centra u petak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je bio glavni povod za razgovor sa njim za naš list. Rođeni Sarajlija, čija se karijera vezuje za glavni grad Hrvatske, ljubazno se odazvao pozivu.
Vaš letošnji koncert u KST-u naišao je na pozitivnu percepciju u štampi i kod publike. Koji je povod za predstojeći koncert u SKC-u?
– Nismo odavno svirali u SKC-u. Letos smo svirali u bašti KST-a, i to je bio ludački dobar koncert, na kome je publika bila sjajna, a i momcima iz benda se sve veoma dopalo. Pošto smo tada svirali na otvorenom želimo da proverimo kako funkcionišemo i u zatvorenim prostorijama, i ne sumnjam da će biti još bolje nego prethodnog puta.
Već neko vreme nastupate sa novom postavom. Recite nam nešto o ljudima iz benda?
– Oni su dvadesetogodišnjaci, sviram sa njima dosta dugo, skoro osam godina. Ko je bio letos na koncertu, bio je u prilici da vidi kako i šta radimo. Naš sistem rada je vrlo jednostavan: nastojimo već u prvoj pesmi da padnemo u trans zajedno sa publikom i onda se sve dalje razvija samo od sebe. Sviramo za ples i pevanje, najlepše nam je kad svi zajedno pevamo.
– Petnaest godina traje i Vaša diskografska pauza tokom koje niste objavili nove pesme. Ima li nekih novosti na tom planu?
– Veoma insistiram na kvalitetu. Voleo bih da napravim najbolju pop-rok ploču koja je ikad snimljena kod nas, za sve ispod toga nisam preterano zainteresovan. Za takav poduhvat potrebno je napraviti finansijsku konstrukciju pošto će za snimanje te ploče biti potrošeno preko hiljadu sati rada u studiju. Osim toga, treba platiti i producenta, ton-majstore i marketing, tako da neću ništa snimati dok ne nađem sredstva.
Imate li napisanih pesama?
– Normalno, ja sam za sve ovo vreme pauze nastavio da pišem pesme i dosta ih se već nakupilo. Mnoge od njih verovatno nikad neću izdati jer su napravljene za neka vremena koja su prošla, ali ima i onih koje kao da su pisane za danas. U komponovanju će mi dosta pomoći mali studio koji sam nedavno napravio kod kuće. Zahvaljujući njemu biću u prilici da ne moram da gledam na sat i da radim dok mi ne bude dobro.
Možete li da izdvojite omiljenu pesmu iz vašeg opusa?
– Stvarno to ne bih mogao da uradim. Svaka pesma je specifična na svoj način. Ono što bih mogao da kažem jeste to da svaki put kada bih napisao pesmu za koju sam osećao da je prava stvar, znao bih to odmah. To je, na primer, bio slučaj s numerom "Pjevajmo do zore".
Kako sa vremenske distance od 15 godina gledate na Vašu pesmu "E, moj druže beogradski" i zbog čega je ne izvodite na koncertima po Srbiji?
– Ne izvodim je iz razumljivih razloga i svi oni koji dolaze na moje koncerte samo zbog te pesme ne moraju dolaziti jer je ja neću svirati. Jedno vreme je nisam svirao ni po Hrvatskoj, jer mi je strašno bila teška za izvođenje, i po pravilu bih zaplakao. Jednostavno, nisam mogao.
Voleo bih da je tu pesmu napravio neko drugi, i ja bih je sa zadovoljstvom slušao. To je antiratna pesma koja govori o stvarima koje su se događale u Hrvatskoj u to doba. Ja sam kao pesnik vrlo osetljiva osoba, a zna se da teme biraju pesnike, a ne obrnuto. Vrlo sam teško doživljavao sve što se događalo tada.
Da li ste u kontaktu sa Darkom Rundekom i Džonijem Štulićem, vašim saradnicima sa početka karijere?
– Sa Rundekom se povremeno vidim kada dođe u Zagreb. Sa Džonijem nemam nikakav kontakt. Čovek se jednostavno povukao i ne želi da mu iko smeta. Ja poštujem njegovu odluku jer, da je drugačije, on bi bio ovde sa nama.
A s kim se družite od muzičara sa beogradske scene?
– Otići ću na koncert "Discipline kičme" u Zagrebu da se vidim s Kojom. Sa Bajagom sam se uvek odlično slagao, čak i u najtežim vremenima nismo prekidali odnos. Voleo bih da se vidim i sa Srđanom Šaperom i Nebojšom Krstićem iz "Idola". Osim njih, i mnoga druga prijateljstva me vezuju za Beograd.
Čime se Jura Stublić bavi u slobodno vreme?
– Ne izlazim previše, jer nemam vremena. "Surfujem" po Internetu, "surf" je moj omiljeni sport. Najviše me zanima tehnologija, posebno uređaji za snimanje i obradu zvuka. Nastojim da nabavim što kvalitetniju opremu, a da pri tom ne bankrotiram. Dosta vremena posvećujem radu Nikole Tesle, fasciniraju me male naprave sa puno dugmića, kazaljki i lampica koje se pale i gase. Ponekad vozim bicikl, ali pošto uskoro počinje zima uglavnom provodim vreme za kompjuterom.
[objavljeno: ]
