Izvor: Danas, 23.Feb.2015, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad u ekstaz
Danas ćemo da ćeramo komendiju i da udaramo brigu na veselje. Vidite valjda da od ozbiljnosti vajde nema. Naročito kad je ta ozbiljnost lažna i odglumljena. To je u neku ruku i tema naše današnje kolumne. Svakako ste po novinčinama nailazili na lamente o starim, dobrim, patrijarhalnim vremenima, kada su se poštovali stariji i kada se "znao svaki red". Takođe ste, pretpostavljam, upoznati i sa delima ča-Janka Veselinovića, Milorada T. Šapčanina i drugih velikana srpske patrijarhalnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << a da i ne pominjem napise tipa "Beograd nekad i sad", prepune idiličnih slika "iz društvenog i porodičnog života u Srbiji XIX veka." I pročaja.
Da sve to nije bilo tako patrijarhalno, još manje idilično, a da se u Srbiji stariji nikada nisu poštovali, niti se znao ikakav red, ali da je znalo da bude i te kako zanimljivo, pokazao je Đorgovićev feljton o dnevnicima Nikole Krstića, učenog prečanina, koga je rodoljublje - mlađahnog, punog vatrene želje da radi na polzu otečestva - dovelo u Serbiju. Brzo je, međutim, Nikola shvatio da stvari u otečestvu i nisu baš onakve kakvima ih je zamišljao, još brže je Nikola skontao da su - baš kao i danas - vatreno rodoljublje i "oslobodilački" zilotizam najobičnija dimna zavesa za nerad, lopovluk i murdarluk, ali - šta će kud će - ostao je zauvek u Serbiji, u nadi da će se stvari s vremenom popravljati i da će se otečestvo jednoga dana pretvoriti u uređenu državu.
Uzalud, kako vidimo, behu sve nade njegove. Svejedno, u svojim je dnevnicima Kostić ostavio podosta građe za jednu nenapisanu istoriju koja bi se i-ha-ha razlikovala od istorija koje nam podastiru tokom školovanja i - kasnije - u novinskim feljtonima. Ali bilo bi krajnje pogrešno - a i ja sam napravio tu grešku - Nikolu Kostića zamišljati kao suvoparnog, državotvornog pedanta, preteču DSS-a, koji dane provodi utonuo u duhovnost, u neprestano čitanje i pisanje. Ono, fakat, da ne grešimo dušu, čitao je Nikola, pisao takođe, ali - kako su nam njegovi intimni dnevnici otkrili - nije bio s raskida da potraži utehu i u zemaljskim zadovoljstvima, da ne okolišim - u vanbračnom guženju uglednih dama.
Ne morališem, daleko od toga. Naprotiv! A Kostićeva seksualna revolucionarnost me je baš onako razgalila, a u izvesnom smislu, i ispunila ponosom. Jer, priznaćete, malo je naroda koji se mogu pohvaliti da njihov predsednik akademije nauka iz naučne skrupuloznosti nije iscepao stranice dnevnika na kojima - profesor pravnog univerziteta - do u detalje opisuje kako mu je, u sopstvenoj kući, guzio ženu. A šta ćeš tek ti, Pančićeva omoriko, reći kad čuješ da je Kostić tvoju kumu trtio, dok je tvoj kum "proučavao biljke u bašti". Šta da se radi, ljudi moji. Pala kuma "u ekstaz". A što li smo mi, ovako džumle, još uvek "u ekstazu", to, da budem iskren, ne znam.
