Izvor: Kurir, 03.Sep.2015, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad globalne razmene ili podizanje efikasnosti?
Obim spoljne trgovine više ne može da se računa po modelu od pre krize, već prema novododatoj vrednosti
Usporavanje globalne trgovine već je zabrinulo mnoge. Najnovije brojke koje pokazuju da se trgovina nije samo usporila već da se i njen obim smanjio bez sumnje će produbiti njihovu zabrinutost. Iz poslednjih podataka iznetih u Svetskom trgovinskom pregledu (World Trade Monitor) vidi se da je obim svetske trgovine porastao u junu, ali se smanjio za dva odsto u prvoj polovini >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 2015. godine. Novinar FT Šon Donan (Shawn Donnan) pojasnio je ove brojeve, koji odražavaju najveći pad trgovine od 2009. Ta epizoda se, međutim, lako mogla objasniti globalnom finansijskom panikom. Sadašnje usporavanje je već pokrenulo priče da je „vrhunac trgovine prošao“ i da je globalizaciji došao kraj.
Pre finansijske krize, navikli smo se da međunarodna trgovina raste bržim tempom - čak dva do tri puta brže - nego sama globalna privreda. Na ovo se uglavnom gledalo kao na pozitivan razvoj događaja. Brz rast trgovine je bio dokaz da se potencijal ekonomije obima i podele rada, koje svi ekonomisti još od Adama Smita (Adam Smith) hvale kao izvor rasta, konačno koristi u potpunosti, nakon što ga je gušio protekcionizam još od 1930-ih.
Jedno skorije tumačenje prednosti trgovine je da ona uvećava produktivnost, ne samo primenom novih tehnologija već i podsticanjem proizvođača da budu inovativniji. Postoje jaki dokazi u prilog tezi da proizvođači uče kroz izvoz, što znatno uvećava produktivnost pojedinačnih kompanija kad prvi put prošire prodaju na strana tržišta.
Po istom principu, jednom kad je postalo jasno da se rast trgovine ne vraća na nivoe pre početka krize, to je primljeno kao loša vest, kao zloslutni nagoveštaj trajno nižeg rasta. Jedna od onih koji su zabrinuti zbog ovogodišnje stagnacije trgovine je Stefani Flanders (Stephanie Flanders), koja gleda na nju kao na posledicu niskih stopa ulaganja i slabe domaće potražnje širom sveta.
Međutim, cifre rasta se mogu primiti i s više stoicizma. U izvesnom smislu, usporavanje znači da su plodovi ekonomije obima i specijalizacije mahom već pobrani, i onda je sasvim prirodno da trgovina ne beleži veliki rast. Ukoliko je to slučaj, ne treba da brinemo, na šta je prošlog meseca ukazao Alan Biti (Alan Beattie) kao gost ove kolumne.
