Izvor: Southeast European Times, 15.Dec.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad Berlinskog zida imao mali uticaj na Srbiju
Pre dvadeset godina građani Srbije nisu imali mnogo razloga da proslavljaju pad Berlinskog zida.
15/12/2009
Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 15/12/09
Dok je Evropa proslavljala pad Berlinskog zida u novembru 1989. godine, oni u bivšoj Jugoslaviji imali su drugačije iskustvo. U to vreme Jugoslavija je klizila u pravcu višegodišnjeg krvavog sukoba koji je za Srbiju završen u oktobru 2000. godine rušenjem režima Slobodana Miloševića.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
"Za građane bivše Jugoslavije 1989. godina, na žalost, nije bila godina čuvene revolucije kojom je u suštini okončan buran i totalitarni 20. vek", izjavio je beogradski istoričar Čedomir Antić na konferenciji posvećenoj 20. godišnjici pada Berlinskog zida.
Pre nego što se raspala, Jugoslavija je bila najrazvijenija zemlja u južnoj i istočnoj Evropi, zemlja za koju su svi govorili da bi uskoro trebalo da se pridruži EU. Tek 20 godina kasnije neke bivše jugoslovenske republike blizu su ostvarenja tog cilja.
Dramatični istorijski događaji u Jugoslaviji rezultirali su slabom medijskom pokrivenošću pada Berlinskog zida, tako da javnost nije pripisala veliki značaj tom događaju.
"Ne znamo ništa o posledicama pada komunizma, zato što smo počeli da bivamo zahvaćeni talasima nasilja i rata posle pada Berlinskog zida", rekao je profesor Beogradskog univerziteta Jovan Teokarević.
U pogledu Berlinskog zida, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da su najveći svetski lideri u to vreme imali mudrosti da donesu prave odluke.
"Na žalost, kada su se lideri moje zemlje, tokom stare Jugoslavije, suočili sa sličnim izazovima, oni su doneli odluke koje su nas gurnule u duboku, tamnu dolinu iz koje, verujem, tek sada uspevamo da se izvučemo", rekao je Tadić.
Najveći izazov sa kojim se suočava sadašnja srpska vlada je da ponovo izgradi društvo "koje je potonulo u ambis rata" i odvede Srbiju u EU, rekao je on.
"Ceo zapadni Balkan će srušiti svoje Berlinske zidove tek kada sve zemlje regiona postanu punopravne članice EU i proces ujedinjenja Evrope biće završen u tom istorijskom trenutku", izjavio je Tadić.
Povodom obeležavanja 20. godišnjice prekretnice u Berlinu, u Beogradu je organizovan niz manifestacija pod nazivom Dani Nemačke. Jedna od njih, na centralnom trgu, uključivala je zid od kartona koji je napravio nemački umetnik Frank Botler kao simbol Berlinskog zida.
"Fizički zidovi možda mogu nestati, ali zidovi ostaju u mislima ljudi u svim sferama života", objasnio je on. Umetnik je rekao da je odabrao Beograd jer je to multietnički grad i centar Balkana.
Zid od kartona bio je visok 3 metra i dug 14 metara. Simbolično je srušen 9. novembra, ali je pocepan dan ranije zbog snažnog vetra koji je jedno od obeležja Beograda.
Nastavak na Southeast European Times...
