Izvor: Politika, 22.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pacijenti sve nezadovoljniji
Kvalitet komunikacije između lekara i pacijenata je na veoma niskom nivou. Da li doktori nemaju vremena ili im nije stalo
Komunikacija među ljudima je u krizi. Bilo da je u pitanju komunikacija na poslu, roditelja i dece, bračnih parova, komšija, naroda"Sve je više nezadovoljnih i sve je više nesporazuma. Slično je stanje i kada je reč o neophodnim razgovorima lekara i pacijenata, ali, s obzirom na to da se često radi o životu i smrti, ovo je posebno zabrinjavajuća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pojava. Na nju ukazuju brazilski istraživači koji su u istraživanju sprovedenom na hitnoj pomoći pedijatrijskog odeljenja bolnice u Sao Paulu dobili uznemiravajuće podatke. A oni govore da je svaki četvrti roditelj koji je dete zbog hitnosti stanja doveo lekaru otišao kući a da nije razumeo postavljenu dijagnozu, da nema pojma šta je lekar hteo da im kaže, da nisu sigurni kako da se ponašaju u bolesti svog deteta. Njih 24 odsto nije znalo da pročita recept zato što je rukopis lekara bio nečitak.
Zvuči vam poznato i blisko? Naravno, problemi lekara i pacijenata su, manje-više, isti na celoj planeti, a kvalitet komunikacije između lekara i pacijenata na veoma niskom nivou.
Koji su to faktori koji doprinose lošoj komunikaciji ? Ono što pacijenti najviše zameraju lekarima jesu brzi i rutinski pregledi zbog kojih pacijenti na lekarsku dijagnozu reaguju s nepoverenjem i nezadovoljstvom. Takođe, pacijentima smeta prekomerno korišćenje stručnih medicinskih izraza, kao i činjenica da zahvaljujući savremenim medicinskim pretragama lekari ne moraju pacijentu da postavljaju onoliki broj pitanja kao nekad.
Ipak, neki psiholozi kažu da treba razumeti i lekare. Oni često prave emocionalnu barijeru između sebe i obolelog pacijenta kako bi se zaštitili od bola, patnje, neprijatnosti i straha od smrti.
Možda i zbog toga današnji pacijenti, baš kao i lekari, teško pamte imena drugih. Čak 90 odsto pacijenta ispitanih u Brazilu nije moglo da se seti kako se zove lekar koji ih je primio na pregled. Odgovor na obrnuto pitanje sigurno bi se izrazio u još većem procentu. A nekad, porodični lekar bio je ne samo osoba kojoj smo se s verom u oporavak prepuštali u bolesti, već je to bio i čovek sa kojim smo delili sve naše radosti i tuge.
D. P.
[objavljeno: 23/03/2008.]
