Izvor: Politika, 09.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pacifičke mikrodržave glasale protiv predloga Srbije
Maršalska ostrva, Nauru, Palau i Mikronezijska Federacija imaju jake veze sa SAD
Ukupno šest država u Generalnoj skupštini glasalo je protiv predloga rezolucije u kome je Srbija od Međunarodnog suda pravde zatražila savetodavno mišljenje o zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. U plenumu svetske organizacije svaka država ima jedan glas i jednaka prava bez obzira na veličinu i moć.
Pored protivljenja SAD i Albanije, posebnu pažnju izazvale >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su četiri mikrodržave smeštene u Tihom okeanu – Maršalska Ostrva, Nauru, Palau i Mikronezijska Federacija. Ne osporavajući pravo nekoj državi da formuliše spoljnu politiku i da se određuje u odnosu na političke procese u svetu, razlozi za protivljenje ovih država mogu se pronaći u njihovom specifičnom razvoju i položaju koji zauzimaju u međunarodnoj zajednici – prevashodno usled jakih veza sa SAD. Evo kratkih profila ovih država.
Maršalska Ostrva
Maršalska Ostrva su 17. aprila ove godine priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Ova republika smeštena u središtu Tihog okeana, severno od ekvatora, zauzima površinu od 180 kvadratnih kilometara i dom je za 63.000 stanovnika. Ostrva su uglavnom delila kroz istoriju sudbinu mnogih pacifičkih suseda, potpalih pod kolonijalni uticaj evropskih zemalja.
Prvo su Španci, pa zatim Britanci i Nemci krajem 19. veka zagospodarili ovim prostorima. Tokom Drugog svetskog rata SAD su preotele ostrva od Japana, da bi u periodu 1946–1962. godine tamo izvele više od 60 atomskih proba. Kao politički mandat UN pod upravom SAD, Maršalska Ostrva su funkcionisala sve do 1986. kada je stečena nezavisnost. Od tada na snazi je specijalni sporazum koji garantuje povlašćene odnose sa Vašingtonom.
Ekonomija veličine 115 miliona dolara uglavnom je zasnovana na poljoprivredi i u znatnoj meri zavisi od finansijske i vojne pomoći SAD. Na poziv američkog predsednika Džordža Buša, Maršalska Ostrva su pristupila koaliciji voljnih u borbi protiv globalnog terorizma.
Šef države je Litokva Tomeing istovremeno je i predsednik vlade.
Nauru
Površinom od 21 kilometar kvadratni, Nauru je najmanja ostrvska država na svetu i nalazi se u južnom Pacifiku. Vlada Naurua je odlučila da prizna nezavisnost Kosova 23. aprila ove godine. Slično Maršalskim Ostrvima, reč je o nekadašnjoj koloniji i mandatnoj teritoriji UN pod upravom Velike Britanije, koja je stekla nezavisnost 1968. godine. Ekonomska i politička moć ove države su neznatne, a po godišnjem proizvodu se svrstava na 192. mesto u svetu.
O „snazi" Naurua u međunarodnim odnosima govori i sledeće – ova država ne poseduje vojsku i u potpunosti zavisi od vojne zaštite Australije. Naročitu pažnju privlači potez tamošnje diplomatije, gde je početkom ovog veka bila obezbeđena ekonomska podrška Kine i Tajvana u zamenu za uspostavljanje diplomatskih odnosa. Ljuti zbog „oportunističke politike" Nauruaprema Tajvanu, iz Pekinga su odlučili da 2005. povuku svoje diplomate sa ovog fosfatnog ostrva.
Predsednik koga bira 18-člani parlament, ujedno i predsednik vlade jedine države koja nema glavni grad, jeste Markus Stiven.
Palau
Sa nešto više od 20.000 stanovnika i 450 kvadratnih kilometara, ova republika nalazi se 500 kilometara jugoistočno od Filipina. Kao teritorija pod upravom UN, Palau je stekao nezavisnost 1994. godine. Ekonomija se zasniva uglavnom na turizmu, ribarstvu i stranoj pomoći. Zato je vlada dozvolila SAD izgradnju i korišćenje vojnih baza u narednih pedeset godina, u zamenu za ugovor vredan 700 miliona dolara. Slično prethodnicima, Palau je saveznik SAD u borbi protiv terorizma u svetu.
Na čelu zemlje je predsednik i premijer Tomi Esang Remengesu.
Mikronezijska Federacija
Mikronezija je stekla nezavisnost od UN 1986. godine i uspostavila specijalne odnose sa SAD. Sa površinom od 702 kvadratna kilometra, njenih 107.000 stanovnika živi na „tri četvrtine puta" od Havaja ka Indoneziji. U odnosu na „pacifičke kolege", Mikronezija se izdvaja nešto jačom ekonomijom, a federalni budžet zavisi od američke godišnje pomoći u iznosu od 100 miliona dolara.
Ekonomska aktivnost se svodi na ribarenje i poljoprivredu, a postoji potencijal za razvoj trgovine i turizma. Odbrana zemlje, koja je često ugrožena udarima tajfuna, u celosti je prepuštena SAD, sa kojima je na snazi vojni sporazum koji ističe 2023. godine.
Predsednik i šef vlade koga bira nacionalni kongres svake četiri godine sada je Emanuel Mori.
M. Kovačević
[objavljeno: 10/10/2008]
