Izvor: Politika, 13.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUTUJUĆE NASILJE
Balkan i terorizam
Osama bin Laden, možda živ, možda mrtav i dalje je maskota "neformalnog" nasilja. Njegova Al kaida već dugo nije homogena, i osim harizmatičnog gurua, nema čvrsto jezgro. Svaka nasilna grupa, koja uspe da izvede udar, može sebi da prišije čuveni teroristički logo. Niko neće tražiti zaštitu autorskih prava, važno je da se vidi i čuje.
U teoriji neselektivnog nasilja, možda je najvažnija tenzija iščekivanja. Nekoliko meseci već nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bilo udarne senzacije. Britanska policija je letos obznanila odbranu Londona od neke opasne grupe, ali je taj podvig, ako ga je uopšte bilo, brzo zataškan.
Iskustva tog neostvarenog napada postala su neugodna za putnike koji lete: sve lične stvari su jedno vreme držali u providnim plastičnim kesama. Bez tečnosti, naravno, jer su napadači, navodno, krenuli u akciju sa aerosolnim eksplozivom. A on je, "pre mućkanja", u benignom tečnom stanju, bez tipičnih osobina, niti smrdi niti miriše, niti isparava.
Ali, ne treba sumnjati u snalažljivost i kreativnu inteligenciju terorista modernog doba. Oni ionako imaju sve prednosti: vreme, mesto, cilj i model napada. Kad se dobro pripremi, a bude još pod solidnom obaveštajnom zaštitom, teroristički udar je neodbranjiv.
Pre nekoliko godina u Beogradu je održano zanimljivo savetovanje o modernom nasilju. Neko mu je kumovao: "Srbija, zapadna kapija terorizma". Nešto kao vojna krajina koja će valjda sprečavati pohod ka centru Evrope. I to u času kad je kontinent već bio napadnut, a ćelije one marketinške firme već dugo živele u njegovim metropolama.
To je bila samo jedna ideja o mogućoj strategiji Srbije. Ali, zamisao ima mnogo mana, mada je pala na pamet ovdašnjim ekspertima za navedenu vrstu posla. Balkan bi, na osnovu najgore solucije, bio centar zaustavljanja opasnih ljudi, jer je to područje, naprosto, idealno za takve skupove. Da li bi to značilo da balkanske države žele monopol na borbu protiv kontinentalnog terorizma?
Verovatno ne, ali ambicija regionalnih eksperata je pre svega razumevanje one verzije nasilja, koja je ponegde poznata pod imenom "tranzitni terorizam". On bi mogao da bude opasan ako zemlje proputovanja postanu polje delovanja. A fenomen "zapadne kapije" im upravo ukazuju na takvu pogodnost.
U aktuelnom rasporedu snaga tog specifičnog nasilja, Srbija nije preventivni teroristički cilj. Nije u ovom času, iz razloga koji se tiču političkog i medijskog značaja regiona. I naravno, zbog relativno defanzivne pozicije ove države u vladajućem razumevanju "svetskog terorizma". To će reći da Srbija ne učestvuje u realnoj akciji bilo gde, a koja bi mogla da joj se vrati kao protivudar.
Sve te okolnosti, koje su uz ostalo i izvor mnogih kontroverzi, nipošto ne stavljaju Srbiju u apsolutno bezbednu sferu. Razlozi nisu preterano drastični, ali oni ne smeju biti ignorisani. To su pre svega ratni recidivi, "mudžahedinski sindrom" u Bosni i na Kosovu, neke revanšističke najave, kao i već navedeno tranziciono komešanje.
Ali, kosovski problem je centralna srpska trauma. Neki stručnjaci, koji su se već bavili "zapadnom kapijom", predvideli su neposrednu terorističku ekspanziju Albanaca po čitavom Balkanu. Posebno, kažu oni, ako Kosovo ne dobije nezavisnost.
Takve procene uglavnom spadaju u "ekspertske alibije za sve i svašta". Ako se dogodi nešto slično, sledi ono "Rekoh li vam ja!" Ako ne, onda još bolje. Plašenje naroda ovde je omiljena tema, bez obzira da li je reč o kamenu iz kosmosa, ili drugoj vrsti sudnjega dana.
Sigurno je da se ne smemo hrabriti bez razloga. Ali, nema mnogo okolnosti koje bi proizvele "albansku terorističku ekspanziju" po srpskim gradovima. Ne zato što njihovi bombaši vole Srbiju, nego njihove militarne vođe ipak poseduju neki nivo političke pismenosti.
Dakle, Albanci kreću u nasilje samo kad su sigurni da će im se to politički isplatiti. I samo tamo gde su projektovali državu. Scenario o terorističkom besu posle državotvornog razočaranja, odavno je opšte mesto, i teško je verovati da može biti ostvareno kao sistem.
Ako Srbija negde pošalje svoje vojne jedinice da "prave mir", ili da ga održavaju snagom oružja, onda je opasnost mnogo veća. Takve ideje su postojale pre nekoliko godina, čak je neko uvežbavao profesionalne odrede za akciju u Iraku i Avganistanu. Sve to u okviru hipoteze da "Srbija mora da se bori protiv terorizma daleko od svojih granica!"
Da li baš? Loša iskustva nekih država ubedljivo negiraju navedeni politički sofizam. Daleko od granica, to bi pre moglo da znači dobru razmenu informacija o opasnim ljudima i njihovim planovima.
Svoje mesto među bezbednim državama Srbija može da sačuva mudrom politikom uzdržavanja i spasonosnom rezervom prema konačnim ciljevima moćnih saveznika. Naravno, ako ih budemo imali.
Ljubodrag Stojadinović
[objavljeno: 13.11.2006]
.jpg)
