Izvor: Kurir, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUK’O DAN D
Kurir u Kosovskoj Mitrovici, među Srbima i Albancima, koji čekaju epilog dugo najavljivanog krajnjeg roka za rešenje statusa Kosova
K. MITROVICA - U iščekivanju 10. decembra, koji je označen kao „dan D“ za rešenje statusa Kosova, Srbi i Albanci, koje u Kosovskoj Mitrovici deli reka Ibar, a spaja most na kome su se vrlo često krvavo sukobljavali, na različite načine vide svoju budućnost. Albanci od svojih političara očekuju proglašenje nezavisnosti, koja će im, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kako se nadaju, doneti veće plate, nova radna mesta, bolje zakone i izvesniju sutrašnjicu. S druge strane Ibra, Srbi ne veruju u mogućnost zajedničkog života u državi koju bi vodili Albanci.
„Belavista“ i „Dolčevita“ dva su kafića koja se nalaze na grudobranima jedne i druge strane. U „Belavistu“, koja se nalazi u južnom delu Mitrovice, dolaze isključivo Albanci, a među gostima najviše je policajaca, zbog blizine policijske stanice. Žene gotovo i ne svraćaju.
Gazda „Belaviste“ Bujer Aslani (30) očekuje da će vlada Kosova ubrzo proglasiti nezavisnost.
- Kosovo je nezavisno od dana kad je na njega 1999. godine bačena prva bomba. Albanski narod na Kosovu očekuje da nakon proglašenja nezavisnosti političari ispune svoja obećanja. Petnaest godina trpimo zbog dana koji je pred nama - kaže Aslani.
Slično razmišlja još jedan gost „Belaviste“, snimatelj na TV Kosovo Bardi Bektiši (30), koji tvrdi da će albanski narod masovno izaći na ulice ukoliko njihovi političari ne proglase nezavisnost. On ne očekuje da će se to dogoditi baš 10. decembra.
- Taj dan će biti kao svaki drugi, neće se ništa značajno dogoditi, ali se nadam da će najdalje za mesec dana naša vlada proglasiti nezavisnost Kosova - veruje Bektiši.
U srpskoj „Dolčeviti“, koja se nalazi gotovo uz sam most koji deli Kosovsku Mitrovicu, vlada potpuno drugačija atmosfera. Bračni par Janićijević, Boris (28) i Snežana (28), stalni su gosti ovog kafea. Snežana je u četvrtom mesecu trudnoće i već su počele pripreme za doček njihove prve bebe. Oboje su zaposleni u zdravstvenom centru u severnoj Mitrovici. Boris je siguran da će kosovski Albanci proglasiti nezavisnost.
- Da je između nas kineski zid, a ne ovaj mostić koji čuvaju stranci, postojala bi mogućnost da ponovo izbiju sukobi. Međutim, severna Mitrovica je sada spremna. Srbi odavde nemaju kud, a u njihovoj državi nećemo da živimo. Strah me je samo za enklave. Juče sam bio u Pećkoj patrijaršiji, i kad sam ugledao bodljikavu žicu postavljenu oko manastira, zaplakao sam od muke. Dva puta sam ranjavan i u telu imam četiri gelera. Spreman sam da u svako doba dana i noći ponovo uzmem pušku u ruke - kaže Boris.
Dok Boris ovo priča, Snežana ga s ponosom gleda netremice, da bi se u jednom trenutku i sama ubacila u razgovor.
- Nadamo se da Srbi iz Srbije neće ponovo sedeti skrštenih ruku kao 17. marta. Čujem da nas kritikuju zbog duplih plata. Pa, neka svako od tih kritičara dođe u Mitrovicu da sa nama živi za te iste pare. Mesta u Mitrovici ima dovoljno - kaze buduća majka.
Zanimljivo je da se u oba kafića, albanskoj „Belavisti“ i srpskoj „Dolčeviti“, sluša ista muzika - bluz do daske.
[ antrfile ]
TREĆI SVETSKI RAT
U jednom uglu kafea „Dolčevita“ sedele su dve devojčice M. L. (15) i A. M. (15). Iza M. L. već je bogato izbegličko iskustvo. Kad je imala samo šest godina, bežala je iz Gline s porodicom. Tamo im je ostalo čitavo imanje. Njena drugarica A. M. ima slično iskustvo. Njenoj baki i deki 17. marta spaljena je kuća. Ove dve devojčice kažu da se poslednjih mesec dana među njihovim vršnjacima isključivo priča o 10. decembru.
- Strah nas je da opet ne bude rat. Nastavnici u školi su nam rekli da ne treba da se brinemo jer su sada Rusi uz nas, pa će, ako NATO krene na Srbe na Kosovu, započeti treći svetski rat - zabrinuto pričaju ove devojčice.
