Izvor: Politika, 10.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUČ U AŠHABADU
Ostavši bez Njazova, pet miliona Turkmena suočeno je s pitanjem ko će zameniti naprasno preminulog diktatora? Kao vladar, Njazov je uterivao strah, time što je propisao stroga pravila po kojima se u Turkmenistanu mora živeti. Ali, odredivši sam sve, propustio je ipak da reši i rebus svoje smrti. Nije utvrdio mehanizam, kojim bi se olakšao zadatak posthumnog prenosa njegove vlasti.
U stvorenim okolnostima, ustav Turkmenistana nije od velike pomoći. Prvo, apsolutizmom Njazova zakonu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlje oduzet je ugled. Politička "elita" (ima li, zaista, kamarila bilo kojih poslušnika, pa i turkmenskih, moralno pravo da sebe naziva elitom!?) – "zna" da su turkmenski zakoni ljušture lišene sadržaja. Drugo, ukoliko i pominje izbore, turkmenski ustav ih se dotiče sasvim neodređeno. Kao neke daleke mogućnosti, s kojom se uistinu retko računa.
Tačno je jedino da je sve to skupa veran izraz turkmenske stvarnosti. Jedini ikada praktikovani predsednički izbori održani su 1992, kada je vlast u Ašhabadu zauvek predata Njazovu. A jedini izbori za Medžlis (parlament) održani su 1994. – kada je za 50 mesta u domu konkurisao 51 kandidat!
Izbor šefa države prošao je bez primopredaje ovlašćenja. Predsedničkom pobedom Njazova (99,5 odsto glasova "za"!), preimenovana je jedino njegova titula – prvog sekretara CK KP Turkmenistana, u predsedničku. Moglo bi se reći da je to bio više nego skromni danak nestanku SSSR, jednom sasvim drugačijem svetu i inercijom nametnutoj potrebi da se i Turkmenistan "demokratizuje".
Mogućno je da se Njazov ustručavao pomisli na smrt. U svakom slučaju, turkmenski ustav ne pominje takav događaj, predviđajući mogućni uzrok smene u vrhu. Umesto eventualne smrti šefa države, zakon pretpostavlja situaciju u kojoj on "iz nekih razloga nije u stanju da dalje izvršava dužnosti" – te ga, u takvom slučaju, na kratko zamenjuje predsednik Medžlisa. U roku od dva meseca, spiker parlamenta je onda dužan da sazove predsedničke izbore.
Umesto "mehanizmom", lanac događaja u vezi sa smenom na vlasti pokrenut je međutim "mrtvom rukom" apsolutizma – "metodologijom Njazova". Počet je pučem unutar "elite".
Ovlašćenja šefa države nisu prepuštena šefu Medžlisa. Šef Medžlisa Atajev, optužen je i podvrgnut istrazi. Mada, bez podrobnosti o vrsti krivice. Umesto postupka po ustavu – ekspresno je promenjen ustav. A apsolutna vlast "večnog Njazova" poverena je na čuvanje Gurbanguliju Berdimuhamedovu, zameniku predsednika vlade Turkmenistana.
"Privremeno", do izbora 11. februara.
Osim toga, uklonjen je paragraf, koji određuje da vršilac dužnosti predsednika ne može biti kandidat na predsedničkim izborima.
Njazov je umro naprasno, ali ovo turkmensko prestrojavanje pozicija u trci za vlast usledilo je nimalo sporije, doslovno već u trenutku smrti diktatora. Demonstrirano je dolaskom Berdimuhamedova na mesto predsednika odbora za sahranu šefa države.
Nije retkost da "vest za naslovnu stranu" ne leži u pravilima ukopa, već da je naslov dana ime ukopnog ceremonijal-majstora. Pojava Berdimuhamedova (tvrdi se, vanbračnog sina preminulog šefa države) govori o trci koja predstoji. Osim Turkmenima, da li promena koja će se uskoro ozvaničiti "demokratskim" izborima novog šefa države (u trci su čak šestorica kandidata) može još ikome biti važna?
Umesto odgovora, tu bi trebalo navesti podatak o turkmenskim rezervama gasa, one su pete u svetu i najveće u centralnoj Aziji. Ili, navesti zaključak, da su turkmenske isporuke gasa Rusiji zapravo alfa i omega ruskog mahanja svetu energetskom politikom. Presecanje napajanja "Gasproma" iz Turkmenistana smesta bi ugrozilo ruske isporuke gasa Evropi. Uz odgovarajuće političke i druge posledice. I treće, gas iz Turkmenistana žarko žele još SAD i Kina, posle čega, u slučaju da one u tome uspeju sigurno ne bi bilo turkmenskog gasa za Rusiju.
Dakle, fizičkim nestankom, Njazov nije možda otvorio put promeni karaktera turkmenske vlasti koliko obnovljenoj borbi Rusije da sačuva, a Zapada i Kine, da osvoje Turkmenistan. U tom smislu, ako je dosad bilo važno pratiti ko sahranjuje Njazova, odsad je važno slediti za sudbinom njegovih ruskih ugovora. Jedna jedina promenjena jota u paragrafu s turkmenskim obavezama dugoročnih isporuka gasa Moskvi, mogla bi ukazati da je u Ašhabadu vladar, rešen da konačno menja stranu. Uključujući i rizik preuzetih posledica.
[objavljeno: ]
