Izvor: SrbijaDanas.com, 30.Nov.2020, 22:54

PSIHIJATRI I DELIRIJUM USRED KORONE: Naša doktorka o samoubistvu pacijenta u KBC "Dragiša Mišović" 

PSIHIJATRI I DELIRIJUM USRED KORONE: Naša doktorka o samoubistvu pacijenta u KBC Dragiša Mišović 

Ovom sindromu posebno su sklone starije osobe, dementna lica, kao i pacijenti sa prethodnim moždanim oštećenjem

Javnost je nedavno potresla informacija da je pacijent (75) skokom sa prozora u KBC "Dr Dragiša Mišović" okončao sebi život. Prema rečima zamenika direktora ove ustanove dr Predraga Savića, čovek prethodno nije imao psihijatrijskih problema, ali je u bolnici prisustvovao potresnim scenama i gledao kada osoba iz kreveta do njegovog umire od posledica korona virusa.
>> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << />
Na pitanja koliko je strašno i traumatično iskustvo kovid bolnice, kakav panični strah obuzme ljude da počine samoubistvo skokom sa prozora i kako lekari mogu da se nose sa ovako strašnim događajima koji se dešavaju prethodnih meseci, odgovarala je docent doktor Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Strah do nivoa panike se u kovid bolnicama javlja vrlo često i to u trenucima vrlo otežanog ili onemogućenog disanja. To je reakcija na direktnu, neposrednu životnu ugroženost, kaže dr Stašević Karličić.

- Najčešći uzrok samoubistva u nepsihijatirjskim bolnicama je delirijum, koji se uglavnom i javlja kod osoba koje nikada nisu niti će u budućnosti bolovati od psihijatrijskih poremećaja. To je sindrom koji nastaje naglo, usled oštećenja psihičkih funkcija izazvanog različitim telesnim poremećajima, a može se javiti i kao neželjeno dejstvo primene određenih lekova. Praktično svaka teža telesna bolest može izazvati delirijum, a posebno su mu sklone starije osobe, dementna lica, kao i pacijenti sa prethodnim moždanim oštećenjem - kaže naša doktorka.

U uslovima kovid bolnica ovo se često dešava, budući da pacijenti pate od virusne infekcije sa pratećom sistemskom reakcijom i komplikacijama.

- U stanju delirijuma osoba je konfuzna i dezorijentisana, što može da dovede do padova sa visine i drugih vidova povređivanja, a česti su i psihotični simptomi u vidu ideja i halucinacija koje su praćene intenzivnim strahom i tada su moguća bekstva iz bolnice, agresivno ponašanje prema drugima, kao i samobustvo, što zapravo predstavlja "odbranu" pacijenata koji imaju utisak da su ugroženi - kaže v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Broj 011/7777-000 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 17 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org.

Sve to nije nešto što se dešava osobama sa već postojećim problemom, već se može desiti bilo kome od nas, objašnjava doktorka.

- Moguće je da pacijent sa već prisutnom psihijatrijskom bolešću izvrši samoubistvo, ali se to u uslovima somatskih bolnica i jedinica intenzivne nege izuzetno retko dešava. Upravo suprotno, slučajevi samoubistva u ovim bolnicama su skoro po pravilu posledica naglo nastalih izmena u mentalnom stanju pacijenta, koje ne predstavljaju psihijatrijski poremećaj u užem smislu te reči, već dolazi do pojave različite psihijatrijske simptomatologije zbog dejstva telesne bolesti na moždane procese - ističe doktorka.

Zdravstveni radnici bi trebalo uvek da imaju na umu ovu komplikaciju i da reaguju odmah, čim primate bilo kakve promene u ponašanju pacijenata. U tom slučaju je potrebno verbalno smiriti pacijenta, pozvati psihijatra u konsultaciju i primeniti odgovarajuću simptomatsku terapiju.

- Gubitak pacijenta svakako predstavlja traumu za svakog medicinskog radnika, naročito ukoliko je on neočekivan. Važno je da i zdravstveni radnici imaju organizovon sistem psihološke i psihijatrijske podrške kako bi dobili odgovarajuću savetodavnu i terapijsku pomoć u slučaju bilo kog profesionalnog stresnog događaja ćije posledice prevazilaze njihove odbrambene kapacitete - upozorava dr Ivana Stašević Karličić.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.