Izvor: Kurir, 26.Maj.2011, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PROTEST U FABRICI HARTIJE ZBOG LOŠE PRIVATIZACIJE
ČAČAK - Više od 200 preostalih radnika fabrike hartije u Čačku protestovalo je u fabričkom krugu zbog loše privatizacije koja je, kako kažu, uništila proizvodnju.
Ispred fabrike, u kojoj je proizvodnja obustavljena još 30. marta, predsednik sindikata Miloš Tripković saopštio je da radnici protestuju jer "fabrika može da radi, ali ju je novi vlasnik namerno uništio".
- U poslednje vreme proizvodili smo od 1.300 do 1.500 tona papira mesečno, u vrednosti 45 do 55 >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << miliona dinara. Koliko smo obavešteni, isti vlasnik je od 12 preduzeća kupljenih u Srbiji upropastio deset. Plata je neredovna, radnicima je staž nepovezan pune četiri godine, a kod nas je do sada promenjeno i šest direktora - izjavio je Tripković.
Fabrika hartije privatizovana je aukcijom u julu 2007. godine kada je za 90, 9 miliona dinara prodata bugarskoj kompaniji "Čestijm" u vlasništvu Hrista Kovačkog iz Sofije, koji je u Srbiji kupio više drugih preduzeća.
On je, potom, kako kaže Tripković, nasleđena dugovanja od oko 560 miliona dinara uvećao na 1,4 milijarde.
- Račun fabrike je sada blokiran, zbog neplaćanja isključena je struja, a najavljen je i prekid isporuke vode. Jedna od ukupno tri papir-mašine, lokomotiva i kotao su demontirani, isečeni i prodati kao staro gvožđe. Očekujemo pomoć države, jer preostalih 287 zaposlenih ume i hoće da radi. Do sada smo sa našim problemima upoznali nadležna ministarstva i Agenciju za privatizaciju. Neka nas privremeno preuzme država i omogući da radimo uz reprogramiranje dugova. Ukoliko se to ne dogodi, preti nam bankrot - zaključio je Tripković.
Jednogodišnji period počeka za postojeće obaveze, podeljene programom restruktuiranja na osam polugodišnjih rata, ističe 15. jula, kada za naplatu dospevaju prvi računi od oko 300 miliona dinara.
Ako se to ne isplati, fabrika, koja je nekada zapošljavala više od hiljadu radnika i godišnje proizvodila oko 30.000 tona raznih vrsta papira, ide u stečaj, pa onda i u bankrot, posle punih osam decenija postojanja.
