Izvor: S media, 19.Feb.2013, 20:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREPORUKA STRUČNJAKA RODITELJIMA: Zaboravite na mleko, dajte deci voće i povrće!
Panika koja danima vlada zbog iščekivanja rezultata analiza prisustva veće količine aflatoksina, kancerogene materije u mleku, danas je napokon razrešena.
Nepovoljno i po kupce, i po proizvođače, i po državu. Opširnije OVDE
Na veću količinu ove kancerogene materije u mleku prvi je upozorio vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić. On je objavio i tabelu rezultata uzoraka mleka, koju možete da pogledate >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << OVDE
Ministar poljoprivrede Goran Knežević tvrdi, pak, da je mleko bezbedno. Opširnije OVDE
Srpska javnost i dalje je zbunjena, jer iz sata u sat stižu različite informacije o bezbednosti mleka. Dok iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da količina aflatoksina u mleku ne može da izazove nikakve zdravstvene probleme, stručnjaci smatraju da bi iz ishrane trebalo da isključimo mleko i mlečne proizvode dok ne stignu rezultati super-analiza iz Holandije.
Kancerogen sastojak u mleku
Prof. dr Zdenka Makuc, profesor strukovnih studija u Visokoj zdravstvenoj sanitarnoj školi „Visan“, za S media portal objašnjava zbog čega bi trebalo da isključimo mleko, mlečne proizvode, ali i još neke namirnice iz ishrane dok iz inostranstva ne stignu novi rezultati ispitivanja na aflatoksin.
- B1 je najtoksičniji aflatoksin, a njegov derivat M1 je najtoksičniji mikotoksin i nalazi se u mleku – kaže prof. dr Makuc za naš portal. - Aflatoksina ima u žitaricama, u mahunarkama i u jezgrastom voću. Aflatoksin se pojavio u mleku, jer su životinje hranjene kontaminiranom hranom. On je hepatoksičan, imunotoksičan i kancerogen. To znači da nepovoljno utiče na jetru, imuni sistem i na kraju ima i kancerogeni učinak.
Ko su glavni krivci?
Aflatoksin je dospeo u mleko preko kukuruza kojim su hranjene životinje. Međutim, naša sagovornica tvrdi da do ove pojave nije ni moralo da dođe! Kao ključne probleme navodi neadekvatno skladištenje kukuruza i najverovatnije postojanje HASAP-a (sistema bezbednosti hrane) „samo na papiru“.
- Procenat aflatoksina raste pri višim temperaturama, što se nama i desilo sa kukuruzom – objašnjava dr Makuc. - Trebalo je odmah da budu obavljene rigorozne kontrole, a potom i da se temperira u silosima i da se kontroliše vlažnost. Poenta je u skladištenju. Takođe, sve ovo govori da nije bio primenjen HASAP, preventivni sistem zaštite hrane koji nas štiti upravo od ovakvih stvari, i to od početka lanca ishrane do kraja, od njive do trpeze.
Ona podseća da je u Srbiji HASAP sistem uveden kao obavezan još polovinom 2011.godine i dodaje da je „papir jedno a stvarnost može da bude nešto sasvim drugo“...
Šta da jedu deca?
Osim mleka, aflatoksin se, prema rečima naše sagovornice, često sreće i u mlečnim proizvodima, žitaricama, kikiriju, orahu, lešniku:
- Aflatoksin je termostabilan, što znači da prilikom sterilizacije koja se obavlja na 160 do 180 stepeni ostaje polovina ove materije u mlečnim proizvodima. Moj savet je da iz dečje ishrane preventivno isključite mleko i mlečne proizvode, kao i žitarice i jezgrasto voće sve dok ne budu stigli rezultati super-analize.
Prof. dr Makuc objašnjava da kod odraslih ljudi postoji određena tolerancija na aflatoksin; reč je o minimalnim količinama koje se izražavaju u nanogramima.
- Ali, kod dece je taj učinak izraženiji nego kod nas. Zato bi decu trebalo da hranimo zelenim biljkama, ili sojinim mlekom i proizvodima od soje – preporučuje naša sagovornica i dodaje:
- Dobro rešenje je i kupovina organske hrane, pod pretpostavkom da je prilikom proizvodnje organske hrane zaista primenjen HASAP sistem. Naime, tu je najveća šansa da je ovaj sistem zaista primenjen.
Saveti za odrasle
Kada je reč o ishrani odraslih, prof. Makuc podseća da bi trebalo da vodimo računa o nutritivnom statusu:
- Potreban nam je optimalan unos ugljenih hidrata, masti i belančevina, kao i unos zaštitnih materija koje imaju antioksidatina svojstva, poput različitog voća i zelenog lisnatog povrća. U njima se nalaze materije koje nas čuvaju, a to su fitohemikalije. Možemo da jedemo višnje, trešnje, jabuke, banane, bundevu, šargarepu, paradajz, cveklu... Procenat povrća i voća trebalo bi da bude minimum 35 odsto od ukupno unete hrane, a mleko i mlečni proizvodi tek 10 odsto.
S media
Foto: Guliver/Tinkstock, Ilustracija
