Izvor: Kurir, 13.Dec.2011, 09:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREOKRET
Juče je bio dragocen dan za Srbiju. Kurir je na naslovnoj strani objavio priču koja i najnaivnijima pojašnjava kako funkcioniše naša politička realnost.
Ko je posle 20 godina višestranačja imao iluzija, sad ih, valjda konačno, više nema.
Ko je verovao u ono šta pričaju, sad im veruje još samo na sopstvenu odgovornost.
Priču s naslovnice znate: a) Daninom sestriću bila potrebna dozvola za kafić, b) u opštini u kojoj se ovo dešava na vlasti su ovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << iz LDP, c) Danin sestrić dobija dozvolu za kafić. Dana Vukova, i nju znate. Dozvola dobijena taman nekako kad je zaživeo koalicioni sporazum ove dve partije.
Što bi rekli ovih dana antievropski nastrojeni Englezi, „ti meni počešeš leđa, ja tebi počešem leđa“.
I sad, koju još težinu može da ima Vukovo preobraćeno naricanje nad sudbinom Kosova i Srbije?
Koju težinu mogu da imaju Čedine prozivke i pozivi da se konačno „usmerimo ka Evropi“? Je l’ se to tako radi u Evropi?
Koji je ovo put, hiljaditi, da ih mediji uhvate u „preokretima“?
Iskreno, za Čedu mi nije ni čudno, razne stvari se pričaju o njemu...
Ali Vuk?! Posle svega?
Da se prisetimo. Časni SPO bio je devedesetih najozbiljnija opcija u Srbiji. Narod je bio uz njih, Vučina je imao harizmu, nastup na mitinzima, onu impozantnu grivu...
A onda su se dočepali vlasti u Beogradu.
Počeo je sav onaj užas sa stanovima, poslovnim prostorima, kioscima... I SPO je polako krenuo ka cenzusu, pa ispod cenzusa, pa onda još ispod cenzusa.
Čovek bi pomislio da je Vuk naučio nešto.
Ljudi, ne verujte političarima ni kad darove donose. Pogotovo ne tada.
Kad kažu „Evropa“, obično misle „kafić“. Kad kažu „Kosovo“, misle „dupleks na Vračaru“.
