Izvor: Kurir, 17.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRELETAČI
Opšte je poznato da neki sisari progledaju tek nekoliko nedelja posle rođenja. Ljudi su najsavršeniji sisari na planeti. Zato i ne čudi što se neki ponašaju kao da su posisali svu pamet na svetu. Ali čude me oni ljudi koji progledaju tek posle četrdeset godina života, ili petnaest uzaludno provedenih godina u redovima neke političke stranke, čije su stavove do juče najglasnije branili.
Pa tako srećni što konačno taj božji dar zvani vid mogu i da upotrebe za nešto korisno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << širom otvorenih očiju, poput brodolomnika na santi leda, gledaju u pravcu pučine, ne bi li uočili kakav moćan brod na kome će nastaviti putovanje. Njihovom oduševljenju nigde kraja dok poskakuju na santi leda koja se lagano topi u slanoj morskoj vodi i gromoglasno uzvikuju:
'’Spaseni smo, spaseni, evo ide Titanik!’’
Od sudbine se, izgleda, ne može pobeći. Nekima je suđeno da nikad ne pogode u koju stranku treba da se učlane. Zato što takvi popunjavaju pristupnicu da bi bili neko, a ne da bi ova zemlja bila nešto. Ljudi bez ideologije, ljudi bez intelekta i poštenja vazda se trude da politiku predstave kao jedno prljavo zanimanje, puno iskušenja. Obični normalni ljudi tu nemaju šta da traže. Ali zato će se ljudi bez morala rado ponuditi da siđu u taj glib i mulj, da bi se uprljali i žrtvovali za opšte dobro. A onda će lako, kao najveći domet i kao najsvetiji cilj, njihovo sopstveno i lično dobro proglasiti za najvažniji zadatak za čitavo društvo.
U ostvarenju tog cilja sve je dozvoljeno. Da bi politiku još više ogadili običnim smrtnicima, valja pred sobom postaviti kofu ili kakav kazan s poganima i nečistoćom, uzeti veliku kutlaču i mešati. I ko god priđe da vidi šta se tu dešava, odmah ga treba isprskati tom odvratnom, smrdljivom i prljavom tekućinom i naglas mu kazati:
'’Aha, i ti si se uprskao, pogledaj se kako si štrokav!’’
Najveći problem za građane predstavlja pitanje kako prepoznati one koji nisu ovakvi, koji su drugačiji. Jer kazan je vazda prepun u Srbiji, a dežurni s kutlačom je uvek u pripravnosti. Njemu ni malo ne smeta što tako prljav i ulepljen sedi na izvol’te i maže druge. Kad mu njegov prljavi dres dosadi, očas posla će se presvući u nove partijske boje. Al’ kutlaču ne pušta.
Ako prolazite tuda gde je on zaseo, nemojte zastajati da se čistite, ako vas kojim slučajem isprska. Njima i jeste cilj da vas zaustave na pola puta, da nikad nigde ne stignete. Da postanete kao oni.
Srećna okolnost za Srbiju je što su takvi kod nas zaseli u slepoj ulici, kojom više niko ne ide. Sad prljaju i mažu jedni druge.
A život ipak ide dalje. Bez njih!
