Izvor: Telegraf.rs, 24.Sep.2016, 17:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREKRAJA SE MAPA BLISKOG ISTOKA?! Neko hoće da razbuca postojeće države i da stvori nove! (FOTO)
Predloženo prekrajanje mape Bliskog istoka. Crna imena država ukazuju na one koje su se proširile, crvene su one koje su se smanjile, sive su one koje su ostale nepromenjene. Foto: strategic-culture.org
Pre tačno deset godina, leta 2006, u jednom uglednom američkom vojnom časopisu - "Žurnalu vojnih snaga" koji je u vlasništvu kompanije "Ganet", najvećeg svetskog izdavača takvih publikacija - objavljen je tekst u kome se predlaže prekrajanje granica na Bliskom istoku sa ciljem >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << uspostavljanja trajnog mira na tom politički trusnom podneblju.
Imajte u vidu da je to u jeku borbe Amerike i njenih saveznika sa pobunjenicima u Iraku, pre Arapskog proleća i svakako pre građanskog rata u Siriji (možda bi trebalo da kažemo Sirijskog građanskog rata, budući da je to već nekako ustanovljen naziv ovog konflikta u stručnim krugovima).
Tada predložena shema bi dovela do raspada Pakistana, dok bi Iran, "država suludih granica", izgubila dobar deo teritorije na uštrb Ujedinjenog Azerbejdžana, Slobodnog Kurdistana, Arapske Šiitske Države i Slobodnog Beludžistana, ali bi dobila pokrajine oko Herata u današnjem Avganistanu, regiju koja ima istorijske i lingivstičke veze sa Persijom.
Tako bi Iran postao u suštini ponovo etnička persijska država, a najteže pitanje sa njim u vezi bi bilo da li bi zadržao luku Bender Abas ili bi je predao predloženoj Arapskoj Šiitskoj Državi.
Iranska vojska. Institucija koja sigurno ne bi skrštenih ruku gledala kako im neko razbija zemlju. Foto: AP/Tanjug
Ono što bi Avganistan na zapadu predao Persiji, dobio bi na istoku od Pakistana, čija bi se plemena na severozapadu ponovo ujedinila sa svojom avganskom braćom.
Pakistan, "još jedna neprirodna država" kako je naziva autor teksta, izgubila bi takođe teritorije naseljene Beludžima koje bi se pripojile Slobodnom Beludžistanu. Ostatak Pakistana bi u celosti ležao istočno od reke Inda, osim dela oblasti zapadno od Karačija.
Gradovi-države u okviru Ujedinjenih Arapskih Emirata imale bi mešane sudbine, tako da bi možda neke bile inkorporirane u Arapsku Šiitsku Državu koja bi u dobroj meri okružila ceo Persijski zaliv, dok bi druge zadržale nezavisnost. Možda baš Dubai, pošto je regiji potrebno "igralište za bogate razvratnike". Jezgro te Arapske Šiitske Države bi bio južni Irak, dok bi Kuvajt i Oman ostali u sadašnjim granicama.
Plaža u Dubaiju. Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis
Autor Ralf Peters smatra da se moraju ispraviti nepravde prema "prevarenim" narodima kao što su Kurdi, Beludži i arapski šiiti; posebno Kurdi, kaže pisac tih redova, pošto to što oni, kojih ima između 27-36 miliona, nemaju svoju državu on lično smatra "najvećom nepravdom između Stare planine (Balkana) i Himalaja". A nepravda, po njemu, treba biti ispravljena i što se tiče Jermena.
Generalno, ideja je da se dosegne poštenija, iako i dalje nesavršena, zemljišna raspodela između Bosfora i Inda.
- Imamo posla sa kolosalnim, ljudskim deformitetima koji neće prestati da generišu mržnju i nasilje dok ne budu bili ispravljeni - pisao je tada Peters, ukazujući na to da se granice svejedno neprestano menjaju.
Pogled na Hramovnu goru u Jerusalimu, na kojoj se danas nalaze Kupola na steni, džamija Al-Aksa i Zid plača. Foto: Wikipedia/Godot13/Andrew Shiva
On takođe misli da je jedina šansa da Izrael sebi obezbedi mir u razumnoj meri to da se povuče sa svih teritorija koje je okupirao u Šestodnevnom ratu 1967. godine (u pitanju su Istočni Jerusalim skupa sa Hramovnom gorom, Zapadna Obala i Golanska visoravan; sa Sinaja se povukao krajem sedamdesetih, u dogovoru sa Egiptom).
Slobodni Kurdistan bi bio formiran na uštrb Turske, Sirije, Iraka (još jedne "neprirodne države") i već pomenutog Irana, i protezao bi se od Dijarbakira preko Tabriza; autor veruje da bi ta država bila totalno pro-zapadno orijentisana, najzapadnije orijentisana država od svih između Bugarske i Japana.
Tri iračke sunitske provincije bi se možda mogle ujediniti sa Sirijom, koja bi u njegovoj shemi izgubila svoju mediteransku obalu (širi pojas primorja te zemlje naseljen je uglavnom šiitima, pre svega Alavitima) za račun Velikog Libana.
Bejrut, Liban. Foto: AP/Tanjug
Uostalom, ovo i nije toliko nelogično budući da je Liban ionako stvoren kao posebna država baš iz istih razloga i kada se iz ove perspektive pogleda nije jasno zbog čega taj alavitski pojas nije od početka bio deo Libana. Ili je jasno? Možda odgovor leži u želji Francuza da hrišćanski Maroniti budu većina u toj državi.
Jordan bi zadržao trenutne teritorije i proširio se na račun "neprirodne države" Saudijske Arabije, koja bi bila razgrađena u sličnoj meri kao i Pakistan.
Peters smatra da je ključni razlog šire stagnacije islamskog sveta to što Kuća Saud tretira Meku i Medinu kao svoje feudalne posede, a njihovom kontrolom širi svoj vehabizam - "disciplinovanu, netolerantnu veru" - po celom svetu.
Prorokova džamija u Medini, Saudijska Arabija. Drugo je najsvetije mesto u islamu, a njenu gradnju je naložio sam poslanik Muhamed početkom 7. veka. Foto: Wikimedia Commons/Omar Chatriwala
Njihovo neverovatno bogaćenje on vidi kao najgoru stvar koja se ikada desila muslimanima u celini, i kao najgoru stvar koja se Arapima desila još od osmanlijskih ili možda čak i od mongolskih osvajanja.
- Premda ne-muslimani ne mogu da utiču na promenu toga ko kontroliše islamska sveta mesta, zamislite koliko bi samo zdravije bilo za islamski svet kada bi Meka i Medina bila pod upravom rotirajućeg saveta u kojem bi sedeli predstavnici svih velikih svetskih muslimanskih škola i pokreta, u Islamskoj Svetoj Državi, nekoj vrsti muslimanskog super-Vatikana, u kojoj bi se o budućnosti ove velike religije moglo raspravljati umesto što se o njoj odlučuje ukazima - pita se on.
Ovo zvuči jako naivno. Prvo, većina muslimana bi mu verovatno objasnila da o budućnosti islama nema šta da se raspravlja, islam je islam, i ne može da se menja. Drugo, malo je verovatno da bi princip zapadnjačke demokratije (dijalog, kompromis ili konsenzus, glasanje) mogao da funkcioniše na taj način u Meki i Medini.
Hodočašće u Meki, najsvetijem islamskom mestu. Foto: Tanjug/AP
Iskreno ne znamo da li je iko ikada na Zapadu ozbiljno uzeo u razmatranje teze i predloge koji su izneti u ovom članku, a koji možete pročitati na ovoj adresi.
Postoje ipak neke zanimljive stvari s njim u vezi. Prvo, fraza "Islamska Sveta Država" je mnogo slična terorističkoj grupaciji koja danas unosi nemir u svet. Drugo, menjanje granica je aktuelizovano Arapskim prolećem i ratom u Siriji; ne konkretno na ovaj način, ali o tome se priča, posebno u kontekstu Kurdistana i održivosti Sirije u trenutnom obliku.
Da li je moguće da je ovaj zaboravljeni tekst od pre 10 godina zapravo nacrt budućnosti Bliskog istoka? Da li je to moguće?!
(K. H.)
.jpg)
