Izvor: B92, 16.Avg.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
NIN 10. avgust 2000.
Pise: Dragan Bujosevic
Apstinencija
Ako na izborima bude manje od cetiri miliona glasaca, Milosevicevi izgledi da pobedi bivaju veci, narocito ako se na onoj drugoj strani pojavi vise kandidata. Mislite o tome
Licilo je da ce izbori biti jugoslovenski, masovni i referendumski. Jugoslovenski - jer se bira predsednik Jugoslavije i predstavnici gradjana Crne Gore i Srbije u federalnoj skupstini. Masovni - zato sto se ocekivalo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da svi sto nezadovoljno skrgucu zubima, koji nadu jos nisu zamenili ocajem, jedva cekaju da glasackim listicima kazu sta misle jer postalo je vec isuvise opasno za fino vaspitane gradjane da se setaju ulicama i trgovima u prisustvu lose vaspitane vlasti. Referendumski - posto bi se svi izbori, pa i oni za lokalne organe vlasti, nekako sveli na odgovor na pitanje "za" ili "protiv" Slobodana Milosevica.
Za pretvaranje svih pitanja u jedno nije kriv samo rezultat desetogodisnje vladavine Milosevicevih socijalista vec i njegova odluka da navrat-nanos promeni Ustav federacije. Pokazao je Milosevic da je uplasen za ishod novih izbora, pa je otezao nacin smenjivanja predsednika Jugoslavije. Kad je to uradio, bilo je jasno da ce se predsednicki izbori odrzati istovremeno sa saveznim i lokalnim. To je nacin da Milosevic, kome mandat istice narednog leta, svojom harizmom potpomogne na izborima posrnulu levu koaliciju. Princip je jednostavan: covek koji na izborima zaokruzi ime Slobodana Milosevica morao bi da bude poprilicno sizofren pa da potom glasa za opoziciju na saveznim i lokalnim izborima. Tako je gradjanin Jugoslavije morao sve izbore da dozivi kao referendum o Milosevicu.
U tom trenutku istrazivanja Centra za proucavanje alternativa (rukovodilac tima Srecko Mihajlovic) pokazala su: 1. da je vecina gradjana drustveno pasivna (samo cetiri odsto je izrazito aktivisticki orijentisano); 2. da 72 odsto gradjana tvrdi kako je pitanje izbornog pobednika za njih licno prilicno vazna stvar i 3. da je za gradjane ucesce na izborima najprihvatljiviji oblik politickog angazovanja.
Sva istrazivanja javnog mnjenja su dokazivala i da jedinstvena srpska opozicija plus koalicija crnogorskog predsednika Mila Djukanovica glatko dobijaju izbore za sefa Jugoslavije i Skupstinu. Naravno, ako na izbore izadju zajedno. Biraci, ne samo opozicioni nego i neopredeljeni, jednostavno "luduju" za savezima u opoziciji. U slucaju da se sve stranke pojavljuju samostalno na izborima, neodlucnih i onih koji ne bi glasali bilo bi oko 60 odsto, tvrdi se u analizi Centra za proucavanje alternative. Kada bi postojale dve liste - vlast i opozicija - kada bi se, dakle, izjasnjavanje svelo na referendum "za" ili "protiv" Milosevica, procenat apstinenata i neodlucnih bi se smanjio na 37 odsto, pristalica opozicije porastao na 44 odsto, vernika vlasti ostao isti - 19 odsto.
Posao pametne vlasti je bio da sto je moguce vise umnozi broj apstinenata od izbora i tako poveca svoje izglede na pobedu. Racunica je pokazivala da Milosevicu izgledi rastu sa smanjenjem broja izaslih na izbore. Ako ih bude manje od cetiri miliona, njegovi izgledi da pobedi bivaju veci, narocito ako se na onoj drugoj strani pojavi vise kandidata. Zato su stari saveznici radikali odmah najavili svog kandidata. Tomislav Nikolic, potpredsednik radikala, nije tu da bi pobedio Milosevica, vec da oko 40 odsto radikala koji u anketama kazu da bi glasali protiv Milosevica to ne bi ucinilo i da se Vojislav Seselj spasi od jos jednog poraza (prvi od Milana Milutinovica 1997. godine).
U pomoc Milosevicu pritekli su i njegovi protivnici. Prvo su Djukanovicevi Crnogorci odlucili da apstiniraju. Kazu, vredjaju ih brzopotezne promene Ustava bez javnih rasprava... kao da je Djukanovic, sa Milosevicem i Momirom Bulatovicem, praveci iza ledja javnosti taj ustav na Zabljaku nesto pitao milionsko biracko telo. Nije to bio narodni, nego partijski ustav, kao i ovaj sada izmenjeni.
Mozda ce jednog dana Djukanovic reci da je bio izmanipulisan pa da zato nije izasao na izbore, kao sto tvrdi da je crnogorski juris na Dubrovnik bio plod manipulacije. Ono sto je od njegovog buduceg izgovora vaznije jeste da ce svojom apstinencijom castiti svog, kao, najveceg neprijatelja Milosevica sa 20 poslanickih mesta u Vecu republika, 30 u Vecu gradjana i oko 200 000 glasova na predsednickim izborima. Tako je Djukanovic svojom apstinencijom pretvorio Milosevica i njegovog koalicionog partnera Momira Bulatovica u apsolutne pobednike u Crnoj Gori, doprinoseci time da i bar jedan odsto glasaca u Srbiji odvrati od izlaska na biralista.
Svoj doprinos zbunjivanju opozicionih i neodlucnih glasaca onda je dao i Srpski pokret obnove. Svoj stav "nema cene po kojoj cemo izaci na izbore", promenio je u najavu svog izlaska na lokalne i predsednicke izbore, nekoliko dana posto su izbori raspisani. Pravo je svake stranke da odluke menja, da ih prilagodjava zivotu, da glasom pravednika i proroka opravdava i jucerasnje i danasnje postupke, ali SPO nikoga nece moci da uveri da njegovo iznenadno(?) pojavljivanje na izborima nece podstaci onu vrstu mrzovolje u birackom telu koja se iskazuje u dva stava: "izgubio sam poverenje u stranke" (43 odsto ispitanih u anketi Centra za alternativu) i "ljudi se bave politikom zbog ocekivane licne koristi" (42 odsto). Kada se tome doda i vec opisana sklonost opozicionog i neopredeljenog biraca da nagradjuje jedinstvo opozicije i kaznjava nejedinstvo, veoma je izvesno da ce odluka SPO-a da isturi svog predsednickog kandidata i da se pojavi na lokalnim izborima, proizvesti dodatnu politicku apatiju i apstinenciju. Ujedno, referendumsko izjasnjavanje "za" i "protiv" Milosevica bice odlozeno tek za drugi krug, dok ce u prvom medjusobno ratovati opozicija protiv opozicije i vlast protiv opozicije. Zato je osnovni posao Vojislava Kostunice i Vojislava Mihailovica da uzajamnim nenapadanjem sprece povecanje broja neodlucnih ili apstinenata.
"Reporter", 16. avgust 2000.
Pisu: Aleksandra Hristov, Milorad Vesic
Istrazivanje: Izborne mahinacije
Kradi lokalno, sabiraj globalno
Postoje opravdane sumnje da ce na predstojecim izborima neki mrtvi ljudi "glasati" bar jednom, raseljeni dvaput, a da neki osamnaestogodisnjaci nece nijednom
Izbori jos nisu ni poceli a opozicija vec zna da ce biti pokradena. Ipak, izaci ce na izbore, valjda u nadi da ce osvojiti vise glasova nego sto rezim moze da ukrade. I strucnjaci za izbore otvoreno izrazavaju sumnje u regularnost predstojecih izbora. Dosadasnja praksa ne demantuje njihove sumnje, a stranke vladajuce koalicije i ne trude se da ih razuvere da ce ovog puta biti drugacije. Naprotiv.
Mestani sela Cerova u opstini Gornji Milanovac optuzili su nedavno Radovana Jevtica, svog komsiju i clana JUL-a, da ih je obmanuo prilikom prikupljanja potpisa za kandidacionu listu za izbore. Jevtic je, tvrde seljani, punoletnim ziteljima Cerova govorio da prikuplja potpise za popravku puta uz pomoc VJ, a ispostavilo se da je 95 od 115 biraca iz tog sela, dalo potpis za izbornu listu SPS-a i JUL-a!
Po spisku: "Kada su mogucnosti za izborne mahinacije u pitanju, nebo je granica", tvrdi Marko Blagojevic, analiticar izbornih procesa iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
"Postoji mnostvo raznih postupaka i metoda kradje u raznim fazama izbornog procesa, tako da je zbir na kraju znatan, iako pojedinacne operacije same po sebi ne nose mnogo", kaze Zoran Stojiljkovic, profesor politicke sociologije na Fakultetu politickih nauka u Beogradu.
Prvi na listi problematicnih stavki su biracki spiskovi. Prema recima Blagojevica, ovi spiskovi su u nadleznosti opstina, koje moraju po sluzbenoj duznosti i na inicijativu gradjana da ih azuriraju i dovode u sklad sa stvarnim stanjem stvari na terenu.
"Problem je, medjutim, sto podaci kojima opstine raspolazu nisu potpuni, posto su podaci o drzavljanstvu i prebivalistu u nadleznosti MUP-a, a ne treba zanemariti cinjenicu da ni ti podaci nisu azurirani, jer gradjani iz raznih razloga ne prijavljuju svoje prebivaliste. Osim toga, mnogo gradjana zivi u mestu prebivalista, a nisu prijavili boraviste, odnosno adresu na koju ce opstina slati poziv za glasanje. Zatim, ne postoji centralni biracki spisak na nivou republike, vec se oni vode po opstinama, tako da je moguce da jedno lice zbog neazurnosti administracije ili sopstvenog propusta ima prijavljeno prebivaliste na vise mesta, pa se desava da dobije dva poziva za glasanje i moze da glasa na dva razlicita biracka mesta i tako duplira svoj glas", objasnjava on.
Klonirani biraci: Prema njegovim recima, na birackim spiskovima se nalazi i dosta imena ljudi koji vise nisu na ovom svetu. To, naravno, otvara opciju da neko sa licnom kartom umrlog dodje na glasanje, sto nije nemoguce, narocito na birackim mestima gde u birackom odboru nisu zastupljene sve stranke.
Blagojevic navodi i mogucnost da se ne upisu lica koja su tek stekla biracko pravo, uz pretpostavku da nisu glasaci vladajucih stranaka. "Mogu cak i namerno da se menjaju pojedini delovi imena jednog biraca, tako da se od jednog biraca napravi deset. Negde se promeni jedna cifra u maticnom broju, negde jedno slovo u imenu, i tako se umnozava i broj glasova".
Problem neazuriranih birackih spiskova postojao je i u Crnoj Gori. Posle velike kampanje koju je tamosnja vlast sprovela uoci izbora, na birackim spiskovima sa oko 450.000 biraca ucinjeno je oko 650.000 promena, dakle gotovo 1,5 promena po biracu. "Ako bi se ta analogija primenila na Srbiju, cija administracija nije nista vise azurna, onda bi to znacilo da bi na birackom spisku u Srbiji moralo da se napravi oko deset miliona promena", kaze Blagojevic.
Vlast u Srbiji je pokrenula kampanju da gradjani provere da li su upisani u spiskove, ali malo je verovatno da ce se do 24. septembra ispraviti sve greske u birackim spiskovima.
Stampanje rezultata: Sledeca problematicna tacka u izbornom procesu su izborni listici, koji nude neslucene mogucnosti za mahinacije, posto ne postoji kontrola njihovog stampanja.
"Izborni listici se stampaju u stampariji 'Politike'. Jedan od nasih saradnika, koji je 1996. godine bio clan Savezne izborne komisije, prisustvovao je svega 20 minuta stampanju listica. Za to vreme je sest ogromnih masina radilo u kontinuitetu, a samo jedna za to vreme odstampa listice za jednu izbornu jedinicu, sto znaci da su za tih 20 minuta odstampani listici za sest od ukupno 29, koliko ih je tada bilo. Te masine su radile neprekidno 14 dana i za to vreme je nastampan ogroman broj glasackih listica. To nepostojanje kontrole nad stampanjem glasackih listica navodi na sumnju da postoji namera da se stvori neka rezerva koja bi mozda u nekom momentu zamenila prave glasacke listice na putu od birackog mesta do izborne komisije, ili negde drugde. Ni ove godine, koliko znam, nece biti kontrolisano stampanje listica", kaze Blagojevic.
I Stojiljkovic i Blagojevic upozoravaju na sastav izbornih komisija, koji obezbedjuje punu prednost predstavnika drzave i predstavnika vladajucih stranaka, posto stalne clanove birackih komisija i odbora bira drzava.
Posmatraci: "Pored tih stalnih clanova organa za sprovodjenje izbora, u njihov sastav ulaze i predstavnici stranaka, ali njihov broj je ogranicen i oni se biraju prema broju potpisa gradjana koji su podrzali njihovu listu. Sto je veci broj potpisa gradjana koji su podrzali jednu listu to je veca sansa te stranke da ima svog predstavnika na birackom mestu", objasnjava Blagojevic.
Socijalisti i radikali su vec krenuli u kampanju prikupljanja potpisa za svoje liste, kako bi obezbedili predstavnike u birackim odborima. Kako Reporter saznaje, narocito su aktivni bili u novobeogradskim blokovima, gde zivi veliki broj aktivnih i penzionisanih pripadnika vojske i policije, tradicionalno naklonjenih ovim strankama.
Prema recima Blagojevica, moze se desiti da u sastav izborne komisije udje jedan predstavnik stranaka levice, jedan radikala i jedan, najvise dva predstavnika stranaka opozicije, sto znaci da ce odnos biti apsolutno nesrazmeran i predstavnik opozicije ce u svakom trenutku biti nadjacan glasovima clanova odbora pod kontrolom drzave i predstavnika vladajucih stranaka. To prakticno znaci da predstavnici opozicije mogu samo da konstatuju neku nepravilnost, ali ne i da je sprece.
Kao i u izbornim komisijama, predstavnici opozicije ce i na birackim mestima biti svedeni na funkciju posmatraca. Naravno, pod uslovom da opozicija uopste uspe da svojim ljudima 'pokrije' sva biracka mesta, sto se do sada nikada nije desilo. Maksimum dokle se stiglo je 60 do 70 odsto pokrivenosti, kaze Blagojevic.
Jaka besika: "Tamo gde opozicija ne bude imala svog predstavnika, clanovi birackog odbora i predstavnici vladajucih stranaka prakticno imaju odresene ruke. Bice i slucajeva da opozicija na birackom mestu ima samo jednog predstavnika. To prakticno znaci da ce covek koji ispred stranke bude bio na birackom mestu morati da bude izuzetno odmoran, koncentrisan tokom 15 do 17 sati koliko ce proci od otvaranja birackog mesta do brojanja glasova, morace da ima izuzetno jaku besiku, da se uzdrzi od hrane, prakticno nece smeti ni da trepne, jer u svakom momentu moze da ocekuje neku budalastinu iza svojih ledja", precizira Blagojevic.
Stojiljkovic upozorava da vlast ima na raspolaganju sirok dijapazon suptilnih metoda za "peglanje" izbornih rezultata. "Na primer, ako vide listic sa zaokruzenim kandidatom opozicije, zaokruze jos jednog kandidata i proglase ga nevazecim. Otvorena je i mogucnost za koju postoje indicije da je ranije vec koriscena - da se u ovoj situaciji visoke nezaposlenosti i rizika od gubitka posla ili slanja na prinudni odmor u javnim i drustvenim preduzecima ljudi uslovljavaju u cetiri oka na taj nacin sto im se da popunjen listic, a od njih trazi da donesu svoj prazan. Znaci, prosta zamena na birackom mestu. Ne smeju se zanemariti ni slucajevi starijih ili nemocnih glasaca, kojima se uvek neko ponudi da im pomogne da zaokruze 'svog' kandidata", upozorava Stojiljkovic i podseca na to da je manipulacija uvek bilo u situacijama kada se glasa posredno ili u zapecacenim kovertima u institucijama poput vojske ili zatvora.
Nepravilnosti: Kriticne tacke izbornog procesa su, prema misljenju Blagojevica, i transport od birackog mesta do izborne komisije, kao i unosenje i obrada podataka, koje niko ne kontrolise. Transport prate clanovi birackog odbora, ali zakon ne precizira da li se to odnosi samo na stalne clanove ili i na predstavnike stranaka koji spadaju u prosireni sastav birackog odbora. Tako se iz bitnog dela kontrole izbornog procesa mogu iskljuciti predstavnici stranaka pa za vreme transporta pristup glasackim listicima mogu imati samo clanovi birackog odbora koje su imenovali drzavni organi.
"Na kraju, uvek ostaje dosta sirok dijapazon mogucnosti da se izbori proglase nevazecim zbog nekih benignih nepravilnosti, koje inace ne bi podlegale kaznjavanju. Recimo, da je neki plakat bio blize od propisanih 50 metara od glasackog mesta, ili je neko preko reda prisao kutiji ili je napravljena guzva, postoje nebrojene mogucnosti. To smo videli 1996. na velikom broju birackih mesta", kaze Stojiljkovic.
Junik, baza SPS-a
Ako je Kosovo do sada bilo rezervoar glasova za SPS, sada to mogu postati izborne jedinice Vranje i Prokuplje, kojima su pripojeni glasaci juzne srpske pokrajine.
"Postoji sumnja da ce se ponoviti scenario iz 1997. godine, kada je prema proceni CeSID-a najmanje 200.000, a realno i svih 300.000 Albanaca glasalo za Milana Milutinovica na predsednickim izborima. Medjutim, zvanicni rezultati na pojedinim birackim mestima u najmanju ruku su bili cudni. Tako je, prema tim podacima, Milutinovic pobedio na birackim mestima u Juniku, koji je bio sediste OVK", podseca Blagojevic.
"Ono sto sumnju u regularnost izbora cini ozbiljnijom jeste i pravilo kojim se gradjanima koji nisu u mogucnosti da glasaju na svom birackom mestu dozvoljava da glasaju u mestu u kom se zateknu. Naravno, ako za to imaju opravdane razloge, ali zakon ne govori ko ceni opravdanost razloga. Takvu situaciju imali smo na referendumu 1998. godine, posle ukupno cetiri dana glasanja, kada je svakom od gradjana bila pruzena mogucnost da glasa gde god se zatekao. Tada smo imali odziv od 80 odsto, a cak 97 procenata izaslih izjasnili su se onako kako je organizator referenduma ocekivao. Ni tada nije bilo moguce kontrolisati ko je koliko puta glasao. Delovi tog scenarija mogli bi da se primene i na sledecim izborima". * * * * * *
U Vrbasu glas vredi vise
Marijana Pajvancic, profesor ustavnog prava i saradnik Centra za slobodne izbore i demokratiju, navodi i primere krsenja Ustava zbog izborne kombinatorike.
"Postavlja se pitanje na koji je nacin odredjen broj od 108 poslanika, koji se biraju u Vece gradjana Savezne skupstine. Prema Ustavu SRJ, na 65.000 biraca bira se jedan poslanik. Poslednji zvanicni podatak o birackom telu objavljen u "Sluzbenom listu SRJ" bio je 1997. godine, kada je taj broj iznosio 7.226.947. Ako se taj broj podeli sa 65.000, onda bi Vece gradjana trebalo da ima 111 poslanika, a ne 108, kako je sada predvidjeno", objasnjava Pajvancic.
Prema njenim recima, biracko pravo je prema podacima sa prethodnih izbora nejednako, sto se odlicno vidi na primerima Sapca i Vrbasa.
"U Sapcu jednog saveznog poslanika bira priblizno 80.000 biraca, sto znaci da se u Sapcu za jedan mandat trazi 15.000 glasova vise nego sto Savezni ustav predvidja. Sabac, inace, bira tri poslanika za koje se ukupno trazi 45.000 glasova vise od ustavne odredbe", kaze ona.
"Sa druge strane, u Vrbasu 53.000 biraca bira jednog poslanika, sto znaci 12.000 glasova manje nego sto je po Saveznom ustavu potrebno. Posto i Vrbas bira tri poslanika, znaci da je za te mandate potrebno ukupno 36.000 glasova manje. Kada uporedite, razlika u jednom poslaniku izmedju ova dva izborna mesta je 27.000 glasova. Ispada da u Vrbasu jedan glas vredi mnogo vise nego u Sapcu", objasnjava Pajvancic.
"Blic", 16. avgust
pise: Tatjana Njezic
Irfan Mensur: Moramo pristati na razlicitost
Poznati glumac Irfan Mensur, koji se vec desetak godina, kako sam kaze, odmara od glume, zaigrao je u predstavi 'Jegorov put", tekstopisca i reditelja Vide Ognjenovic, ulogu Kancelijera, odnosno predstavnika austrijske vlasti u Crnoj Gori na izmaku XVIII veka. Govoreci o periodu kada je pauzirao u glumackom pozivu i bavio se rezijom, iza cega je ostalo bezmalo desetak nagradjenih i nenagradjenih predstava, Irfan navodi da ne oseca potrebu da pravi razliku izmedju sebe kao glumca i sebe kao reditelja. 'Jednostavno, ja sam covek pozorista. Ono je moj put, kao sto Jegor ima svoj put".
Lik koji tumacite zapravo je politicki poslusnik...
- On je pion jedne politike i ja cu casno da ga odbranim.
U kom smislu cete ga odbraniti, odnosno kako se uopste mogu odbraniti pioni neke politike?
- Ako je neko dosledan i iskreno brani svoj stav, ja protiv takvih ljudi nemam nista. Pa, svako ima pravo na svoje misljenje i njegovo izrazavanje. Uostalom, to je osnova demokratije. Naravno, mi ne moramo da se slozimo u stavovima, ali to ne iskljucuje pravo coveka na svoja ubedjenja. U svakom slucaju, ja cu Kancelijera odbraniti, jer on jeste pion jedne politike koja u tom trenutku odgovara ili ne odgovara jednom miljeu. A sud o tome da li je on pozitivan ili negativan prepusticemo publici.
Lik koji igrate vi i uloga Svetlane Bojkovic uporedjuje se sa savremenim Sforom ili Kforom...
- Tekst je prepun aluzija i zapravo je ovovremenski i korespondira sa tre- nutkom.
U cemu se to ogleda?
- Ima puno toga. No, pomenimo brigu nekog stranca za daleki geografski prostor koji mu ne pripada. Cudna strepnja jedne sredine u kojoj je sve sto se razlikuje podlozno etiketiranju i dovodi do paranoje vlasti. I jasno se ocrtava cinjenica da se ne mozemo unificirati i moramo pristati na raznolikost.
Ne mislite li da nas realnost upravo sve vise vodi ka unificiranju?
- Napori i pokusaji u tom smislu su evidentni. Ali jedina odbrana je odbrana jedinke. Ako mi dozvolite da mislim i da radim, onda ja necu biti deo unificirane mase. Dakle, jedino sto nam preostaje jeste da gradimo sebe i borimo se za licno misljenje.
Vi ste u svojoj karijeri igrali razne istorijske licnosti. Koju biste od njih izdvojili kao najblizu sebi?
- Izdvojio bih kneza Pavla, jer sam s tom ulogom zaokruzio jedan deo svog pozorisnog opusa i posle toga nisam, kao glumac, ulazio u ozbiljnu pozorisnu produkciju. Gradeci taj lik nisam pravio imitaciju, niti sam se bavio faktografijom, nego sam razmisljao o njemu kao pozorisnoj cinjenici.
Kog biste politicara s danasnje domace politicke scene igrali i kako?
- Na danasnjoj sceni ne postoji politicar koga bih zeleo da igram i mislim da se o njima nece pisati drame.
Mislite da su beznacajni?
- Ne, ne mislim da su beznacajni. Znacajni su u ovom trenutku, a pustimo vremenu da pokaze da li ce trajati i da li ce neko od njih isplivati kao istorijska licnost od formata.
Kako sagledavate mesto kulture danas i sa ovim politicarima?
- Kultura nikada u vreme mog trajanja, a to je nekih tridesetak godina, nije imala adekvatno mesto u opstem drustvenom miljeu. Mi, kao pozorisni ljudi i deo neke kulturne javnosti, navikli smo na to. Sto se trenutne situacije tice, ona je opste poznata. Navodno ima vise slobode, ali su smanjene mogucnosti za produkciju. Dakle, ne mozemo da ispricamo onoliko prica koliko bismo zeleli, niti da ukazemo na sve ono na sta treba ukazati. To je specificna vrsta represije i prividne slobode.
Mozemo li da uporedimo vreme od pre petnaest, dvadeset godina s ovim danas. Sta se i koliko promenilo?
- Oduzeta nam je publika, smanjena mogucnost za komunikaciju, nema kolega na koje smo navikli iz bivsih jugoslovenskih republika... No, to se desava, i ono sto mozemo uraditi u ovom trenutku je okrenuti se svakodnevnici. Ali, meni je i dalje malo prostora.
Mislite li da ce predstojeci izbori u toj svakodnevici promeniti nesto na bolje ili na gore?
Smatram da treba pustiti ljude da kao samosvesne jedinke odluce sta je najbolje za njih. Znate, kada razmisljam o izborima, ja ne mislim o pobedi jednih ili drugih, razmisljam o svojoj kuci, svojoj zeni, svoje troje dece, svom rotvajleru i svom macku. I zaista cu sve uciniti, a nemojte me pitati kako cu glasati, da tom mom malom miljeu bude sto bolje, da ih sacuvam i zastitim.
