Izvor: B92, 10.Avg.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
"DANAS", 10. avgust 2000.
LICNI STAV
Pise Goran Milicevic
Da li je opoziciji ubijena volja za nadmetanjem na izborima
Jutro koje moze da promeni sve
Dakle, izbori su konacno raspisani (i to, udarnicki, dva meseca pre roka) i pocinje serija izbora raspleta. Nijedni od raspisanih, doduse nisu sudbinski presudni, ali mada nedostaju ponajvazniji, oni na republickom nivou, i ovi na federalnom i lokalnom nivou su veoma vazni. Ali, umesto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zadovoljstva, u opozicionim redovima kao da preovladava zebnja. Znalo se da izbori nece biti fer, da ce izborne jedinice biti prekrajane, da ce rezim prepravljati pravila igre sto vise sebi u korist i da ce gledati da opoziciju zaskoci na svaki nacin i rezim u tom pogledu nije izneverio. Pa ipak, zbunjuje ta mlitava reakcija opozicije koja i dalje u prvi plan stavlja lokalne izbore i najavljuje osvajanje nesto veceg broja opstina nego ranije.
Da ne bude nesporazuma, vazna je i svaka pobeda na lokalnim izborima, mada i tu brine sto se uspehom smatra bilo kakvo prosirenje liste "slobodnih opstina". Jer ako je vise od 3/4 gradjana protiv ove vlasti, onda bi DOS to morala da pretoci u pobedu u bar 100 od 160 opstina, ili u najmanju ruku da udvostruci sadasnji broj opstina nad kojima upravlja.
Ali, besumnje, najvazniji izbori u ovom ciklusu jesu predsednicki, i to cak i mimo cinjenice da je doskorasnja SRJ poslednjim ustavnim udarom prakticno ukinuta. A, kako je tacno zapazio jedan od lidera opozicije, valja ici na sve izbore koji su harizmarhu ove zemlje vazni i na njima ga tuci. A njemu su najvazniji upravo predsednicki, zbog kojih je i izvrsio onoliko nasilje nad Ustavom, kojim je prakticno ukinuo dotadasnju saveznu drzavu. I nije slucajno sto su mu ti izbori najvazniji i sto je sve ucinio da ubije volju opoziciji da se na njima nadmece. Jer ako na njima izgubi, izgubio je ono sto mu je najvaznije - harizmu, i sve druge pobede to ne bi uspele da nadoknade, posto citav rezim pociva na njegovoj harizmi. Onog trenutka kad je on izgubi, nestaje i strah podanika i bespogovorna poslusnost najblizeg okruzenja i uklanjaju se prepreke za normalizaciju vlasti.
Dakle, ovim smisljeno obesmisljenim izborima sam harizmarh je ipak preuzeo krupan rizik i ponudio verovatno najbezbolniju varijantu svog odlaska sa politicke scene. Tacno je da mu u rezervi ostaju mnogo vazniji republicki izbori dogodine, da nigde nije precizirano kada i kako prestaje mandat sadasnjeg predsednika, ni kada i kako novoizabrani predsednik SRJ stupa na duznost, kao i to da ce gotovo sasvim izvesno odbiti da prizna poraz. Ali, sve to nece mnogo vredeti ako dozivi taj poraz na izborima, a opozicija uspe da do narednog jutra to vec i dokaze, i to tako da ne ostane ni trunka sumnje. Iz istog razloga, nije verovatan ni nekakav puc, jer kad harizma nestane, kao probusen balon, prestaju i razlozi da se podrzi bivsi harizmarh.
Ako je to tako, zasto se, onda, Demokratska opozicija Srbije (DOS) prepala od mogucnosti da pobedi, i umesto da ovim izborima da znacaj Referenduma za ili protiv sadasnjeg harizmarha, govori o povecanju broja opstina u kojima ce osvojiti vlast? U pitanju je ocito nespremnost da se obezbedi nesporni dokaz o gotovo neizbeznom porazu sadasnjeg vladara. Za tako nesto je potrebno, najpre, obezbediti savrsenu kontrolu na blizu 9.000 glasackih mesta (na teritoriji Srbije bez Kosova ima oko 8.600 glasackih mesta), dakle najmanje 20.000 obucenih kontrolora. Zatim, valja obezbediti da gradjani u masovnom broju sacekaju kraj brojanja glasova i objavljivanje njegovih rezultata na samom biralistu, kako bi se dovoljno veliki broj ljudi uverio u originalne rezultate izbora na svakom birackom mestu.
Nadalje, te rezultate, kako ukupne, tako i za svako biracko mesto, najdalje do narednog jutra, valja razglasiti po lokalnim i i svim drugim medijima, kako bi se svako mogao uveriti u ispravnost rezultata koje objavi DOS. Samo na taj nacin bi se moglo parirati slucaju, od koga se opravdano zazire, da neko ne odoli da "greskom" ukuca netacan konacan ishod u racunar na kome se zbrajaju zvanicni rezultati.
DOS je medjutim, proteklih godinu dana samo govorila o potrebi i planu obucavanja 20.000 kontrolora, ali nije dala razloga da se poveruje da je u realizaciji tog plana iole odmakla od ranijih prilika. A nikad dosad nije uspela da pokrije ni blizu sva biracka mesta, nego smo konacne rezultate (na bazi 90 odsto obradjenih biralista), saznavali posredstvom stranaka na vlasti. I umesto da nas obavestavaju o novim hiljadama obucenih kontrolora nedeljno (a potrebno je bar novih 3.000 nedeljno da bi se do dana odluke obucilo potrebnih 20.000 kontrolora), predocavaju nam se kao trijumfalni uspesi dogovori o procentima i kvotama. To ne sluti na dobro i nagovestava da DOS nije na visini istorijskog zadatka, da nije dovoljno posvecen pobedi na opstenarodnom referendumu protiv sadasnjeg vladara i novom istorijskom NE, (toliko omiljenom na ovim prostorima).
Jer, vec i sama najava da ce biti ostvaren siguran uspeh na izborima, posto se pobedi u jos ponekoj od opstina nad kojima sada rezim ima kontrolu, govori da DOS ne veruje da ce uspeti da obuci potrebnih 20.000 kontrolora, vec se ogranicava na parcijalni uspeh, tamo gde kontrolore bude uspeo da obezbedi.
Spustanje lopte i pominjanje tek manjeg prodora na opstinskom nivou predstavlja, mozda, realistican pristup, ali u tom slucaju DOS se ne bi potvrdila kao instrument za ostvarenje narodne volje, vec samo za realizaciju svojih sitnih, sicardzijskih interesa. Naime, vecina anketa pokazuje da postoji ogromno neraspolozenje naroda rezimom i da harizmarh uziva podrsku manje od 1/4 birackog tela. Otuda, ne bi trebalo da bude pretezak zadatak da se ovo ogromno nezadovoljstvo pretoci u uverljivu pobedu na predsednickim izborima. Ali, ako DOS ne bude na visini istorijskog trenutka i pretpostavi preraspodelu opstinskih mandata, presudnoj pobedi na predsednickim izborima, ovo bi mogli biti i poslednji izbori na kojima bi igrala iole ozbiljniju ulogu.
U normalnim okolnostima u Crnoj Gori harizmarh bi mogao da racuna sa 100 do 150 hiljada glasova, sto ne bi bitnije uticalo na rezultat. Ali ako crnogorske vlasti bojkotuju ove izbore a ne sprece organizovanje ovih izbora, recimo, po kasarnama VJ, u nedostatku bilo kakve kontrole, neko ko ocajnicki zeli da ostane na vlasti mogao bi mirno da proglasi da je celokupno biracko telo Crne Gore od 450.000 dusa glasalo za njega i da za dokaz podnese toliko zaokruzenih listica. To bi vec znatno smanjilo, ako ne i potrlo harizmarhove gubitke u Srbiji. Kad se dodaju moguce manipulacije sa glasovima izbeglica sa Kosova, glasovima pripadnika VJ, i pokusaj da se prikaze kako su cak i stotine hiljada Albanaca sa Kosova (koje su, je li, vec ranije glasale za sadasnjeg predsednika Srbija) glasale i za sadasnjeg predsednika SRJ, uverljiva pobeda bi mogla da se preokrene u tesan poraz.
Takve manipulacije moguce je u velikoj meri spreciti efikasnom kontrolom u Srbiji, ali je od kljucnog znacaja da crnogorske vlasti sprece najvecu izbornu kradju u istoriji Crne Gore. Dovoljno bi bilo da preuzmu makar organizaciju izbora na svojoj teritoriji, i to samo najmanje spornih - predsednickih, uslovivsi odrzavanje ostalih izbora nekoliko nedelja kasnije, korektnim protokom izbora u Srbiji. Tako bi rezimu u Srbiji odgovorile jednakom merom, zadrzavajuci kontrolu nad ovim, po nju, krajnje neugodnim izborima. Sto se obrazlozenja tice, mogle bi napomenuti da time cine poslednji veliki ustupak u cilju ocuvanja zajednicke drzave a, posebno je vazno to sto bi mogle da objave stvarne rezultate na vreme, pre nego sto bi savezna izborna komisija mogla da ih, eventualno, preinaci. Time bi se razmere podrske sadasnjem predsedniku SRJ smanjile na manje od 150.
00 i glavna opasnost bi bila otklonjena.
Jos bolje bi bilo, ako bi crnogorske vlasti prihvatile da predsednicke izbore promovisu u referendum za i protiv sadasnjeg predsednika SRJ, kao uvod u eventualni referendum o otcepljenju, koji bi opet bio uslovljen regularnoscu izbora u Srbiji i recimo zahtevom da i domaci civilni posmatraci mogu nadzirati sprovodjenje izbora u celoj SRJ. Tada bi, umesto da u Crnoj Gori pokrije gubitke u Srbiji, harizmarh doziveo kompletan poraz i vise nikakve manipulacije ne bi mogle da ga pretvore u pobedu.
Uzgred, ukoliko bi se desilo cudo, pa izbori u Srbiji bili regularni, DOS bi uz potpunu kontrolu svih birackih mesta, mogla na njima da osvoji vecinu u oba veca Savezne skupstine. U tom slucaju, crnogorske vlasti bi imala opciju da ucine i korak dalje, pa da i same ucestvuju na naknadno odrzanim izborima za oba ova veca i da uz verovatnu pobedu na tim izborima, stvore pretpostavku za bezbolno resenje krize odnosa izmedju federalnih jedinica u SRJ.
No, ako im sve ove opcije izgledaju neprihvatljivo, uporedimo ih sa alternativama koje crnogorskim vlastima stoje na raspolaganju. Posto svaka od njih namece sprecavanje odrzavanja ovih izbora na tlu Crne Gore, one su sve daleko dramaticnije: pocev od najradikalnijih, poput zvanicnog proglasenja nezavisnosti Crne Gore, preko zahteva za federalizacijom VJ, i to pre izbora, npr. u vidu transformacije njenih snaga na tlu Crne Gore u Vojsku Crne Gore i odlazak onih delova VJ koji takvu transformaciju odbiju, pa sve do jos najbezazlenije, u vidu organizovanja referenduma o nezavisnosti, takodje pre 24. septembra. Iz tog ugla posmatrano, pomenuta opcija tehnicke kontrole predsednickih izbora ne izgleda bas toliko neprihvatljivo.
Ovo utoliko pre, sto bi istrajavanje na pukom bojkotu znacilo dopustiti VJ da organizuje izbore mimo crnogorskih vlasti, uz obilno "prebacivanje norme" u pogledu prebrojanih glasova, sto bi moglo uneti mnogo veci nemir u Crnu Goru no sprovodjenje izbora pod kontrolom crnogorskih vlasti.
Sto se tice glasanja Albanaca sa Kosova, takve namere je dovoljno preduprediti zahtevom da se strani civilni posmatraci postave na sve granicne prelaze sa Kosovom i to ne samo na dan glasanja, nego i tokom nekoliko prethodnih dana. Njihovi nalazi ce po svoj prilici jasno pokazati da nikakvog egzodusa Albanaca u Srbiju povodom glasanja nece biti. Najzad, ne bilo na odmet zahtevati da se organizuje i glasanje preostalih Srba na Kosovu, posto opstanak Kosova u SRJ umnogome zavisi i od ishoda ovih izbora, narocito predsednickih.
Dakle, za kljucnu pobedu u ovoj prvoj rundi ciklusa izbora raspleta, neophodno je da od DOS dobijamo redovni nedeljni raport o napretku na polju obuke kontrolora, a vesti iz Crne Gore bi valjalo da sadrze precizniji opis mera za sprecavanje izborne kradje stoleca u toj republici.
Autor je verovatno jos vanredni profesor Urbane ekonomike na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
"Reporter", Banjaluka 9. avgust 2000.
Pise: Rade Stanic
Filip Vujanovic, premijer Crne Gore
Izbore necemo sprecavati
U vreme kada je bilo glasanje za predsednika Milosevica bio je drugaciji politicki ambijent, a glasovi DPS-a nisu uticali na taj izbor buduci da je on i bez njih bio izabran
"Mi prakticno nismo doneli drzavnu odluku u odnosu na cin odrzavanja saveznih i predsednickih izbora u Crnoj Gori. Moj licni stav je da izbore ne treba sprecavati. Mi ih necemo podrzati, ali ne vidim nikakvih posebnih razloga za njihovo sprecavanje", odgovara Filip Vujanovic, predsednik vlade Crne Gore, na pitanje Reportera postavljeno povodom spekulacija o spremnosti srpskog rezima da sprecavanje izbora iskoristi za "zastitu ustavnog poretka".
Reporter: Mozete li razjasniti stav DPS-a o izlasku na savezne izbore posle izjave predsednika Mila Djukanovica da ce o tome razgovarati koalicioni partneri, Miodraga Vukovica da nece izaci na izbore i tvrdnje lidera opozicije da vrata nisu zatvorena?
Vujanovic: Nas stav je jasan. Njega su saglasno iskazali i predsednik Djukanovic i njegov savetnik Vukovic. Mi smo se usvajajuci rezoluciju u Skupstini opredelili da ne postujemo savezne zakone koji su proizasli iz nelegalnih ustavnih promena. Prvi, izuzetno znacajan zakon koji je donet na osnovu nelegalnih ustavnih izmena je Zakon o izborima za saveznu skupstinu i o izborima za predsednika republike. Vlada je predlozila rezoluciju, Skupstina je usvojila i mi smo duzni da postujemo drzavne odluke. U tom smislu, mi smo obavezni da ne izadjemo na izbore. Predsednik Djukanovic je rekao da ce se ta odluka na partijskim telima koalicionih partnera, kroz glavne odbore, definitivno doneti.
Srpska opozicija je nastojala da nas ubedi da na te izbore izadjemo. Mi smo saopstili svoje razloge koji se protive toj odluci i verujem da su ih oni razumeli.
Postoji li moralna odgovornost DPS-a prema srpskoj opoziciji, s obzirom na to da je na poslednjim izborima za predsednika SRJ u saveznoj skupstini glasala za Slobodana Milosevica?
U vreme kada je bilo glasanje za predsednika Milosevica bio je drugaciji politicki ambijent, a glasovi DPS-a nisu uticali na taj izbor buduci da je on i bez tih glasova bio izabran. Nas sukob sa njim je kulminirao nakon njegovog izbora za predsednika savezne drzave i njegov politicki profil koji je za Crnu Goru neprihvatiljiv je i iskazan kroz funkciju predsednika savezne drzave. Dakle, ne vidim da ima bilo kakvog osnova za moralnu odgovornost DPS-a sto sada donosi odluku o neizlasku na izbore jer se ona temelji na jasnoj ustavnoj destrukciji koja hoce da rusi crnogorsku drzavnost i ravnopravnost i nas izlazak na izbore znacio bi nepostovanje odluke Skupstine i pristajanje na takav status.
Da li najavljeni razgovori izmedju DPS-a i SNP-a mogu smanjiti podele u crnogorskoj javnosti?
Mi smo dve partije potpuno suprotstavljenih koncepata i jasno je da je taj razgovor dobra prilika da se tenzije u crnogorskoj javnosti amortizuju. Verujem da ce taj razgovor imati tu ambiciju i da ce to i ostvariti. Svakako da je najvaznije da se obezbedi mir u Crnoj Gori i da se obezbede svi uslovi da on traje. Mislim da se po tim osnovama moramo sloziti i mi i SNP.
Nedavno je portparol VJ izjavio da MUP Crne Gore preko Albanije uvozi protivtenkovsko naoruzanje. Da li je to tacno?
To je apsolutna besmislica. Naoruzanje MUP-a Crne Gore odgovara potrebama koje svaka policija ima.
Verujete li u mogucnost intervencije VJ u Crnoj Gori?
Ocigledno je da jedan broj oficira jako partijski vezan za vladajuci rezim u Srbiji i da je spreman na zloupotrebu vojske. Medjutim, mislim da je oficirski sastav po dubini neraspolozen prema toj zloupotrebi i mislim da nece dozvoliti da se VJ intstrumentalizuje, a takodje verujem da je i redovni vojnicki sastav protiv te vrste zloupotrebe. Ono sto je realna opasnost jeste postojanje tog Sedmog bataljona vojne policije, koji se ocigledno sprema i koji bi mogao biti instrumentalizovan u izazivanju sukoba sa policijom, koja bi mogla biti inicijalna kapisla za samu zloupotrebu vojske. Mi sve u Crnoj Gori preduzimamo da do toga ne dodje, mislim da smo do sada pokazali maksimalno strpljenje i spremnost da se takva provokacija ne desi i verujem da ce tako biti i ubuduce.
Da li bi posle pobede Milosevica i njegove koalicije na izborima mogao uslediti referendum?
Ne bih referendum prognozirao niti orocavao. Referendum je pravo gradjana Crne Gore koje cemo im ponuditi onda kada bude sasvim jasno da nema mogucnosti za dalju zajednicu sa Srbijom.
Ako vise od polovine gradjana Crne Gore izadje na izbore, kakva ce tada biti pozicija DPS-a?
Vise od polovine gradjana Crne Gore ne moze izaci na izbore. Te ce izbore bojkotovati vladajuca koalicija, Liberalna stranka i albanske i muslimanske nacionalne partije. U tom slucaju SNP sa svojim koalicionim partnerima ne moze ostvariti vise od tridesetak posto izlaznosti, a sve ostalo bilo bi posledica falsifikata izbornih rezultata.
Pretpostavimo da se cudo dogodi i da izadju?
Ne moze se cudo dogoditi, jer su na parlamentarnim izborima imali izlaznost ispod 40 odsto. Vrlo je verovatno da se ta vrsta animacija za savezne izbore ne moze ostvariti. Realno je da ostvare izmedju 20 i 30 odsto, iznad toga ne verujem.
"Reporter", Banjaluka, 9. avgust 2000.
Pise: Rade Stanic
Predrag Bulatovic, potpredsednik Socijalisticke narodne partije
Puska nista ne resava
Uz jasno definisano pitanje, demokratski ambijent, sredjene biracke spiskove i reseno pitanje gradjana Crne Gore koji zive u Srbiji, SNP je spremna da prizna svaki rezultat referenduma
"Odbacujem mogucnost gradjanskog rata u Crnoj Gori. U svesti gradjana je potreba da se ocuva gradjanski mir. I u crnogorskim strankama postoje snage sazrele da sprece te nakane ako bi se pojavile unutar njih samih. Posebno mislim da je rezolucija o ocuvanju gradjanskog mira i pozitivan odnos vecine gradjana prema njoj dovoljan politicki kapital", kaze za Reporter Predrag Bulatovic, potpredsednik Socijalisticke narodne partije i sef poslanickog kluba ove stranke u Skupstini Crne Gore, dodajuci da ima ljudi u Crnoj Gori "koji bi zeleli sukobe" i koji misle da se podela na dva bloka - DPS i SNP - "moze resiti prolivanjem krvi".
"Radikalni elementi koji smatraju da se stvari mogu resavati puskom izmedju gradjana iste zemlje na srecu su u mirnim vremenima u manjini", kaze Bulatovic, koji je, sa Svetozarom Marovicem kao partnerom iz rivalskog DPS-a na drugoj strani, "vidjen" kao nosilac "treceg puta" na kome bi mogla da se sretne podeljena Crna Gora. I Bulatovic i Marovic slove kao liberalni, nedogmaticni politicari.
Reporter: Sta ocekujete od razgovora DPS i SNP predvidjenih za sredinu meseca?
Bulatovic: Radikalni elementi sa obe strane ocekuju da pregovori treba da se zavrse pobedom sopstvene politicke opcije. Odnosno, da jedna politicka strana treba potpuno da prihvati poziciju druge pregovaracke strane i obrnuto. Mislim da je to nemoguce, a da jeste moguce da se nadju dodirne tacke oko cuvanja gradjanskog mira, oko obaveze da se stvari resavaju mirnim i politickim sredstvima, a otvoreno treba razgovarati o tome da li je DPS za zajednicki zivot Crne Gore i Srbije. To je tezi deo problema. Moze se resavati tako sto ce se doci do necega prihvatljivog za obe strane i u perspektivi, ako DPS preferira drugaciji drzavno pravni status Crne Gore, da se dogovorimo kako ici korak po korak do eventualnog referenduma koji moze da razresi takvo pitanje. Mislim da ce kljuc raspleta u Crnoj Gori dati savezni izbori ako na njima bude ucestvovala vladajuca koalicija, za sta su male sanse, jer oni za to nemaju politicki interes. Ako ne, onda raspleta moze biti jedino na parlamentarnim izborima koji po redovnoj proceduri treba da se odrze za dve godine.
Da li je za vas prihvatljiva ideja referenduma?
U ovom trenutku veoma je tesko raspisati referendum. Formalno-pravno je u redu da postoje takve mogucnosti i tesko je osporavati referendum kao demokratski institut. Medjutim, treba biti svestan realnosti. Da li bi u ovom trenutku referendum doneo razresenje ukupnih politickih odnosa i dilema u Crnoj Gori? Cak Liberalni savez, koji otvoreno preferira samostalnu Crnu Goru, smatra da u ovom trenutku treba razresiti neka prethodna pitanja.
Koja su to prethodna pitanja?
U situaciji kada je i vladajuca koalicija svesna da je preko 60 odsto gradjana za neki oblik zivota sa Srbijom, jacu ili labaviju federaciju, cak i neki oblik konfederacije, veoma tesko je ici na referendum sa pitanjem o samostalnosti. Jer, referendum koji ima nejasno pitanje jeste referendum za sukobe. Znaci, potrebno je jasno pitanje - da li ste za nezavisnost ili ne. Potreban je i demokratski ambijent da se vodi normalna rasprava sa argumentima za samostalnost ili protiv nje, da se srede biracki spiskovi. U vazduhu visi veoma slozeno pitanje. Rec je o gradjanima Crne Gore koji zive u Srbiji, a kojima bi se tesko moglo osporiti pravo da glasaju. Formalno-pravno, na osnovu novog zakona o drzavljanstvu i na osnovu prethodnih iskustava, ne bi imali pravo, ali je rec o jos najmanje dve Crne Gore u Srbiji koje bi bile nezadovoljne tim iskljucivanjem.
Da li bi SNP priznala rezultate referenduma?
SNP bi demokratski referendum sa razresenim dilemama koje su postavljene priznala, bez obzira na to kakav bi rezultat bio. Dakle, ako bi se pod tim uslovima gradjani opredelili za samostalnost, mi bismo to priznali. I u razgovorima sa predstavnicima medjunarodne zajednice rekao sam da je referendum u ovom trenutku znacajna tacka mogucih sukoba u Crnoj Gori, ne samo politickih. Mislim da u ovom trenutku medjunarodna zajednica, posebno EU, ne podrzava samostalnost Crne Gore i ona je faktor odvracanja rezima od te primisli.
Ako bi referendum mogao da bude tacka sukoba, zasto to ne bi mogli da budu i savezni izbori? Ako vladajuca koalicija ne izadje na izbore, kako mislite da ih organizujete?
Svet ne bi mogao da pozdravi zabranu realizacije izbora. Vladajuca koalicija moze da posegne za fizickim sprecavanjem realizacije izbora i mislim da je to provociranje sukoba. Ne verujem da ce to uraditi. Naravno, ukoliko u medjuvremenu ne odluce da izadju na izbore, a to ce uciniti jedino ako im to naredi spoljni faktor.
Kako ce se realizovati izbori ako vladajuca koalicija ne bude sprecavala njihovo odrzavanje, a ne bude ucestvovala na njima? Lako. Postoje savezni organi, savezna izborna komisija, koja ce uz pomoc strucnjaka i gradjana Crne Gore obezbediti da se ispostuje savezni zakon, da se odrede biracka mesta, biracki odbori...
Gde bi bila biracka mesta? U Srbiji se cesto spominju kasarne?
Realizacija izbora u kasarnama ne dolazi u obzir i to nasa partija ne bi podrzala. Mogu samo da kazem da se na republickim i lokalnim izborima u Crnoj Gori glasa u skolama, mesnim zajednicama, poslovnim zgradama, pa i privatnim kucama. Ima dovoljno prostora van vojnih objekata.
A koliko bi ti izbori bili legitimni, jer bi pola Crne Gore apstiniralo, ne priznajuci ustavne promene?
Ustavne promene nije priznalaa crnogorska vlast, koja gazi i savezni i republicki ustav i zakone. To je antidemokratska, diktatorska vlast koju personifikuje tzv. predsednik republike. Da li ce oni biti legitimni ili ne - da sacekamo mi te izbore. Ne izlazi na izbore vlast, vec to cine partije. Ocekujem da ce izaci veliki broj gradjana i da se na taj nacin nece potvrditi ono sto ste u pitanju postavili.
Eventualnim bojkotom izbora crnogorske vlasti produzila bi se postojeca pat-situacija, a projugoslovenske politicke snage pojacale bi zahteve da savezna drzava pruzme svoje ingerencije na teritoriji Crne Gore: carinu, spoljnotrgovinski i platni promet itd.
Sto vodi u sukob...
Da, ja govorim o zahtevima koji bi isli u tom pravcu. Ti zahtevi su i sada prisutni i primena svih instrumenata bi mogla da izazove podizanje tenzija i da provocira sukobe, kao sto bi i daljnji pokusaji crnogorske vlasti da zaokruzi crnogorsku drzavu protivno ustavu i zakonu moglo da provocira sukobe. Zato je dijalog izmedju SNP i DPS veoma nuzan.
Posto tvrdite da je vlast u Crnoj Gori nedemokratska, otkud SNP u koaliciji sa strankama iz Srbije koje bas i ne bije glas da su demokratske? Npr: gusenje medija, hapsenje clanova "Otpora"...
Da bi postojala i opstala SRJ, i u Srbiji i u Crnoj Gori moraju da se nadju partije koje isto misle o njoj i, uz nekoliko drugih, to je osnovni razlog nase koalicije sa SPS-om. Nama je vazno da je Crna Gora stara drzava i da ulaskom u federaciju niko ne moze ponistiti njenu drzavnost i da je niko, ustavno ili fakticki, ne moze dovesti u neravnopravan polozaj. SPS ima gledanja na Crnu Goru kakva mi potenciramo.
Ja sam sklon da govorim o tome sta se desava u Crnoj Gori, a da odnose u Srbiji prepustim partijama i gradjanima u Srbiji. A nastojimo da ono sto kritikujemo u Crnoj Gori ne podrzavamo na nivou federacije. Dakle, protiv sam svega onoga sto gusi ljudska prava i slobode, sto gusi drugacije politicko misljenje, sto gusi medije, sto nije zasnovano na ustavu i zakonu. I partija i ja u principu osudjujemo sve takve postupke, ma gde oni bili: u Crnoj Gori, Srbiji, SRJ. Dvojni arsini ne mogu da postoje.
Ako su crnogorske vlasti narusile ustav SRJ, nije li vasa koalicija usvajanjem ustavnih amandmana narusila ustavni polozaj Crne Gore? Recimo, moze se desiti da Crna Gora nema ni premijera ni predsednika.
Ta stvar u Ustavu, pojednostavljeno gledajuci, nije promenjena. Desilo se da Crna Gora 1992. nije imala ni predsednika ni premijera. To je neprihvatljivo i nije dobro. Ja sam tada nastupao protiv takvog resenja. Ponavljanje tog resenja u buducnosti nije zasluga novih ustavnih resenja, nego je stvar iz `92. godine. Ali se ravnopravnost ne gleda samo po tome; ima niz odredaba koje se ticu ravnopravnih pozicija republika ne samo Crne Gore nego i Srbije. Mislim da taj deo mora da bude sacuvan u buducnosti. Ako ne bude, onda Crna Gora mora da trazi modalitete da obezbedi svoju ravnopravnu poziciju.
Ne bavim se Milosevicem
Kako glasi vase misljenje o Slobodanu Milosevicu?
Ja se nesto Slobodanom Milosevicem ne bavim, on je predsednik SRJ i predsednik je SPS-a koja je koalicioni partner SNP-a. Posmatram odnose izmedju dve partije i to je za mene najvaznije.
Koje su tacke razmimoilazenja SPS-a i SNP-a?
Nemamo na dnevnom redu tacke razmimoilazenja. Najvaznije nam je da SPS gleda na Crnu Goru kao na ravnopravnu republiku i da nema aspiracije da potre Republiku Crnu Goru.
Ako biste morali da birate izmedju SRJ i Slobodana Milosevica, koga biste izabrali? Recimo, da je opstanak SRJ uslovljen odlaskom Milosevica sa vlasti.
Odgovoricu na sledeci nacin. SNP-u i meni su najvazniji Crna Gora i interes gradjana Crne Gore i interes Republike Crne Gore. Interes Crne Gore jeste SRJ, odnosno zajednicki zivot Srbije i Crne Gore, i mislim da ne mozemo podrediti interes naroda, gradjana i drzavni interes nijednom politicaru, ma kako se on zvao.
* * * * * *
Skupovi SNP bez oficira
Nedavno ste izjavili da VJ ne treba da se mesa u politiku. Kome je upucena poruka?
Vec duze vreme crnogorski aktuelni rezim nastoji da crnogorska javnost stekne utisak da postoji veza izmedju VJ i SNP i drugih politickih partija.
Mislite da ta veza ne postoji?
Treba da postoji veza izmedju gradjana Crne Gore i VJ. SNP podrzava VJ u realizaciji njenih ustavnih obaveza - cuvanju teritorijalne celovitosti i odbrane zemlje. Posto postoje napadi na VJ da se svrstava na jednu stranu, odgovor i sada jeste da vojska ne treba politicki da se svrstava i da se nije ni svrstavala, i da moze imati podrsku nase partije samo kada je van politike.
Ako se nije svrstavala, kako komentarisete nastupe generala Pavkovica i Lazarevica na skupovima SPS-a?
Punu informaciju o tome nemam. Ako bilo koji visoki oficir ucestvuje na skupovima partija mislim da to apsolutno nije u redu. Znam da na skupovima SNP oficira nije bilo. • Copyright (c) 2000 Reporter
