Izvor: B92, 09.Avg.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
"Danas", 9. avgust 2000.
Ronaldu Harvudu urucena nagrada "Stefan Mitrov Ljubisa"
Pusenje mi uvek pricinjava zadovoljstvo
Ronaldu Harvudu, sedmom laureatu medjunarodne knjizevne nagrade "Stefan Mitrov Ljubisa", koju dodeljuju Trg pjesnika i Grad teatar, u ponedeljak je uruceno ovo visoko priznanje za celokupno dosadasnje knjizevno delo. Nagradu koja se sastoji od skulpture, delo vajara Ratka Vulanovica, povelje koju je uradio akademski slikar Aljo Smailagic >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i novcanog iznosa, velikom britanskom dramskom piscu, romansijeru, istoricaru pozorista i jednoj od vodecih licnosti Medjunarodnog PEN centra, urucila je direktor budvanskog festivala Branislava Lijesevic.
Urucenje nagrade "Stefan Mitrov Ljubisa" Ronaldu Harvudu bilo je veliki kulturni i drustveni dogadjaj koji je okupio nezapamceno mnogo publike, u kojoj su se nalazili i predsednik Crne Gore Milo Djukanovic, ministar kulture u Vladi Crne Gore Radojica Luburic, kao i veliki broj poznatih licnosti iz knjizevnog, pozorisnog, politickog, novinarskog i javnog zivota.
- Poceo bih izrazavanjem zahvalnosti na velikoj casti koju ste mi veceras ukazali. Receno mi je da je proces odlucivanja o dodeli nagrade bio savestan i krajnje odgovoran. Poznat mi je spisak prethodnih dobitnika i ja sam veoma ponosan i zahvaljujem vam svim svojim srcem - izjavio je Harvud na pocetku svoje budvanske besede.- Postoje, naravno, lose strane u primanju ovakve nagrade. Najociglednija jeste to sto nagrada, koja obuhvata zivotno delo, nosi u sebi jedno pritajeno upozorenje da covek stari. Moze biti da su nagrade, kao i pusenje, opasne po zdravlje. Medjutim, kao sto su neki od vas vec primetili, ja ne obracam paznju na upozorenje na kutiji cigareta. I dalje mi pusenje pricinjava veliko zadovoljstvo. Moram vam takodje sada priznati da se necu obazirati ni na upozorenje koje je nevidljivo ugravirano na ovoj divnoj skulpturi. Ova nagrada mi pricinjava ogromno zadovoljstvo.
Osvrcuci se na svoj dosadasnji angazman u PEN centru, Harvud je istakao da se njegova javna delatnost "grubo poklopila sa pretnjom Salmanu Ruzdiju i ratovima ovde na Balkanu. Afera Ruzdi i civilna stradanja u bivsoj Jugoslaviji bili su u bliskoj vezi. Oba su inspriisana opasnim ekstremistickim impulsima - s jedne strane religijskim i nacionalistickim i rasistickim s druge strane. Oba su totalitarna po svom karakteru. I ja ih odbacujem iz sve snage".
- Mnogo sam naucio o raznim vladama tokom provedenog vremena u PEN-u. Naucio sam, na primer - sto brutalniji rezim, to se manje voli da se o njemu zna. Totalitarne vlasti, a donekle i demokratske, beze sa svetla poput pacova koji jure u tamu. Takodje sam naucio da diktature pate od bolnog pomanjkanja imaginacije. Tehnike kojima se bore protiv pisaca se ponavljaju i nisu originalne. Najuobicajenija je da se pisac optuzi za izdaju, da se on ili ona zigosu kao neprijatelji drzave i optuze za spijunazu. Ta stara, zamarajuca i odvratna optuzba bila je popularna u Sovjetskom Savezu u vreme Staljina. I vi se sami suocavate sa skandaloznom aferom u vezi sa Miroslavom Filipovicem, kao klasicnim primerom kad se uplasena vlast svom snagom drzave okrece protiv pojedinca - naglasio je Ronald Harvud u svojoj besedi.
"Glas javnosti", 9. avgust 2000.
Pise: Zorica Ostojic
Dr Milena Jaukovic o potezima novog ministra zdravlja
Tihi otpor medju lekarima
Prisutno dominantno osecanje straha. Zalihe lekova jedva mogu da ispune jedan veci magacin
Najnoviji potezi ministra zdravlja Republike Srbije predstavljaju najveci samar bivsem ministru ovog resora dr Leposavi Milicevic i direktoru Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Tomislavu Jankovicu. Prve osobe koje bi trebalo da reaguju s crvenilom su oni jer po onome sto cini novi ministar, ispada da ovo dvoje nisu nista radili u zdravstvu, komentarise reformske aktivnosti novog ministra u ovoj vitalnoj oblasti dr Milena Jaukovic, hirurg (radila u danas elitnom Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"), osvedoceni borac za prava pacijenata, kao i kolega u profesiji kojoj i sama pripada.
- Svedoci smo da novi ministar svakodnevno demonstrira kako sve moze, pa se onda logicno postavlja pitanje:"Kako on to sve moze za jedan dan, a drugi nisu mogli ni za duzi period?" Moze, objasnjava dr Jaukovic, jer ima zakon u jednoj saci. Gomila represivnih zakona ide mu na ruku, pa je normalno da ce svako zbog dominantnog osecanja straha, ispuniti sve sto se od njega trazi. I sve ovo sto je do sada uradjeno, upravo je bazirano na strahu proisteklom iz opste klime u drustvu.
Da li i lekari i drugo medicinsko osoblje zbog straha sve prihvataju cuteci?
- Ne, oni nista nisu prihvatili. Zbog prepadanja po bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama nalik policijskim, vec je medju zaposlenima izrazeno opste nepoverenje u metode koje Ministarstvo zdravlja sprovodi. Takvo ponasanje moze biti kratkog daha jer su se prvi put zdravstveni radnici listom uznemirili, a da javne reakcije nema. Prvi put shvataju do cega su dosli i prvi put sve sagledavaju na pravi nacin. Svako ko moze, a na ruku im ide vreme godisnjih odmora, zeli da se skloni dok sve ne prodje. Mislim i da ce sada, po inerciji kao ranije samo odradjivati posao, jer postoji tihi otpor.
Da li s tim ima veze i ponasanje farmaceutskih kuca koje bez pogovora ustupaju zalihe lekova iz magacina?
- Ovde se apsolutno ne radi o velikim zalihama, jer sve sto su imale one su u prethodnom periodu iznele na trziste. Ostavile su tek tolike kolicine da bi mogle da vegetiraju. To sto one sada imaju, zajedno sa zalihama nadjenim u magacinima 350 veledrogerija, koliko je u zemlji registrovano, dovoljno je da napuni jedan veci magacin! Kao i ranije, i sada su svi dali lekove, uz obecanje da ce im biti placeno. Za ranije, svi znamo da im nije placeno, a sta ce biti sada - videcemo. U svakom slucaju, to nisu apsolutno dovoljne kolicine da podmire potrebe pacijenata, a pogotovu ne onih smestenih u bolnice. To pokazuju dnevna trebovanja, nedovoljna i jednom bolesniku. Jer, ako se jednom odeljenju, kao sto postoje primeri, dnevno posalju samo dve boce glikoze, a samo jednom pacijentu, u zavisnosti od prirode bolesti treba i vise, onda se postavlja pitanje o kakvom urednom snabdevanju je rec. To samo unosi haos u medicinsku proceduru jer su potrebe, recimo, hronicnih bolesnika znatno vece, sto ce vrlo brzo iscrpiti sve zalihe.
Pa kome se onda obecavaju pune apoteke?
- Pune apoteke se odnose na glasace, birace, hodajuce ljude. U bolnicama je i dalje sve prazno. U ovom trenutku jedina planski opremljena bolnica je Vojnomedicinska akademija, i to iz razumljivih i opravdanih strateskih razloga. Drugih, tako dobro opremljenih, sem Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Klinicko bolnickog centra "Bezanijska kosa"- nema. Ako se stvari posmatraju ovako, onda su pitanja koja upucuje novi ministar prilikom obilaska bolnica tipa:"Zasto vam je pacijent na podu?", u najmanju ruku cinicna. Na to pitanje bi trebalo odgovoriti kontrapitanjem:" Gde ste bili pre nekoliko meseci, kada su nam pacijenti takodje bili na podu?", kao sto je primer Urgentnog centra, ili porodilista u kojima su po dve zene stavljali u krevet. Po ovakvom ponasanju ispada da je onaj ko radi u takvoj bolnici manje brizan u odnosu na pacijenta, nego neko tek spolja dosao, sto najblaze receno nije kolegijalno.
A proizvodnja lekova?
- Za proizvodnju lekova potrebne su sirovine, uglavnom iz uvoza. Da bi ih fabrike dobile, moraju da ih plate novcem, ili kompenzacijom putem robe, ako se radi o istocnom trzistu, kome smo mi otprilike usmereni. A kojom robom mi mozemo Istoku da platimo sirovine. Nema tih proizvoda jer privreda ne radi. A zbog susne godine ni na poljoprivredne proizvode ne mozemo da racunamo.
Ako je vec tako, cemu onda glasna obecanja, puna optimizma, koja svakodnevno novi ministar upucuje naciji?
- OVO JE SAMO JEDNA PREDIZBORNA KAMPANJA BAZIRANA NA LJUDSKOJ NEVOLJI, A KOJA PODGREJAVA NADU I VEROVANJE ONOME KO JE UPUCUJE. KAO IZBORNA KAMPANJA I IZBORNI POTEZ ON JE DOBAR, ALI SE BOJIM DA CE REALNOST POSLE IZBORA, MA KO DA POBEDI, BITI ISTA KAO SADA.
"Blic", 10. avgust 2000.
Lideri DOS danas utvrdjuju listu za Vece gradjana
Avramovic nosilac liste za Vece republika
Lideri Demokratske opozicije Srbije ce na danasnjem sastanku, koji ce se odrzati u prostorijama SZP, razgovarati o listama kandidata za Vece gradjana i konstituisanju centralnog izbornog staba, rekao je za 'Blic" Zoran Djindjic, predsednik DS i kordinator SZP.
Clanovi ekspertskog tima DOS utvrdjivali su juce, na visecasovnom sastanku, predlog liste kandidata za Vece gradjana i prosledice je liderima stranaka, koji ce dati poslednju rec. Kako 'Blic" saznaje, ekspertski tim je najvise vremena posvetio odredjivanju imena za prva mesta na listama. Kako je objasno sagovornik 'Blica", na danasnjem sastanku lideri DOS bi trebalo da utvrde konacnu verziju liste za Vece republika i da objave ime nosioca te liste. To bi mogao biti, kako nezvanicno saznajemo, Dragoslav Avramovic. Prema recima Vladan Batica, lidera DHSS, konacan odgovor o tome bice postignut danas. On je rekao da nijedno ime osim Avramovicevo nije bilo ni spominjano.
Prema Djindjicevim recima, Vojislav Kostunica imace svoj izborni stab, a predstavnicima drugih stranaka ce izneti svoje zelje i predloge o tome kako bi trebalo da izgleda predsednicka predizborna kampanja. On dodaje da ce biti formiran i politicki savet u ciji sastav ce uci lideri stranaka i sefovi stranackih izbornih stabova. LJ.B. A.C.
.jpg)
