Izvor: B92, 05.Avg.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
"Danas", 5. avgust 2000.
Tema
Pise Bojan Toncic
Kontinuitet paragrafsko - pravosudne represije nad javnom recju u Srbiji
U cara Trojana verbalni delikt
Osuda novinara Danasa Miroslava Filipovica na kaznu zatvora od sedam godina, za krivicna dela spijunaze i sirenja laznih vesti, svedoci, izmedju ostalog, o kontinuitetu brutalnih obracuna sa neistomisljenicima
"Javno informisanje je slobodno. Sloboda javnog informisanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je neprikosnovena i niko nema pravo da je nezakonito ogranici, ili da prinudom utice na rad javnih glasila." Ovako glasi prvi clan srbijanskog Zakona o informisanju, po kojem je nerezimskim medijima izrecena kazna od gotovo 30 miliona dinara; neke redakcije su unistene, drugima preti finansijski krah, a jedan urednik biltena o ljudskim pravima iz unutrasnjosti proveo je 30 dana u zatvoru jer nije platio enormnu globu.
Najrepresivniji evropski skup paragrafa o javnom informisanju nastao je i nestedimice se primenjuje za vreme ekstremno desnicarskog gazdovanja ovim vitalnim segmentom drustva, ali sadejstvo njegovih idejnih tvoraca i prekrsajnih potpisnika odmazde nije novina u ovom podneblju. Krivicno zakonodavstvo i sudska praksa ispisali su, sirom bivse Jugoslavije koja se dicila "socijalizmom sa ljudskim likom" tomove mracnih nasrtaja na slobodu misli i izrazavanja. Osuda novinara Danasa Miroslava Filipovica na kaznu zatvora od sedam godina, zbog krivicnih dela spijunaze i sirenja laznih vesti svedoci, izmedju ostalog, o kontinuitetu brutalnih obracuna sa neistomisljenicima posle Drugog svetskog rata i dubokoj umesanosti oruzanih snaga u politicki zivot.
Ocita je i afektivna reakcija na pisanje o ratnim zlocinima - ona, konacno, dolazi iz vlasti ciji su najznacajniji eksponenti, ukljucujuci i "vrhovnog komandanta" i predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica, optuzeni za ratne zlocine pred Haskim tribunalom.
Miroslav Filipovic osudjen je u paketu za krivicna dela koja se, po logici stvari, iskljucuju. Tako je po ko zna koji put u Srbiji danas izbrisana "tanka linija sto spaja i razdvaja" stvarnost i literaturu ("Rade javno, da ne bi izgledalo da rade tajno", Ilija Cvorovic iz "Balkanskog spijuna" Dusana Kovacevica) To je tek dokaz vise da nam se dogadjaju "urnebesne tragedije" kojih su se spasili svi narodi nekadasnjeg istocnog bloka. Arhaicno i nedemokratsko izjednacavanje politickih neistomisljenika sa neprijateljima drzave srbijanska je proslost, sadasnjost, a postoji realna opasnost da bude i buducnost.
Novinari "uznemiravaju gradjane" i Vojsku
"Slucaj Filipovic" karakterise maksimalna kazna izrecena za krivicno delo sirenja laznih vesti, po clanu 218. Krivicnog zakona Srbije, za koji strucnjaci smatraju da je produzetak prakse kaznjavanja politickih protivnika vlasti. Takva mogucnost je do 1990. godine bila sadrzana u clanu 133. na osnovu kojeg je kaznjen veliki broj uglednih intelektualaca i javnih licnosti. "Ko iznosi ili pronosi lazne vesti ili tvrdjenja u nameri da uznemiri gradjane, ili da se ugrozi javni red i mir, ili to ucini u nameri da osujeti sprovodjenje odluka i namera drzavnih organa i ustanova, kaznice se zatvorom do tri godine", propisuje clan 218.
Po oceni beogradskog advokata Nikole Barovica koji je bio zastupnik odbrane u brojnim politickim procesima "clan 218, koji se u zargonu naziva &malom stotridesettrojkom' zadrzao je sve elemente za partijsku upotrebu u progonu politickog, a i sire, javnog neistomisljenika".
- Upravo zbog tih razloga je upotrebljen protiv gospodina Filipovica - esencija ovih clanova je u nameri vlasti da svakog ko govori o temi opasnoj po nju osudi za zlonamerno prikazivanje drustvenih i politickih prilika. Onoga trenutka kada sud mora da sudi po ovom clanu sve osim oslobadjajuce presude je dokaz da su sudije primorane da budu politicki servis rezima. Zakon o informisanju je opasan, ali ne ovoliko da se covek osudi na tri godine zatvora - istice Barovic.
Poslednjih par godina clan 218. je u vise navrata bio instrument obracuna vlasti sa novinarima cija im delatnost nije bila po volji, u cemu je rezim imao nesebicnu podrsku sudstva. Takodje, i ucesce Vojske Jugoslavije u procesu protiv Miroslava Filipovica nije jedini slucaj cizmaskog izleta u regulisanje drustvenih odnosa.
Zbog teksta "Ubijeni kritikovao Milovana Bojica", objavljenog 5. decembra 1998, godine u Dnevnom telegrafu, na bezuslovnu kaznu zatvorom od pet meseci pred Prvim opstinskim sudom u Beogradu (sudija Krsto Bobot) 5. marta prosle godine osudjeni su vlasnik lista Slavko Curuvija i novinari Zoran Lukovic i Srdjan Jankovic. Nameru izrecenu na poslednjem sastanku redakcije Dnevnog telegrafa, da do kraja rata ostane u zemlji i izdrzi zatvorsku kaznu, Slavko Curuvija nije ostvario - ubijen je 11. aprila prosle godine. Vlasniku i novinarima Dnevnog telegrafa presudjeno je na osnovu prijave Milovana Bojica (postupak je pokrenula Jasmina Milenkovic, javni tuzilac), visokog funkcionera Jugoslovenske levice i tadasnjeg direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
Autori su u tekstu istakli da je ubistvo dr Aleksandra Popovica, lekara ovog Instituta, izvedeno na profesionalan nacin i podsetili da je ubijeni zajedno sa nekim kolegama ukazivao na zloupotrebe kojima je zdravstvo osteceno 20 miliona maraka. Sud je tom prilikom, po recima Srdjana Jankovica, tekst protumacio kao optuzbu da je Milovan Bojic ucestvovao u ubistvu dr Popovica.
Zbog plakata 11 meseci u zatvoru
Slavku Curuviji sudjeno je po clanu 218. i za objavljivanje teksta pod naslovom "Danas devalvacija - marka 5,5 ili 6,3 dinara ?" objavljenog u Dnevnom telegrafu 28 januara 1998. godine. Devalvaciju dinara odbacio je srpski premijer Mirko Marjanovic rekavsi da "odgovorno tvrdi" da je nece biti. Dva meseca kasnije marka je zvanicno dostigla danasnju zvanicnu vrednost, a postupak protiv Curuvije pokrenut je punih sest meseci nakon objavljivanja spornog napisa.
Glavni urednik sokobanjske TV Soko Nebojsa Ristic osudjen je 23. aprila prosle godine po clanu 218. za "pronosenje laznih tvrdnji". Inkriminisano delo ucinio je, kako je u dispozitivu presude napisao sudija Opstinskog suda u Sokobanji Dragan Marjanovic, tako sto je sa unutrasnje strane prozora redakcije TV Soko zalepio plakat sa porukom "Oslobodite stampu u Srbiji", "sa pecatom Radija B 92 i slikom zatvorskih resetki od novina, kao znak da u Srbiji ne postoji sloboda stampe". Buduci da je "sadrzaj plakata bio dostupan vecem broju lica", rec je o "pronosenju" smatra sudija Marjanovic. Nije pomogla Risticeva odbrana da su plakati Otpora i "Devedesetdvojke" protiv Zakona o univerzitetu i informisanju vec par meseci izlepljeni po celoj Srbiji.
Otezavajuca okolnost bila je to sto su plakati zalepljeni u vreme ratnog stanja i protesta gradjana zbog toga sto je savezni ministar za telekomunikacije zabranio rad TV Soko. (povod za ovu zabranu bilo je reemitovanje informativnog programa stranih televizijskih stanica).
Ristic je u zatvoru proveo punih 11 meseci, a predsednik Srbije Milan Milutinovic oglusio se o zahteve Nezavisnog udruzenja novinara Srbije i brojnih strukovnih asocijacija iz inostranstva da aktom abolicije ukine kaznu.
U paragrafske instrumente represije svakako spada i clan 157. KZ Srbije, po kojem je zbog povrede ugleda predsednika SRJ sa pet meseci zatvora kaznjen knjazevacki aforisticar Boban Miletic - Bapsi, autor zbirke satiricnih tekstova "Srbijo, majko, placi".
Procesi Vojske Jugoslavije
Protiv gradonacelnika Nisa Zorana Zivkovica Vojna posta 3755, zapravo Komanda Trece armije, podnela je krivicnu prijavu za sirenje laznih vesti zato sto je jednom od skupova pristalica Saveza za promene u oktobru 1999. godine rekao da je "Vojska Jugoslavije podigla borbenu gotovost" povodom dogadjaja na podgorickom aerodromu. Gradska skupstina je Zivkovicu, na njegov zahtev, uskratila imunitet, ali sudjenje jos nije zakazano. Nezvanicne informacije iz Komande Trece armije su da je postupak protiv Zivkovica pokrenut dok je komandant bio general Nebojsa Pavkovic, sadasnji nacelnik Generalstaba VJ.
Po Zakonu o informisanju ista vojna posta pokrenula je prekrsajni postupak na osnovu kojeg su "Novine vranjske", jedini nezavisni nedeljnik juzno od Nisa, kaznjene 23. decembra prosle godine pred vranjskim Organom za prekrsaje (sudio je i presudio Goran Trajkovic) sa 600, a osnivac lista i glavni i odgovorni urednik Vukasin Obradovic sa 200 hiljada dinara. Povod je bio objavljivanje teksta pod naslovom "Represija kao uzrok", izvestaja Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji u kojem se masovno iseljavanje Albanaca sa krajnjeg juga Srbije dovodi u vezu sa nekim aktivnostima (po Zakonu je kaznjivo i objavljivanje spornog dela teksta kao sastavnog dela presude) Niskog korpusa Vojske Jugoslavije pod komandom generala Nebojse Pavkovica.
Milosevicevo iskustvo
"Vranjskim" je pripisano i "izazivanje verske i nacionalne netrpeljivosti", a kuriozitet procesa predstavlja tvrdnja iz obrazlozenja presude koja doslovce glasi: "Zastrasujuca je cinjenica da u vreme satanizacije srpskog naroda i kampanje protiv nase zemlje odbrana predlaze i dovodi dva svedoka albanske nacionalnosti Sevdailj Maljusa i Saip Kamberija da se navodno izjasne o tome da ovaj tekst nije kod njih izazvao nacionalnu i versku netrpeljivost".
Nekadasnji clan 133. i sadasnji 218. Krivicnog zakona Nikola Barovic oznacava kao "odraslu decu Lenjinovog Dekreta o stampi, donetog treceg dana Oktobarske revolucije", odnosno clana 58. Krivicnog zakonika SSSR na osnovu kojeg je napravljen Gulag".
- Naziv dela je bio "neprijateljska propaganda", sto je dokaz da su partijske drzave u permanentnom ratu sa neistomisljenicima. Na osnovu takve optuzbe je, recimo, knjizevnik Isak Babelj proglasen za japanskog spijuna. Kod nas su najpoznatiji procesi protiv Mihajla Mihajlova koji je za tekstove u Njujork tajmsu kojima kritikuje ustavne promene sredinom sedemdesetih osudjen na sedam godina zatvora, te sudjenja Milovanu Djilasu za "Novu klasu" i izjave povodom jugoslovenske pozicije prilikom sovjetske intervencije u Madjarskoj. Djilas je osudjen na ukupno devet godina robije - kaze Barovic. On podseca da sadasnji predsednik SRJ Slobodan Milosevic nije neiskusan u kreiranju politickih sudjenja, odnosno na Milosevicev angazman u "procesu sestorici".
Za kontrarevolucionarnu delatnost (da su "citali pred vecim brojem lica tekstove, koje su i medjusobno delili, ili usmeno govorili, napadajuci tekovine nase Narodnooslobodilacke borbe i socijalisticke izgradnje i licnost i delo predsednika SFRJ Josipa Broza Tita") 1984. godine optuzeni su Miodrag Milic, Vladimir Mijanovic, Pavlusko Imsirovic, Dragomir Olujic, Vladimir Mijanovic i Milan Nikolic. U to vreme Milosevic je bio sekretar Gradskog komiteta Saveza komunista.
Vaskrsavanje "balkanskog spijuna"
- To sudjenje bilo je poslednji pokusaj starih vlasti koje je predstavljao Stane Dolanc da koriscenjem ideoloski formulisanih krivicnih dela odbrane posttitoisticki rezim. Dolancu je asistirao Milosevic koji je poslao cirkularno pismo svim osnovnim organizacijama SK o "povezivanju spoljnog i unutrasnjeg neprijatelja", sa ciljem da se optuzeni i njihova odbrana prikazu kao neprijatelji i da se zna da je to partijski stav. Demokratska javnost je ustala u odbranu optuzenih i na odsluzenje zatvorske kazne otisao je jedino Miodrag Milic - kaze Nikola Barovic.
Proces protiv Miroslava Filipovica kojim je zapoceta predizborna kampanja nagovestava sa kakvim bi arsenalom prinude mogli da se suoce novinari i citava demokratska javnost do "dana D", 24. septembra. Miks procesa zbog sirenja laznih vesti, prekrsajnih postupaka po Zakonu o informisanju, finansijskih globa i uskracivanja papira nerezimskoj stampi mogao bi da bude spasonosna formula za aktuelnu vlast, odnosno previsoka cena izlaska na izbore "pod bilo kakvim uslovima". Afirmativna kampanja vladajuceg bloka koji mocnom propagandnom masinerijom pretvara izgubljenu teritoriju, hiljade zrtava i proteranih u "pobedu nad mocnim agresorom" iskljucuje mogucnost pokretanja odgovornosti za zlocine cinjene u ime citavog naroda, pitanja sa kojim ce Srbija morati da se kad-tad suoci.
Sistematski devastirane institucije civilnog drustva nemaju valjani odgovor na nepravednu, egzemplarnu kaznu izrecenu novinaru koji se usudio da narusi brizljivo kreiranu idilu patriotsko - trudbenickog zanosa.
"Mozda je nesto od onoga sto si ti objavio i tacno", ustvrdice pukovnik Radenko Miladinovic povodom Filipovicevog pisanja o ratnim zlocinima, dodajuci da "se to "mozda i dogodilo u pojedinacnim slucajevima", ali da je "velika laz da su jedinice Vojske Jugoslavije cinile takve stvari". Hiljade ljudi ucutkanih oduzenom isplatom ratnih dnevnica, patriotskim poemama i strahom, kao i njihovi najblizi, znaju istinu, ma kako "pojedinacna" bila. Ona postaje deo kolektivne svesti, sto je prvi korak ka suocavanju sa njom.
Pred Vojskom Jugoslavije, u ovom, ali i u vise drugacijih slucajeva grubo zloupotrebljenom, kao i pred ostrvima pravosudja spremnih da se "drze zakona k'o pijan plota", je izbor da se vrate u okvire bezocno gazenog Ustava i elementarnog profesionalnog dostojanstva, ili da se smeste u iracionalni svet jednoglasja, obnove i izgradnje, "otpora planetarnom dogmatizmu", starog ili novog pokreta nesvrstanih, podele na heroje i "domicilne nistarije".
