Izvor: B92, 04.Avg.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
NIN, 03. avgust 2000.
MARS NALEVO!
Pise Nikola Vrzic
Jednog lepog dana, kada se domaci sport povede za primerom citave zemlje i, inspirisan mudrom drzavotvornom mislju, kroz obnovu i izgradnju predje u fazu razvoja, porazi poput onog od Holandije (6:1) postace samo ruzna proslost. Za to je, bar u pocetku, potrebno samo malo patriotizma, a patriotizovanje sporta pocelo je smenjivanjem rukometnog selektora Branislava Pokrajca, dolaskom levicara Milovana >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Bojica na celo Atletskog saveza Jugoslavije, kritikama fudbalera koji ne pevaju himnu i prebijanjem navijaca koji pevaju ono sto ne treba...
Prosle srede na severnoj tribini stadiona Crvene zvezde tukli su se policajci i "delije" dok su fudbaleri naseg sampiona vodili sa 3:0 protiv Torpeda iz Gruzije (4:0 na kraju utakmice). Oni koji su tada bili na stadionu videli su da su tuci prethodile dve-tri upaljene baklje, od kojih nijedna nije zavrsila van tribine, i pesmica o nekom Slobodanu cije bi samoubistvo trebalo da spasi Srbiju, a dan kasnije MUP je obavestio javnost da su policajci intervenisali zato sto su "pijani huligani, izgrednici i narkomani" lomili stolice i bacali upaljene baklje na fudbalski teren zbog cega je policija intervenisala ne bi li "sprecila veci incident", kako je sve to opisano u zvanicnom saopstenju. Rezultat je bio 151 uhapseni navijac i vise povredjenih navijaca i policajaca.
Driblanje Dzajica
Posle utakmice trener Zvezde Slavoljub Muslin stao je ispred "severa" da pozdravi navijace, a zatim je sa Radio-televizije Srbije pocela paljba po "delijama" ("vandalima, huliganima...") ali i po Zvezdi koja nije dovoljno ostro izvredjala svoje navijace. Nije Zvezdi pomoglo ni saopstenje Upravnog odbora, izdato dva dana kasnije, u kojem se kaze da se klub "ponosi svojim navijacima, ali se ogradjuje i osudjuje grupu ekstremnih posetilaca utakmica koji svojim ponasanjem nanose neprocenjivu stetu klubu"; RTS je o ovom izvestio na sebi svojstven nacin, jednom recenicom: "UO Crvene zvezde izdao je saopstenje u kome ima svega osim onog najvaznijeg - osude vandalskog ponasanja jednog dela navijaca."
Zvezda je, potom, optuzila RTS da ima "zle namere" - zna se ko uredjuje program RTS-a - a gradom su pocele da kruze price koje odreda jasno stavljaju do znanja da citav sukob ponajmanje veze ima sa "pijanim i drogiranim vandalima".
Iz JUL-a su najpre lansirane price da je prvi covek Zvezde Dragan Dzajic blizak SPO-u zahvaljujuci prijateljovanju njegove supruge sa Danicom Draskovic, na sta je odgovoreno da sve to predstavlja pripremanje terena za ulazak levicara u najveci fudbalski klub u Jugoslaviji, iz koga su - DZajicevom zaslugom - svi politicari "isterani" pre nekoliko godina.
Upuceni tvrde da je tuca na stadionu izazvana (ko je izazvao?) upravo da bi se DZaja diskreditovao i na njegovo mesto, posle septembarskih izbora, uskocio neko ko se nece ponositi navijacima i ko ce novac zaradjen transferima igraca i iz drugih izvora finansiranja kluba upotrebiti na patriotskiji nacin, a ne zarad napretka Zvezde.
Dragan Dzajic, nazalost, nije imao vremena ili nije zeleo da o ovoj mogucnosti govori za NIN, a u Zvezdi nam je receno da je on "veoma besan zbog svega" i da je "ruzno mesati sport i politiku". "Mi nikada nismo bili ni na jednoj ni na drugoj strani, uvek smo imali samo jednu zvezdu vodilju, a to je sport", rekli su nam u klubu.
Carsijsko nagadjanje ide dalje: u revansu treceg kola kvalifikacija za Ligu sampiona protiv Dinama iz Kijeva, na sever ce biti ubacena veca grupa ljudi sa zadatkom da napravi incident koji bi prekinuo utakmicu i izbacio Crvenu zvezdu iz daljeg takmicenja bez obzira na rezultat. Za incident bi se optuzile DZajicu bliske "delije", a to bi kasnije trebalo da se upotrebi u nastavku politicke kampanje protiv prvog coveka Zvezde a za povratak politicara u upravu kluba, koji ce onda povratiti kontrolu nad tokovima novca i obezbediti da se on, novac, upotrebi i za potrebe obnove, izgradnje i razvoja, sto je DZajic svojevremeno, kako se tvrdi, odbio, za razliku od Partizana koji je pomogao Vojnomedicinsku akademiju i finansirao obnovu jednog mosta. Ali u skupstini Partizana sede Mirko Marjanovic, kao dozivotni pocasni predsednik, ambasador u Moskvi Borivoje Milosevic (nas sagovornik iz Upravnog odbora Partizana Slobodan Novakovic naglasava da je B. Milosevic u Partizanu bio i pre 1990. godine), direktor zeleznica i bivsi ministar saobracaja Svetolik Kostadinovic...
Zvezda, ipak, zasad odoleva politickim pritiscima, a opire se i Fudbalski savez Jugoslavije, za razliku od, recimo, Rukometnog (smena selektora Branislava Pokrajca) ili Atletskog (Milovan Bojic umesto Svetozara Krstica). Povika je na FSJ pocela u julu, iz JUL-a, zbog toga sto je na dresove reprezentativaca prisiven grb FSJ a ne Jugoslavije, sto igraci ne pevaju himnu, sto se lose rukovodi fudbalom u celini i sto se ne potpomaze obnova i izgradnja zemlje...
Zivadinoviceva kontra
Najkonkretniji je u svojim optuzbama i predlozima bivsi selektor reprezentacije Milan Zivadinovic koji, i pored poziva predsednika svoje partije LJubise Ristica da se ne mesaju sport i politika, izjavljuje da politika mora da preuzme rukovodjenje sportom posto je sport "najbolji afirmator drzave i politike zemlje". "Smatram da drzava, a pogotovo Savezno ministarstvo sporta treba jos vise da poostre kurs i da preuzmu stvar u svoje ruke tamo gde nema adekvatnog ponasanja u pogledu interesa drzave. Kad kazem interesa drzave, tu pre svega mislim na ponasanje prema himni, prema zastavi, prema predsedniku, a to su najsvetlije vrednosti svake drzave. Narocito su se u FSJ cinile krupne greske, jer su oni u jednom trenutku hteli da budu institucija izvan drzave," za NIN kaze Zivadinovic i najavljuje donosenje zakona o sportu koji ce "te birokrate skloniti iz sporta". "Drzava ce direktno postavljati predsednike sportskih saveza", predvidja Zivadinovic, i ponavlja: "Ne moze FSJ da se ponasa kao drzava u drzavi!"
Generalni sekretar FSJ Branko Bulatovic pak pokazuje statut FSJ ciji clan 12 odredjuje FSJ kao "samostalnu, demokratsku, nedrzavnu, nepoliticku, nestranacku, drustvenu sportsku organizaciju". "Fifa i Uefa traze da fudbalski savezi budu samostalne organizacije kojima niko ne moze da bira rukovodstvo do samih clanova tih organizacija", za NIN govori Branko Bulatovic, i dodaje da je otpocetka stav fudbalskog saveza nove Jugoslavije bio da mu u rukovodstvu sede samo fudbalski ljudi. "Neko ovde moze da kaze 'ne moze nama Uefa odredjivati...'. Ne moze, ali onda nisi clan Uefe i Fife, a ako nisi clan, nema te nigde."
"Ne moze Uefa da primeni sankcije, to su zamene teza", tvrdi Milan Zivadinovic, dok Bulatovic navodi da je madjarski ministar sporta nedavno smenio predsednika fudbalskog saveza i postavio svog kandidata, sto Uefa nije priznala pa je izbor morao da se odrzi po pravilima. "Slicno se dogodilo i u Makedoniji i u Poljskoj", kaze Bulatovic.
Sto se grba tice, Zivadinovic tvrdi da u statutu FSJ pise da na dresovima mora da bude grb Jugoslavije a ne Saveza, clan 8 statuta govori suprotno, a Branko Bulatovic kaze da je Uefa jos pre deset godina propisala da na dresovima budu grbovi nacionalnih saveza a ne drzava, upravo da bi se izbegla politizacija sporta.
Cemu, ipak, svi ovi obracuni? Objasnjava Milan Zivadinovic: "Fudbalski savez Jugoslavije je jedna od najmocnijih institucija, ako hocete i privrednih institucija, gde se obrcu milioni maraka, i sigurno da ne moze da se dozvoli da tolikim milionima manipulisu pojedinci. To mora da bude stvar kontrole drzave jer u ovoj teskoj ekonomskoj situaciji i ova bi sredstva dobro dosla za resavanje mnogih bitnih problema naseg naroda."
Ali, kako vec rekosmo, FSJ zasad odoleva pritiscima, mozda i zbog toga sto, kaze Branko Bulatovic, predsednik srpske vlade Mirko Marjanovic "izuzetno ceni Miljana Miljanica i zna da mi radimo u interesu fudbala i ove zemlje".
Novcani patriotizam
Milan Zivadinovic nema nista ni protiv angazovanja politicara u klubovima, ne samo u savezima, zato sto "to nije nista novo, tako je bilo i u prethodnom sistemu". "Da bi se angazovao u nekom klubu, morao si da budes i moralno-politicki podoban, pa smo ipak postizali svetske rezultate, i niti nas je Uefa maltretirala niti je uvodila sankcije kao sto se to sada prica, pa to nece ni ovoga puta", govori Zivadinovic. "Niko ne treba da se plasi politicara; na kraju krajeva, to su ljudi koji su uspesni ne samo kao drustveno-politicki radnici vec, pre svega, i uspesni biznismeni. Prema tome, ako su uspesni u biznisu, ako su uspesni u svojim drzavnim funkcijama, dozvolite, zasto ne bi bili uspesni i u klubovima i savezima? To nije nista strasno."
U stvari, tesko da se neko plasi politicara, naprotiv, malo je klubova i saveza u cijim ih rukovodstvima nema; FK Crvena Zvezda, FSJ, Odbojkaski savez Jugoslavije (Aleksandar Boricic) i to bi, bar sto se vecih i poznatijih tice, bilo sve. Suprotne primere je, opet, tesko pobrojati - u rukometu Snezana Aleksic iz JUL-a, u vaterpolu Milan Kuljaca iz SPS-a, u kosarci Zelimir Cerovic iz DPS-a (naravno, politickog kadriranja ima i u Crnoj Gori), u karateu Dragoljub Kocovic iz JUL-a, predsednik beogradskih socijalista Ivica Dacic na celu kosarkaskog kluba Partizan, u tenisu Danilo Pantovic iz JUL-a (predsednik TK Crvena zvezda), ... Atletiku je u julu preuzeo Milovan Bojic, opet clan JUL-a, cime je nastavio tendenciju julovanja jugoslovenskog sporta.
Upravo je Bojicev dolazak u atletiku bio zanimljiv buduci da je na funkciji zamenio Svetozara Krstica iz Nove demokratije koji je istrajao na svojoj poziciji dosta duze nego njegova stranka u vladi narodnog jedinstva, iz koje je, kao potpredsednik srpske vlade, i izabran na poziciju u Atletskom savezu Jugoslavije. Ovomesecna smena je, stoga, dobar primer fleksibilnosti jugoslovenskog sporta.
Ministri i biznismeni
"Sportskih razloga za moju smenu sigurno nije bilo buduci da se reprezentacija vratila u prvu evropsku ligu a 26 atleticara se izborilo za nastup na Olimpijadi u Sidneju, sto je najveci uspeh nase atletike do sada, racunajuci i period u kojem smo bili mnogo veca zemlja", kaze za NIN Svetozar Krstic i istice da je smenjen legalno, uz saglasnost i srpskih i crnogorskih delegata u Savezu "koji je ipak nezavisna organizacija". "Jednostavno, kao sto su svojevremeno pozvali mene da dodjem na celo Saveza, tako su, verovatno, ucinili i kada je Bojic u pitanju."
Problem je, prema Krsticu, u tome sto zakonom nije regulisano finansiranje Saveza i njegovih aktivnosti, te se zbog toga pojavljuju razni ministri koji treba da obezbede "ono sto bi trebalo da ide po automatizmu, a to je priliv novca iz budzeta". "Zato sam i smenjen, navodno zato sto ministar nece Svetozaru Krsticu da prebaci novac", kaze smenjeni Krstic.
Sportski klubovi pak, osim sto su mahom zainteresovani za politicare (zvezda prelaznog roka bio je Ivica Dacic i njegov prelazak iz FK Palilulac u KK Partizan, pracen zvucnim pojacanjima), jos su vise zainteresovani da privuku biznismene ("Osim sto nastojimo da klub vode pravi partizanovci, nasi bivsi igraci, trudimo se da u skupstini imamo i sto vise ljudi iz privrede jer su korisniji od politicara", kaze Slobodan Novakovic).
Na kraju, uz delimicno razumevanje za ljude iz sporta, koji u ovakvom sistemu verovatno i nemaju mnogo izbora, ne treba biti mnogo pametan pa zakljuciti da ce se rezultati upliva politike (levice) u sport videti uskoro, koliko na narednim takmicenjima. Nije tesko ni zakljuciti da je politicarima angazovanje u sportu - gde jedino jos mozemo da se takmicimo sa svetom - potrebno pre svega zbog licne promocije, ali pitanje koje se nuzno postavlja jeste da li je ta, licna promocija, vredna eventualnog iskljucivanja nasih klubova i reprezentacija iz medjunarodnih takmicenja, ma koliko to bilo nepravedno. Naravno da nije ali, isto tako naravno, ne mora da znaci i da se nece dogoditi upravo suprotno od onoga sto bi bilo logicno. Kao i toliko puta dosad.
DANAS, 4.AVGUST 2000.
Licni stav
BAUK NAUCNE NEMANI
Pise Slobodan Petkovic
U okviru tradicionalne propagandne kampanje "JUL u julu", Beograd je ovih dana izlepljen ideoloskim i patriotskim porukama. Medju ovim porukama najvise bode oci parola "Istina", ispisana ogromnim slovima, uz uobicajenu sliku nekog popravljenog mosta. JUL, dakle, istice istinu kao moto svoje aktivnosti i simbol svog patriotskog pokreta.
Na koju se to istinu poziva JUL? S obzirom na propratnu sliku, u prvom planu je istina o obnovi zemlje, "sopstvenim snagama" i iz "realnih izvora". U vezi s tim, namece se pitanje: gde su do sada bile te snage i ti izvori? Zar je bilo neophodno bombardovanje da bi se pokazalo kolike su sopstvene snage i koliko su mocni realni izvori? Zasto se u prethodnom periodu nisu aktivirale snage i izvori, pa da se spreci ekonomska katastrofa i totalno ruiniranje privrede? Ako smo u stanju da prkosimo svetskim mocnicima i pokazemo da nam njihovo bombardovanje ne moze nista, zasto onda nije bilo moguce da sacuvamo nasu ekonomiju od nicim izazvanih sankcija?
Sigurno je za svaku pohvalu obnova zemlje krupnim koracima i najava brzog ekonomskog razvoja. Medjutim, koliko god izgledala brza dinamika obnove, ipak neke stvari nisu sasvim jasne. Naime, direktor institucije za obnovu zemlje tvrdi (ukoliko je stampa verno prenela njegove reci) da je steta od proslogodisnje NATO agresije 100 milijardi dolara, a da je do sada za obnovu utroseno 3 milijarde dinara (tj. oko 60 miliona dolara). Nesrazmera je prilicna, jer je vrednost obnove 1600 puta manja od visine stete. Ako se pretpostavi da sruseni objekti pretstavljaju samo 10 odsto od ukupne stete, onda bi njihova obnova, prema sadasnjoj dinamici, trajala 160 godina.
Situacija ipak nije tako sumorna, kako bi se pomislilo na prvi pogled. Razvoj zemlje ce ici mnogo brze, tvrde istaknuti likovi partijskog SPS - JUL establismenta. Jedan od njih kaze da se blizi kraj Novom svetskom poretku i da ce vec 2020. godine udruzene snage Jugoslavije i Kine pobediti mocnike sa Zapada. Treba se strpeti samo jos tih dvadeset godina, a sta je to prema vecnosti (kaze doticni funkcioner). Doduse, narodu nece biti bas lako: penzioneri nece ni docekati 2020. godinu (ali ce bar umreti sa vizijom obecane srecne buducnosti), gradjani ce nastaviti da stezu kais (ali ce prkosno odolevati nasrtajima svetske azdaje). Mladima bi trebalo da bude lakse - oni mogu otici u beli svet i tamo sacekati definitivnu pobedu Srbije nad svetskim mocnicima.
Direktorka JUL-a je vec razradila strategiju "globalizacijom protiv globalizacije". Jedino pomalo cudi njeno ukazivanje na opasnost od "naucno- tehnoloske nemani", jer je do juce govorila da ce u XXI veku trijumfovati "levica, nauka i zene". Zbog cega li se to razocarala u nauku jedna naucnica takvog formata? U svetu se jos uvek naivno veruje da nauka i tehnologija predstavljaju glavni oslonac razvoja svake zemlje. Otuda se zemlje u razvoju trude da uspostave sto tesnju naucnu saradnju sa razvijenim zemljama i da smanje tehnoloski jaz, ne sluteci opasnost od nemani sa Zapada. Ali, to u Jugoslaviji nece proci - domaca nauka ce se zatvoriti u nasu neosvojivu tvrdjavu, bezbedna od svetske nemani.
Predsednik JUL-a je izjavio da ljudska sreca, socijalna pravda i jednakost predstavljaju jedinu ideologiju njegove partije. Zvuci pomalo cinicno govoriti o ljudskoj sreci jednom duboko unesrecenom narodu, kome je pomracena proslost, unistena sadasnjost i dovedena u pitanje buducnost. Jos cinicnije su poruke o socijalnoj pravdi i jednakosti, jer dolaze od partije koja okuplja uglavnom bogate ljude (od kojih su se mnogi obogatili na krvi, znoju i suzama svog naroda). Doduse, mora se priznati da su vrata JUL-a otvorena i za nove clanove. Posebno se racuna na mlade, kojima ova partija nudi drustvenu promociju i uspeh u zivotu. Naravno, ne treba sumnjati da je JUL u stanju da to obezbedi za par hiljada ljudi. Ali, sta ce biti onda sa ostalih par miliona mladih, kakva ce biti njihova perspektiva? Sta bi bilo kad bi se svi oni uclanili u JUL? Da li bi onda dobili posao i zivotnu sansu?
Sta bi se desilo ako bi ceo narod usao u JUL? Da li bi onda svi imali pristojan zivot, dostojan coveka? Nazalost, odgovor na ova pitanja je negativan, jer se JUL moze odrzati samo u uslovima socijalne nejednakosti i drustvene nepravde, inace bi odmah nestao sa politicke scene.
Posmatrajuci u jednom globalnom istorijskom kontekstu, moze se reci da politicki koncept JUL-a nije nov - on je poznat vec odavno. Sada se primenjuje u mnogim nerazvijenim zemljama Azije, Afrike i Juzne Amerike. Sustina tog koncepta je vrlo jednostavna i temelji se na neravnomernoj i nepravednoj podeli drustvenog bogatstva. Jedna nerazvijena i siromasna zemlja ne moze da obezbedi pristojan zivot celokupnom stanovnistvu, ali moze jednoj izabranoj politickoj eliti. Problem je samo u tome da se siromasna vecina ubedi da tako mora da bude i da se ne buni protiv nejednakosti i nepravde. Pri tome je bitno umece vladajuce klase privilegovanih da nadje ubedljivo objasnjenje za potlaceni narod.
Mora se priznati da su SPS i JUL velemajstorski odradili ovaj delikatan zadatak, oslanjajuci se na neke etnopsiholoske konstante srpskog naroda - arhajsku psihu, sklonost mitomaniji, privrzenost autoritarnom kulturnom modelu i podanicki mentalitet. Vladajuca elita polazi od uverenja da "nebeskom narodu" mora da imponuje da bude avangarda otpora "novom svetskom poretku" (za razliku od obicnih naroda, koji se zadovoljavaju samo zivotnim standardom). Nebeskom narodu bi trebalo da imponuje i rezim koji ima ambicije da "globalizuje otpor globalizaciji". Narod ne bi smeo da pravi pitanje oko banalnih stvari (koje se ticu elementarne egzistencije), niti da se pita dokle ce moci da izdrzi u svom herojskom otporu svetskim mocnicima.
Stanovnistvo bi trebalo da se ugleda na elitu ovog rezima, koja se nikada ne jada na svoj materijalni status i koja bi mogla da jos dugo, vrlo dugo (racunajuci i potomke) izdrzi u svojoj odgovornoj ulozi predvodnika svih slobodoljubivih snaga sveta.
To je, dakle, ta "istina" koju JUL u julu nudi svom narodu, u uverenju da ce on to prihvatiti. Za veliki deo osvescenog naroda, takve parole su cinicna demagogija. Za one koji znaju, ili naslucuju pravu istinu o ovom rezimu i njegovom vodjstvu, pozivanje JUL-a na njegovu "istinu" predstavlja samo izraz krajnjeg nipodastavanja i prezira sopstvenog naroda. Predstojeci izbori bi mogli da pokazu kojih ima vise - onih koji veruju u istinu u julu ili onih koji su svesni istine o JUL-u.
