Izvor: B92, 30.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
NIN, 27. JUL 2000.
Pise: ZORAN M. MARKOVIC
Gladna sam kradem sljive
Nedovoljno novca za hranu ima 30 odsto anketiranih, a cetvrtina gradjana nosi cipele koje su starije od 10 godina. Vise od polovine ispitanika ne veruje u sposobnost ni vlasti ni opozicije da obnovi zemlju i popravi standard stanovnistva
Decenija "resavanja" nacionalnog i drzavnog pitanja imala je pogubne posledice po standard stanovnistva Srbije. Cak 85 odsto gradjana Srbije u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << julskoj telefonskoj anketi NIN-a tvrdi da danas zivi losije nego pre deset godina. Takodje, 76,5 odsto anketiranih procenjuje da im je danas gore nego prosle godine. Svakodnevni zivot gradjana je tragicno los. Anketirana domacica iz Skobalja kod Smedereva ilustruje ocaj: "Nemastina, propast, gladni smo, kradem sljive da bih jela".
Ekonomske nedace se iz meseca u mesec, prema oceni anketiranih, namecu kao najveci problem u Srbiji - vise od polovine gradjana (52,5 odsto) istice ih kao najvaznije. Nije uvek tako bilo, prosle godine, pred NATO bombardovanje, samo je 23,5 odsto anketiranih mislilo o tome.
Nostalgija
Pitanje "Koje godine ste najbolje ziveli", otkriva nostalgiju za 1990. godinom, koja je (u pojedinacnoj konkurenciji) dobila najvise glasova - 11,5 odsto, za njom sledi 1985. (10,5 odsto), a na trecem mestu je 1989. sa 10,0 odsto. Gledano po decenijama, osamdesete su najpopularnije (44,5 odsto). Podsetimo se, to je decenija posle Titove smrti. Cesto velicana Titova era prosla je u ovoj anketi relativno lose (23 odsto), ali ipak bolje od zloglasnih devedesetih (18,5).
Na pitanje "Da li su vasi prihodi poslednjih godina rasli ili padali", vise od dve trecine ispitanika je odgovorilo da su padali (68,5 odsto), dok je 12 odsto onih koji su priznali da im je prihod rastao. Pri tome, 81,5 odsto anketiranih nije zadovoljno svojom zaradom, a 12 odsto jeste. Ovih 12 odsto nisu bas isti oni kojima je prihod poslednjih godina rastao. Prost rast prihoda nije dovoljan i medju njima ima (opravdano) nezadovoljnih.
Iako u zemlji, tvrdi se, caruje siva ekonomija i rad na crno, iz odgovora na pitanje: "Da li, osim svog osnovnog posla, zaradjujete i na neki drugi nacin", to ne sledi. Iznenadjuje da 72 odsto anketiranih odbija da popodnevni odmor zameni mukotrpnim radom i skrivanjem od inspekcije i policije, dok samo jedna cetvrtina dodatno zaradjuje. I ovaj rezultat se moze tumaciti u sklopu opste krize koja obuhvata i mogucnost dodatne zarade - naime, malo je posla, a i ne isplati se. Oni koji su izjavili da dodatno zaradjuju, uglavnom to cine baveci se zemljoradnjom (13 ispitanika) i radom kod privatnika (10).
Tragicnost srbijanske situacije je vidljiva iz odgovora na pitanje: "Da li imate dovoljno novca za kupovinu hrane". I pored delikatnosti pitanja, 30 odsto gradjana priznaje da nema dovoljno novca za ovu primarnu ljudsku potrebu.
Odmor
Kad je rec o kupovini odece, procenti su veci - 71 odsto gradjana Srbije nema dovoljno novca za kupovinu odevnih predmeta. Pri tom, zaista nije rec o pracenju mode.
Takodje, nase veoma konkretno i licno pitanje: "Kada ste sebi poslednji put kupili cipele", otkriva da cetvrtina gradjana Srbije nosi cipele koje su starije od 10 godina. Pre vise od tri godine kupovini cipela se izlozilo narednih 17,5 odsto anketiranih, a 11 odsto je to ucinilo pre vise od jedne godine. Ipak, 42 odsto ispitanika se castilo kupovinom cipela u toku poslednjih godinu dana. Medjutim, s obzirom na neunistivu osobinu trzista da na potrebe odgovara adekvatnom ponudom, ovo ne mora biti obelezje poboljsanja njihovog standarda. Na pijaci se moze kupiti vrlo kvalitetna i jeftina kineska obuca, bar za naredna tri meseca.
Pitanje "Kada ste poslednji put otputovali negde na godisnji odmor" otkriva da nasi sugradjani nisu skoro bili turisti. Cetvrtina ispitanika je poslednji put negde putovala pre deset godina, sledecih 27 odsto pre vise od tri, a pre godinu dana 16 odsto. U poslednjih godinu dana privilegiju da na odmor otputuju imalo je tek 12,5 odsto anketiranih. Najcesca destinacija na koju se odlazilo je, naravno, more (sada gotovo izjednaceno sa inostranstvom) - 55,0 odsto, sledi odlazak u banju (9 odsto) i na trecem mestu su planine i jezera (6 odsto). Sestina anketiranih izjavljuje da nema godisnji odmor (studenti, poljoprivrednici i slicno), a svega 3,5 odsto se ugleda na Japance i ne koristi ovu privilegiju.
Kad je rec o polaganju racuna, bar u anketama, prilika je da se politicari jasno prozovu. Iako ponekad tako ne izgleda, gradjani imaju vrlo kriticko misljenje o vlasti. Na pitanje: "Da li je postojeca vlast sposobna da obnovi privredu i popravi standard gradjana", 57,5 odsto negativno odgovara, dok tacno cetvrtina jos uvek veruje u sposobnost rezima. U januaru ove godine postavili smo isto pitanje, ali tada je bilo vise onih koji su poklanjali poverenje vlasti (31,5 odsto). Poljoprivrednik iz Bobova kod Svilajnca primecuje da nesto nije u redu: "Na televiziji ima svega a u radnji nista." U vlast ne veruje ni masinski tehnicar iz Belusica kod Rekovca i veoma im zamera: "Previse grabe za sebe". Medju onima koji odaju priznanje vlasti ima i cinicnih: "Sposobni su jer samo pod sankcijama mogu da voze dobra kola", kako kaze Beogradjanin zaposlen u saveznim organima.
Ni opozicija ne prolazi sjajno. U njenu sposobnost da obnovi privredu i popravi standard gradjana veruje samo 19,5 odsto anketiranih, a 53,5 odsto im ne odaje to priznanje. Obrazlozenja su zanimljiva. Penzionisani policajac iz Proloma kod Kursumlije sudi, izgleda, iz TV iskustva: "Pokazala se u gradskom saobracaju", kaze. S druge strane, dvadesetcetvorogodisnja zena iz Nisa tvrdi: "U mom gradu su na vlasti, pa nista." Oni koji veruju u sposobnost opozicije oslanjaju se vise u stvari na dobru volju Zapada: "Ukinule bi se sankcije, bilo bi bolje", kaze konfekcionarka iz Arandjelovca.
Stanovi
Rezimu ne pomaze mnogo ni nevidjena medijska kampanja obnove i izgradnje. Naime, ne dovodeci, za sada, u sumnju, da ce 100 000 stanova iz Programa Vlade Republike Srbije i Republicke direkcije za obnovu zemlje biti izgradjeno, pitali smo gradjane u NIN-ovoj anketi: "Ko ce dobiti stanove koji se grade po Programu Vlade Srbije?" U najvecem broju slucajeva anketirani misle da ce stanove dobiti osobe bliske rezimu (26,5 odsto), vojska i policija (10,5 odsto), a tek jedna petina (20,5 odsto) ispitanika veruje da ce se u te stanove useliti ugrozeni (zrtve bombardovanja, mladi bracni parovi...) i strucnjaci (3,5 odsto). Penzioner iz Zrenjanina ne veruje u pravednu raspodelu: "Ko ce kome ako ne svoj svome, to se zna, koji bracni parovi i vojska."
Iako se kod nas cesto i ne zna bas precizno koliko drzava uzima na ime poreza i doprinosa, gradjani ove namete u opstoj besparici tesko prihvataju i cak dve trecine anketiranih smatra da daje previse novca za ove svrhe, dok 29,5 odsto ocenjuje da ovaj rashod nije znacajan.
Najjasnija polarizacija gradjana u ovoj anketi pokazala se o jedinom preostalom vaznom pojmu - nadi. Gotovo polovina anketiranih su optimisti (46 odsto) koji ocekuju da se njihova materijalna situacija uskoro popravi, dok je neznatno vise onih koji su izgubili svaku nadu (51 odsto) i ne veruju da ce im se nesto tako lepo dogoditi. Ocekivanja su vazan elemenat trzisne ekonomije, tako da je veoma zabrinjavajuce ukoliko vise od polovine gradjana nema nikakvu nadu da im se materijalni polozaj moze popraviti.
Proterivanje
Pitali smo gradjane Srbije: "Sta bi trebalo uraditi da se poboljsa standard stanovnistva" i oni su na prvo mesto stavili promenu vlasti (23 odsto), na drugom mestu su ekonomske mere (20 odsto), na trecem zahtevi za vise rada i odgovornosti (17 odsto), a tek na kraju je otvaranje prema svetu (9 odsto). Resenja su cesto i radikalna: "Da se istera sve iz skupstine", zahteva zemljoradnik iz Zirovnice kod Batocine ili, kao sto se dosetio penzioner iz Beograda: "Sve pod zakon staviti i za 24 casa ima sve da cveta." "Gvozdenu ruku" trazi i tridesetsestogodisnji profesionalni vozac iz Beograda. Radikalnim resenjem se moze smatrati i zakljucak doktorke iz Nisa: "Odseliti se." Poziv na opamecivanje je takodje cest: "Neophodno je da se svest gradjana promeni", tvrdi gradjevinski tehnicar iz Donje Race. Domacica iz Pocuta, iz iskustva koje je gotovo vekovno (ima 96 godina) govori: "Nama treba malo pameti i nista vise." Svet se priziva i proziva. "Shvatiti da zivimo u Evropi", govori pravnik iz Jelasnice kod Surdulice. Nasuprot ovom misljenju je stav ekonomiste iz Male Mostanice: "Da nas ovi sa strane ostave na miru."
Izgleda da postoji i nesto vaznije od toga kako zivimo, imamo li sta da jedemo, obucemo... Ili to vazi samo za vecinu obicnih gradjana.
NIN-ova telefonska anketa
U subotu 22. jula 2000. godine Istrazivacki centar NIN-a anketirao je 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i visestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih poticu ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovnistvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.
Odbijenih kontakata je u ovoj anketi bilo 159, sto je nesto vise nego uobicajeno. Anketarsku ekipu su cinili: Jelena Vukadinovic, Milica Lezajic, Tanja Nikolic, Ana Vujnovic, Marija Vidakovic, Igor Djukic, Renata Suman, Emilija Petkovic, Andrijana Kokotovic, Misa Ristic i Snezana Randjelovic. Koordinator istrazivanja je bio Jasmin Kovacevic.
Autor istrazivanja: ZORAN M. MARKOVIC
"NIN", 27. jul
Citati
Izjava nedelje: "Homoseksualnost je nešto što je, pogotovo u Crnoj Gori, za Crnogorce, oduvek bilo sramno da se i pomisli, a kamoli govori o tome." Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije
"Prema našim analizama i istraživanjima, Dragoslav Avramović ima najveće šanse, ali njegov problem su godine, mada mi ne mislimo da će taj kandidat imati mandat duži od godinu dana." Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke
"Crna Gora je suviše mala i dragocena da bi se delila." Zoran Žižić, potpredsednik Socijalističke narodne partije Crne Gore
"Vidi se da je (izborni) zakon pravljen za Miloševića, jer je predsednika lako izabrati, ali ga je jako teško smeniti." Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratskog centra
"SPS, kada stvara sve ono što čini život lepšim i doprinosi rešavanju životnih problema svih građana, ne misli o izborima već o stvaralaštvu." Dragan Tomić, potpredsednik republičke vlade
"Dobro se osećam. Politikom nisam prestajao da se bavim, jer sam pretrpeo povrede kuka i noge, a ne povrede glave." Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, na pitanje kako se oporavlja od nedavne saobraćajne nesreće
"Mi smo ove opštine (Bujanovac, Žagubica, Čoka, Brus, Crna Trava, Lebane i Babušnica) preuzeli na upravu kao nerazvijene opštine i ostvarili veoma veliki uspeh. Međutim, zaslužujemo jednu veliku kritiku. Svojom preteranom skromnošću propustili smo da javnost redovnije i potpunije informišemo sasvim precizno o tome šta smo sve uradili." Ivan Marković, sekretar Direkcije JUL-a i savezni ministar telekomunikacija
"Pošto su se fotografisali sa predsednikom, đaci, među kojima je većina prvi put u Beogradu, izrazili su veliku radost što su se susreli sa predsednikom Miloševićem." Iz saopštenja sa susreta jugoslovenskog predsednika i učenika iz Bosilegrada
"Ovo je prva godina prve dekade ubrzanog razvoja zemlje." Mirko Marjanović, predsednik Vlade Srbije
"Pozivam prijatelje iz Crne Gore da daju podršku da izaberemo uglednog naučnika gospodina Bojića, koji će nam pomoći da atletika u Crnoj Gori krene ka napretku." Mirko Vujačić, član Upravnog odbora Atletskog saveza Crne Gore, u raspravi koja je prethodila izboru Milovana Bojića, potpredsednika srpske vlade, za predsednika ASJ
"Ja sam jedini nezavisni novinar u ovoj zemlji, pišem gde hoću." Bogdan Tirnanić, "novinski pisac"
"Ono što sam kao predstavnik vlade mogao da učinim, to je lepo vreme na Paliću." Čedomir Mirković, savezni ministar za međunarodnu naučnu i kulturnu saradnju, na otvaranju Sedmog međunarodnog filmskog festivala na Paliću
"Izgleda da se u JUL-u neguje ironična osobina da se uspesi podrazumevaju i da se o njima javno ne govori, čak ni interno." Mira Marković, predsednik Direkcije JUL-a
"Iako nismo najbrojnija politička stranka, sigurno jesmo najdisciplinovanija, najorganizovanija, najinicijativnija, najkreativnija i najinventivnija." Slobodan Čerović, predsednik beogradskog odbora JUL-a
"Narod je, a ne predsednik, dobio veća ovlašćenja." Ivica Dačić, predsednik SPS-a Beograda i savezni poslanik, o izmenama u načinu biranja predsednika Jugoslavije "Danas", vikend 29-30. jul 2000.
Reporter Danasa sa izbeglicama iz Hrvatske, Bosne i Kosova u Mataruskoj Banji
Pise: Zlatko Minic (Beta)
Nezeljeni gosti na prisilnom pansionu Nekadasnja banjska idila: Mataruge
U parku, oko banjskog kupalista, na konopcima se susi ves, traktori i prikolice prekrivne najlonom parkirani oko predratnih vila. U Mataruskoj Banji, lecilistu i nekadasnjem turistickom mestu nedaleko od Kraljeva, danas ima vise izbeglica nego starosedelaca. Od nekadasnjih osam hiljada turista i gostiju lecilista, preostalo je nekoliko stotina.
U privatnom smestaju i u (sada drzavnim) odmaralistima, vilama i hotelima koje su Akcionarsko drustvo Mataruska Banja i bogati trgovci gradili izmadju dva svetska rata, smesteno je vise od dve hiljade izbeglica i raseljnih lica, od oko 29.000 hiljada, koliko ih ima u opstini Kraljevo. Veliki deo je u privatnom smestaju. Srbi sa Kosova gradili su tokom proteklih dvadeset godina kuce u tom delu Srbije, neki su prodali imanja i preselili se pre rata, a vecina preostalih je stigla prosle godine sa svom rodbinom. Oni koji nemaju rodjake, prijatelje ili novac da plate privatni smestaj nalaze se, zvuci gotovo apsurdno, u vilama i hotelima. Mestani sve glasnije negoduju i traze da Mataruska Banja ponovo postane turisticko mesto. I izbeglice zele da odu - oni koji su tu vec skoro deset godina uglavnom zele u trece zemlje, a raseljeni sa Kosova cekaju da se u juznu pokrajinu vrati vojska i policija.
Osvajanje "Stolova"
Vila "Stolovi", vlasnistvo preduzeca "Prirodno leciliste i odmaraliste Mataruska Banja", pored hotela "Termal" jedini je objekat u kome do skoro nisu bile smestene izbeglice. U martu se tridesetak prognanih lica iz okoline Kline, do tada smestenih u Domu kulture u Vitanovcu, nasilno uselilo u zgradu. Nisu imali srece kao oni koji su se sest meseci ranije uselili u MUP-ovo odmaraliste i vilu "Maricic", vlasnistvo Centra za rehabilitaciju "Agens". Te dve zgrade kasnije su dobile status kolektivnih centara i adaptirane su sredstvima "Oxfama". Direktor "Prirodnih lecilista" je od novih stanara vile "Stolovi" zahtevao da napuste objekat, namenjen za komercijalne svrhe, ali izbeglice ne odustaju, iako su im u medjuvremenu skinuti prozori, vrata i uticnice za struju.
U sobi sa dva poljska lezaja, resoom i najlonima umesto prozora i vrata, reportera docekuju cetiri mladica i zena u poodmaklim godinama. "Sa Kosova smo dosli 17. juna, traktorima. Dva meseca bili smo u skoli u Beranovcu, ali su roditelji zahtevali da napustimo zgradu. Cela grupa krenula je za Beograd, stigli smo do Preljine kod Cacka. Zaustavila nas je policija, dolazili su nadlezni drzavni organi i razmestili nas u centre za kolektivni smestaj, prica Toplica Gajic iz okoline Kline, jedan od stanara vile "Stolovi".
Bili su nezadovoljni smestajom u Vitanovcu, u Domu kulture - pominju polomljene prozore, hladnocu, samo jednu cesmu za grupu od sto ljudi. "Nadali smo se da cemo u junu da se vratimo na Kosovo, kad ovima istice mandat. U Vitanovcu zivota nismo imali, da cekamo drugu zimu", kaze Gajic. U vilu "Stolovi" su dosli jer su culi za prazan objekat u drzavnom vlasnistvu.
"I mi smo gradjani ove drzave", kaze jedan iz grupe. "Ne dobijamo ni pomoc, ni hranu, ni za lecenje. Zagrmeo Bog na nas", negoduju u glas. Kazu da sada trose ono sto su dobili u Vitanovcu. "Posla nema, da ima radio bih, radio", kaze Goran Gajic. "Sa mestanima imamo slab kontakt. Neko ti otvoreno kaze - Siptar. Dosadile i njima izbeglice - te iz Bosne, te iz Hrvatske".
Na drugom kraju parka, u Agensovoj vili "Maricic", od septembra zivi 56 porodica iz opstina Klina, Istok, Pec. Oko zgrade poredjani su traktori i prikolice, desetak automobila. Ljudi sede na klupama, ispod drveta, kraj ulaza. Zovu Obrada Vucicevica, zaduzenog da govori u ime svih. Obrad nije govorljiv, kaze samo da je u zgradi 210 raseljenih lica. Do septembra su bili u skolama u Ladjevcima i Sirci. Na pitanje o odnosima sa mestanima prvo kaze da su izbeglice za mestane "Siptari", a potom ublazava - ima i dobrih ima i losih.
"Ne radi se, teska je situacija, moras da se pomiris sa sudbinom, tu si - gde si. Niko nije uspeo da nadje posao, ima kontakata sa domacim stanovnistvom, ali ne i odomacivanja", kaze. Pomoc je stizala od stranih humanitarnih orgaizacija, ali poslednja dva meseca - nista. Od drzave smo za godinu dana dobili 2.000 dinara po porodici, i to je sve, zale se.
"Kupujemo sami sta nam treba od to malo novca sto smo doneli. Kad nestane to sto imas, dizi ruke u vis, kaze jedan iz grupe. Na pitanje razmislja li o odlasku u severni deo Kosova, Obrad odmahuje glavom - bez nase vlasti tesko da se vratimo.
Bivsi ljudi
Izbeglice iz Bosne i Hrvatske teze pristaju na razgovor. Nakon nekoliko neuspelih pokusaja, pronasli smo coveka voljnog da prica, ali on trazi da mu se ne pominje ime. Pet godina je u Mataruskoj Banji, pre toga bio je u Nisu, Odzacima, Gadzinom Hanu, Paracinu, Boru. Zeli da "ode vani", pokazuje pismo na engleskom upuceno MKCK u kome pise da je medicinski fenomen i nudi svoje telo, posle smrti, za medicinska ispitivanja. Zauzvrat trazi gostoprimstvo do smrti, u "neutralnoj zemlji", kao sto je Svajcarska ili Svedska.
"Zivim, zivotarim. Ponizavajuce je izbjeglistvo, nikad vece ponizenje", govori, dok po fasciklama trazi tuzbu protiv Hrvatske upucenu Medjunarodnom sudu pravde u Hagu. Sobu u kojoj zivi naziva "medvjedjim brlogom" - na prozoru, na vesalici, uredno slozene pantalone, ispod reso, serpice, na stolu knjige. Kaze da mu je u Novskoj ostala biblioteka sa 3.000 naslova. Kao i vecina starijih izbeglica, nije se odomacio u Mataruskoj Banji - "gore nego stranac, svjestan sam da nisam nista - bivse dijete ratnik, bivsi oficir, bivsi novinar, nista. Bez pomoci prijatelja ne bih bio medju zivima. Kada sam stigao, rekli su najvise tri mjeseca, dobijate stan, penziju. Oduzilo se. Jako je lose, strahovito lose".
Vecina starijih izbeglica iz Hrvatske i Bosne dane provode u svojim sobama ili na klupama ispred objekata. Ispred vile "Kozara" sedi troje ljudi iz Slavonije. Smilja Pantelic iz Macuta, kraj Podravske Slatine, u crnini, sahranila je muza pre nekoliko dana. "Dali su mi 2.000 dinara, a koliko kosta lijes, sve drugo. Pomoc stize povremeno - kad ne ukradu, ali vec tri mjeseca nista". Kaze da je u Hrvatskoj "sve pogorjelo", nema gde da se vrati. Svo troje staraca odmahuju glavom na pomen promena u Hrvatskoj, nakon Tudjamnove smrti.
Izlaz - trece zemlje
U trecem objektu smesteni su mladji ljudi, porodice. Vrata nekadasnje trokrvetne sobe odmaralista otvara covek iz Gorazda, u petoj deceniji, mnogo raspolozeniji od prethodnih sagovornika. Ni on ne zeli da mu se pominje ime, "da se ovi odavde ne naljute ako nesto kazem". Prostrana soba, u kojoj cetvoroclana porodica zivi vec osam godina, odaje utisak doma - cvece na prozorima, plocice oko lavaboa, televizor, police, sve uredno slozeno.
Na pitanje kakvi su mu planovi, kaze da je po treci put predao papire za odlazak u trecu zemlju. "U Bosnu nema povratka. Ne postoji teoretska sansa za zivota da se vratim u Gorazde. Hocemo da idemo u Australiju. Ostao bih ovdje kad bih dobio stalni smjestaj, posao, ali ne moze ni ovaj narod da nadje posao, a ne mi. Kraljevo je pretrpano". Sobu u kojoj zivi jos uvek ne oseca kao dom - "Prilagodjavanje i dalje traje i nece proci dok ne pocnem nesto raditi. Da mi je neko rekao da ce tako dugo trajati, ne bih prihvatio, ne bih izdrzao. A sad, kako izgleda, moze da potraje jos ovoliko". Tokom svih tih godina konobari u hotelu "Zica" radili su kao da je turisticka sezona u punom jeku - tri puta dnevno posluzivali su 320 ljudi. Umesto turista , izbeglice. Recepcionar poznaje skoro sve stanare, razgovara sa decom . Scena podseca na Armstrongovu pesmu neprikladnog naslova "Wonderfull life" - "gleda ih kako rastu". Duz hodnika, pored vrata, kante za djubre, papuce, cipele. Na drugom spratu Danski savet za izbeglice otvorio je klub u kome se organizuju kursevi sivenja i pletenja, vecernje aktivnosti, za stare i za mlade, dele medicinski saveti, uci engleski ili moderni ples. Na ulazu u hotel veliki poster - obavestenje o organizovanim posetama mestima odakle su izbegli. Pored telefona, informacija na kojim frekvencijama moze da se cuje jednocasovna emisija o problemima izbeglica - svake nedelje, na dva radija, uz "zabavnu" ili uz "narodnu" muziku.
Nezadovoljni mestani
Predstavnik naroda u Mataruskoj Banji, predsednik Mesne zajednice Zelimir Savicevic zvuci radikalno . "Nemamo nista protiv izbeglica, ali hocemo da se bavimo turizmom. Drzava neka im nadje smestaj". On tvrdi da je oko dve hilajde izbeglica "tendenciozno" smesteno u Matarusku Banju. "Ovo je opoziciona opstina, opoziciona mesna zajednica. Mi smo te ljude prihvatli, ali postoje problemi. Ima i netrpeljivosti, razliciti su mentaliteti, ne mogu ljudi da se aklimatizuju. Izbeglice iz Hrvatske i Bosne su se inkorporirale, korektnije su. Znaju da su u tudjoj drzavi. Raseljeni sa Kosmeta se ponasaju kao da smo im mi krivi za sve. A kriv je rezim", naglasava Savicevic ali dodaje da ipak i izbeglice sa Kosmeta pocinju da "uvidjaju da ih rezim laze i postaju pitomiji".
"Nismo protiv izbeglica, ali oni iz BiH treba da se vrate u svoju drzavu, a drugi neka se izmeste po selima, u zemljoradnicke zadruge, da se ljudima ovde omoguci pravo na rad. Svi su digli ruke od Mataruske Banje. Bratislava Morina je dolazila u Kraljevo, zvali smo je da dodje u Banju, nije htela. Zvali smo i Slobodana Cerovica, ministra turzima", zali se Savicevic. Medjutim, u praksi nije lako izvodljiva ideja premestanja izbeglica u sela, kaze Slobodan Stanisic, poverenik komesarijata za izbeglice u Kraljevu. U toj opstini postoje 24 centra za kolektivni smestaj , po 12 za izbeglice iz Hrvatske i Bosne i za raseljene sa Kosova. On ukazuje na probleme sa lokalnim stanovnistvom. U Vitanovcu mesni vodovod nije dao dozvolu za prikljucak za vodu kolektivnog centra u Domu kulture. "Nismo hteli na silu, da ne kvarimo odnose sa stanovnistvom. Lekari bez granica su na kraju pristali da finansiraju izgradnju prikljucka na vodovod Gruza-Kraljevo".
Stanisic pominje slucaj jedne grupe raseljenih lica kojoj je obezbedjen smestaj u Negotinu, ali su se vratili jer zele da budu u Kraljevu. S druge strane, iz sela Lazac iseljeno je 19 lica, Egipcana, na zahtev mestana. U Stubalu je bio pripremljen smestaj za 20 izbeglica iz Hrvatske, ali mestani tvrde da ih ugrozava septicka jama, nabraja Stanisic probleme sa kojima se bori. "Kraljevo je pokazalo da je otvoren grad, ali ni lokalno stanovnistvo nece na ustrb svojih interesa", kaze i dodaje da ipak "ima i mnogo verbalnog humanizma". Svi centri za kolektivni smestaj su privremeni, napominje Stanisic - ljudi se nadaju povratku na Kosovo.
A kada se izbeglice i raseljena lica vrate kucama ili odu negde dalje, bice potrebno nekoliko miliona maraka za kompletno renoviranje svih sest objekata da bi ponovo sluzili svojoj nameni, kaze Slavoljub Cubric, direktor Prirodnog lecilista i odmaralista Mataruska Banja. Novac koji firma dobija na osnovu ugovora potpisanih sa komesarijatom za izbeglice jedva da je dovoljan za hranu i smestaj. Za odrzavanje ni za energiju ne ostaje nista, novac za te svrhe se preliva iz hotela "Termal", kaze Cubric.
Odakle ce se jednog dana preliti novac koji ce Mataruskoj Banji vratiti izgled od pre desetak godina ili iz tridesetih godina ovog veka, ne nazire se. Jednako kao sto se ne nazire ni vreme kada ce "strance" iz Bosne i Hrvatske i "domace" sa Kosova zameniti pravi turisti. Skepticni Mataruzani kazu da ce to biti kada Mileva, zenska figura na fontani u parku, konacno nacini taj jedan korak i sidje u vodu.
