Izvor: B92, 23.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
"Vreme", 22. jul 2000.
Branka Kaljevic
Romi u Sapcu - novi talas rasizma
Strah od belih ljudi
Obezbedjenje bazena Krsmanovaca, ciji je vlasnik radikal Cedomir Vasiljevic, nije dozvolio Romima da se kupaju. Prvo im je trazeno da se uclane u SRS, zatim da se pridrzavaju pravila ponasanja, a onda je usledila zabrana Na ulazu u bazen turisticko-rekreativnog centra Krsmanovaca nema napisane i potpisane uredbe o selektivnom pristupu bazenu, po verskoj, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nacionalnoj ili nekoj za ovdasnje uslove vrlo zloupotrebljavanoj vrednosnoj osnovi, ali vest je nazalost tacna, proverena i dokazana. Romi, dakle, ne mogu da udju u rekreativni centar, vlasnistvo Cedomira Vasiljevica, inace predsednika Okruznog odbora Srpske radikalne stranke i bivseg ministra bez portfelja u Vladi Srbije.
Prvi ceh obelodanjivanja rasizma na sabacki nacin platio je batinama ni kriv ni duzan Hanibal Kovac, dopisnik Slobodne Evrope iz ovog grada pre nego sto je javnost izvestio o novom maniru uprave Krsmanovace.
TEST ZA PROVERU: Po pricanju tamosnjih Roma, sve je krenulo uslovljavanjem: prvo clanska karta SRS-a, pa onda kupanje u bazenu: "Uclanili smo se, a onda ni to nije pomoglo. Receno nam je da se ne pridrzavamo pravila ponasanja u bazenu", kaze za "Vreme" stanovnik Sapca, duboko ponizen i uplasen onim sto se ovih dana desava u ovom macvanskom gradu u kome su Romi starosedeoci. Uglavnom zive u cuvenom naselju Mala, Sapcani kazu najcistijem i nauredjenijem delu grada. Iz njega poticu mnoge estradne zvezde, tu su ekskluzivni lokali "za dusu i merak", cuveni jos iz doba Cicvarica. Zivot u Srbiji je ucinio svoje: zabave u Mali su splasle, a mladi okrenuti kompjuterima i tehno muzici danas merakuju po kaficima i diskotekama. U svakodnevnom zivotu Srbi i Romi u ovom gradu se druze, zive i rade zajedno.
Prva deoba, rasna i bezobzirna, ucinjena je na bazenu. Povodom zalbi Roma na zabranu koriscenja bazena beogradski Fond za humanitarno pravo u saradnji sa romskim nevladinim organizacijama, Demokratsko udruzenje roma i Oaza, iz Beograda, odlucio se da metodom testiranja proveri navode mestana. Petar Antic, pravnik u Fondu, ovako opisuje akciju: "U testiranju su ucestvovali i Srbi i Romi. Dosli smo na bazen 8. jula, i kada su trojica Roma pokusali da kupe karte, zaposleni ih je pitao da li su Romi. Na potvrdan odgovor saopstio im je, uz izvinjenje da, "na osnovu pravila centra njima nije dostupan pristup i da se ne mogu kupati u bazenu". Srbi iz ekipe su zatrazili objasnjenje, na sta im je odgovoreno: "I da hocu da ih pustim,izbacice ih obezbedjenje." Antic kaze da ce Fond podneti tuzbu protiv vlasnika, za naknadu stete zbog povrede ugleda, prava i casti ostecenih Roma, pa neka na sudu objasni postupke. Zahtevace se da se o trosku tuzenog u sredstvima javnog informisanja objavi presuda u celini. U skladu sa eventualnom presudom i njegovo javno izvinjenje: "U ovom slucaju povredjena je i odredba Medjunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i odredba medjunarodnog pakta o gradjanskim politickim pravima. Jugoslavija je potpisnik ovih konvencija, kojima je pod jednakim uslovima omogucen svim gradjanima pristup na javna mesta i sluzbe namenjene javnoj upotrebi."
BULDOZERIMA NA ANTENU: Ovaj rasisticki eksces se, sticajem okolnosti, nekako poklopio sa jos jednom nevoljom koja je u Beogradu zadesila izbegle Rome sa Kosova. Prosle godine su sa nesto malo stvari i kesama stigli, a gde bi nego u romsko nekomforno i nehigijensko naselje Antena u Surcinskoj ulici u Novom Beogradu. Naseobina postoji od sedamdesetih godina, i ko god je od nekadasnjih zitelja mogao otisao je odatle. Dosli su raseljeni (drzava voli ovaj naziv) sa Kosova.
Od 126 ljudi, 72 su deca. Pocetkom proslog meseca (8. jun 2000)stigli su buldozeri i organi reda, i odlukom organa opstine Novi Beograd (vlast drzi SPS) razrusili naselje, unistili ono malo stvari, poneki auto. Rad buldozera pracen je i manuelnim radom organa reda. Ocevici kazu da su tukli sve odreda (i odrasle i decu), uz vredjanje na rasnoj osnovi i jasnu poruku: "Cigani, ne mozete da zivite ovde." Neki su privedeni u policijsku stanicu. Izbegli sa Kosova su i dalje u Anteni, samo umesto u barakama, koje su sami bili napravili, zive pod razapetim najlonima. Vlast cuti, cuti i opozicija, a ono malo preostalih dnevnih listova povremeno u komunalnim rubrikama izvestava o sada vec slucaju Antena. Problem je i bukvalno gurnut pod tepih, a kako nema gradske TV, Beogradjani i nisu bili u prilici da vide i cuju sta se dogadja. Mozda bi bilo isto i da jesu.
Nehigijenske naseobine Roma u Beogradu postoje vec decenijama i tek kad se dogodi nesreca problem je aktuelan dva dana, i onda po starom. Romi u Beogradu zive u getima koji govore o njihovom drustvenom tretmanu. U poslednje vreme sa porastom broja izbeglih sa Kosova problemi i nesrece se zaostravaju. Sve cesce u pozarima po nekomformnim naseobinama stradaju deca, od vatre ili dima od zapaljenih automobilskih guma kojima se ovi siromasi greju.
Iz romskih udruzenja upozoravaju da je sa uvecanjem broja Roma i njihov zivot u Beogradu postao znatno tezi. "Nema pomoci ni od kuda", kaze nam jedan od stanovnika Antene. Dok je bio na Kosovu bio je radikal. Danas vise nije nista: "Bio nam je u poseti Jovan Damjanovic, on je Rom, ali je neki Seseljev ministar. Nista, podelio nam upaljace i kalendare i ove novine (Velika Srbija). Bio i otisao, a mi ostali pod najlonima..."
REPRESIJA I MANIPULACIJA: U poslednjih devet meseci u Fondu za humanitarno pravo, koji inace pruza pravnu pomoc Romima cija su prava prekrsena, zabelezeno je vise od 90 incidenata nasilja, prema Romima, diskriminacije ili represije raznih vrsta. "Ima puno slucajeva policijske represije. Postoji uvrezeno misljenje da su Romi kriminogena grupa. Mnogi ljudi su uplaseni i nece da govore o svojim problemima javno. Strah ide do te mere da se plase belih ljudi i da o toj vrsti odnosa i ponasanja nece da govore", kaze Antic.
Pominje drastican slucaj maloletne romske devojcice J. M. iz Novog Beograda kojoj su skinhedsi ispred skole naneli 17 uboda nozem. Nije ni majci, koja je srcani bolesnik, smela da kaze sta su joj uradili. Psihijatar je dijagnosticirao teske psihicke posledice kod devojcice zbog maltretiranja i tromesecnih pretnji. Rekli su joj da ce pobiti sve Cigane.
Nesto ranije grupa od petnaestak skinhedsa pretukla je jednog niskog decaka Roma, a potom su povredili i njegovog oca i majku koji su dosli da mu pomognu. Prema podacima Fonda, nijedan vinovnik ovog fasistickog skandala nije kaznjen. Policija, koju je uspeo da pozove decakov otac, privela je oca i jos par izgrednika.
U prekrsajnom postupku otac je oslobodjen krivice, a dvojica skinhedsa su kaznjena novcanom kaznom od 600 dinara. Toliko u Srbiji kosta premlacivanje Roma i verska i nacionalna netrpeljivost. Petar Antic nam napominje da su ga kao gosta na niskoj gradskoj televiziji, u emisiji povodom pomenutog incidenta, doslovce pitali da li mozda Romi hoce drzavu, a oca prebijenog decaka da li u dubini duse oseca potrebu za drzavom...
Fond za humanitarno pravo je povodom ove fasisticke akcije mladih Nislija podneo krivicnu prijavu za krivicnu delo izazivanja rasne, nacionalne i verske mrznje i netrpeljivosti. To je prva prijava sa ovim delom. Iako je sirenje nacionalne, verske i rasne mrznje krivicno delo koje se goni po sluzbenoj duznosti, na sabacki slucaj jos niko od nadleznih nije reagovao.
Dusan Janjic, direktor Foruma za medjuetnicke odnose, u izjavi Analitickom servisu Medija centra, a u povodu onoga sto se ovih dana desava u Sapcu, kaze da i ovaj slucaj samo potvrdjuje da se u Srbiji rasizam ne propagira, ali se i ne goni, i da ne samo sto ne funkcionisu kazneni i preventivni mehanizmi vec se drzava i ne ogradjuje od takvih dogadjaja. Jordan Vasic, predsednik Demokratskog udruzenja Roma iz Beograda, kaze da Sabac nije izuzetak i da ce ova organizacija uskoro izaci i sa drugim primerima ogranicavanja slobode kretanja Roma: "Zabrana kupanja u bazenu samo je jos jedna potvrda ogromne diskriminacije prema Romima koja u Srbiji uzima sve vise maha." Nas sagovornik pominje i probleme u predskolskim ustanovama, gde se romska deca gotovo po automatizmu upisuju u specijalna odeljenja: "Mi smo neskolovani zato sto smo siromasni, a siromasni smo zato sto smo neskolovani. I tu se krug zatvara, a pomoc je gotovo nikakva."
Ni prica o Romima kao populaciji pogodnoj za politicku manipulaciju nije od juce. Mnoga romska udruzenja su pod kontrolom vladajucih partija i mogu se na drzavnoj televiziji, za razliku od rusenja naselja Antena, ili sabackog slucaja, cesto videti u drustvu partijskih lidera ili drzavnih funkcionera. Predstavnici Roma koji otvoreno govore o ugrozenim pravima i diskriminaciji teze stizu pred TV kamere, ili do kabineta nadleznih za postovanje ljudskih prava.
U Sapcu im je zasad zabranjeno kupanje u objektu gospodina Vasiljevica, poznatog i imucnog coveka, ciji turisticko-rekreativni centar (kafici, teniski i fudbalski tereni i sve ostalo) verovatno spada u najlepse i najuredjenije objekte u Srbiji. Ima poznate goste, estradne zvezde, pevace, politicare, fudbalere. Sta ce tu Romi, mogao bi neko od eminentnih gostiju da udeli primedbu vlasniku. Ili on ide ispred njih. U neka druga vremena eminentni gosti su dolazili u Malu, romsko naselje, kojim se i danas zbog njegove uredjenosti, tradicije, kulture dice Sapcani starosedeoci. Dosljaci ocigledno imaju neke druge planove. Romska manjina bi mogla biti nesto od cega se moze krenuti. Geto je uvek pogodan za novi pocetak.
Slucaj Hanibala Kovaca
Samo zato sto je neko pretpostavio da bi dopisnik Slobodne Evrope iz Sapca mogao biti taj preko koga je vest o zabrani ulaska Roma na bazen Krsmanovaca procurila u javnost, Hanibala Kovaca je 23. juna surovo pretuklo obezbedjenje pomenutog objekta. "Kao sto cesto cinim, tog dana sam sa porodicom zenom i cerkom dosao na bazen. Samo sto sam usao u vodu, prisao mi je jedan od telohranitelja vlasnika Vasiljevica i rekao: 'Ti napolje.' Rekao sam mu, u redu, samo nemoj da pravis cirkus, ovde mi je porodica. Mi se svi znamo, ja sam odrastao u Sapcu. Pitam ih sta je bilo, odgovaraju: ti si pisao tekst o Ciganima. Kazem im da to mora da je neka greska, jer ja nisam jos bio ni slova o tome napisao. Pred izlazom me docekao udarac u potiljak, a zatim je usledilo 'polivanje'. Sve je gledalo desetak ljudi. Niko nista, sada ne smeju ni na sudu da svedoce. A oni su redjali, ovo ti je za pisanje o Stilu (arhitektonska organizacija prema kojoj je Vasiljevic imao neke namere o preuzimanju), ovo ti je za Cigane. Utom staje neki reno 4, covek otvara vrata, ulecem unutra i on me vozi do policije. Tu me ostavlja onako prebijenog i bosog. Ne sme dalje da me vozi do bolnice. Covek bezi. Onako bos, odlazim pravo kod advokata, a potom u bolnicu. Posle toga u MUP.
Tako je bilo.Ovo sto se dogodilo u Sapcu sa Romima podseca na ono sto smo citali u knjigama i gledali na filmu. Nemam reci. Romi u Sapcu su deo kulturnog i duhovnog nasledja grada. Sabac bez Roma nikada ne bi poneo laskavo ime Mali Pariz. Romi, Srbi i ostali u Sapcu zive zajedno i druze se, i nije bilo vecih problema. Vecina Roma starosedelaca imucni su ljudi, trgovci igrackama i vrlo drze do svog naselja. Danas su jako uplaseni ovim sto im se desava..."
Prvi prilog za Slobodnu Evropu o romskom slucaju Hanibal Kovac je napisao kada je prezdravio i zalecio modrice stecene na Krsmanovaci. I dalje mu se preti likvidacijom.
"Danas", 22-23. jul 2000. subota-nedelja, 22-23. jul 2000.
The Washington Post: Ko ce ocistiti Srbiju?
Zivotna sredina kao ratni zarobljenik
Pogledajte geografsku mapu Evrope. Odmah cete uociti dugu plavu liniju Dunava. Od izvorista u Nemackoj gde pocinje kao mali potok preko Strausovog Beca gde je vec velika, ova kolosalna reka prolazi kroz deset zemalja pre nego sto se ulije u Crno more. Vekovima je glavni trgovacki put. Povezuje najvece glavne gradove Centralne Evrope i neke od njenih najslozenijih ekosistema i snabdeva vodom milione ljudi. Na pola puta ovog vaznog vodenog toka, tamo gde je reka najsira nalazi se politicka, geografska i metaforicna opstrukcija, poznata kao Srbija, drzava prema kojoj se mnogi zapadni kreatori politike odnose kao da vise uopste ne postoji. Vecina planova za rekonstrukciju i stabilizaciju Balkana u potpunosti zaobilaze Srbiju.
Mozda zato sto je zli srpski predsednik Slobodan Milosevic proglasen za medjunarodnog pariju i optuzen za ratni zlocin, Zapad okrece ledja ekoloskoj katastrofi koju je za sobom ostavilo 78 dana NATO bombardovanja.
Godinu dana posle bombardovanja srpski deo Dunava, izmedju Bugarske i Madjarske, i dalje je neprohodan. Ostaci nekoliko porusenih mostova i dalje prece vodeni put, ometajuci trgovinu svih podunavskih zemalja. Ali vise od toga uznemiruju otrovni ostaci NATO bombardovanja srspke industrijske infrastrukture.
Skriveni u koritu Dunava i razvuceni po zemlji koja ga okruzuje, ovi zagadjivaci mogu u decenijama koje dolaze ugrozavati zdravlje i zivot 85 miliona Evropljana i njihovih potomaka u Dunavskom basenu. Po svojoj prirodi rat je destruktivan, ali kada se jednom zavrsi destrukcija bi trebalo da je okoncana. Mnogi Amerikanci misle da je rat sa Srbijom bio rat bez zrtava. Sa americke tacke gledista to je bila besprekorna intervencija. Za mene to ima ipak licnu dimenziju. Jugoslavija je postala moja usvojena zemlja pre tri decenije kada sam srela i udala se za Srbina koji je dosao u Ameriku da doktorira. Od tada gotovo svake godine uzivala sam divno gostoprimstvo jugoslovenskih prijatelja i porodica. Zajedno smo zalili zbog raspada zemlje.
Tokom proslogodisnjeg rata i nakon njega nasa tuga pretvorila se u bes. Pod napadima NATO predvodjenog Amerikom, moji prijatelji su gledali kako se ruse bolnice i skole, kako nestaju njihova radna mesta, kako nestaje elektricna energija, kako se urusava ekonomija. U cudu i neverici gledali su kako im NATO baca letke u kojima pise da je taj rat samo protiv Milosevica, kako bi bili zaustavljeni zlocini nad Albancima na Kosovu.
NATO bombe bacene na fabrike za proizvodnju hrane, rafinerije, fabrike automobila i energetske transformatore, oslobodile su velike kolicine hemikalija velike trajnosti. Amerikanci u svom dvoristu ne bi tolerisali ni minimum tih hemikalija. Ovi otrovi, ukljucujuci i polihlorinalni bifenil (PCB), tecnu zivu i vinil hlorid monomer (VCM) dospeli su ne samo u Dunav vec i u zemlju i vazduh ove pretezno poljoprivredne zemlje sa 10 miliona stanovnika u srcu Evrope. PCB i njemu bliski toksicni dioksini vezuju se za rak i druge bolesti i u Americi su zabranjeni od 1977. Ako ih zivotinje unesu, oni se vezuju za tkivo a ljudi ih mogu uneti preko ribe i divljaci. Bebe ga mogu uneti preko majcinog mleka. Kada je americka Agencija za zastitu zivotne sredine 1983. otkrila diksine u sastavu zemljista na ulicama Tajms Bica utroseno je 200 miliona dolara za ciscenje tog mesta, a i pored toga stanovnicima tog kraja nije bilo dopusteno da se tu vrate. Ili sveziji primer. Stanovnici Vasingtona mozda se secaju pozara prosle jeseni kada je izgorelo nekoliko unci ulja koje je sadrzalo PCB. Cela zgrada bila je zatvorena a roditelji dece koja su boravila na prvom spratu u obdanistu bili su uzasnuti. Jedan od tih roditelja, inace naucnik rekao mi je: "Izlozenost samo jednom nanogramu (milijarditi deo grama) po kubnom metru za decu je opasno."
Kragujevacka nesreca
U tom kontekstu, zamislite sta se dogodilo u aprilu 1999, kada su NATO bombe bacene na fabriku automobila Zastava i njene depoe u Kragujevcu - u regionu u kojem zivi 320.000 ljudi. Vise od dve tone ulja koje sadrzi potencijalno kancerogeni PCB iz fabricke farbare sagorelo je ili se izlilo u Lepenicu i Veliku Moravu, pritoke Dunava, cijom vodom se pune rezervoari za navodnjavanje i pijacu vodu. Prema podacima Fokusa, medjunarodne ekoloske agencije sa sedistem u Svajcarskoj, i Regionalnog ekoloskog centra u Sent Andreji u Madjarskoj, kolicina PCB i dioksina oslobodjena u Kragujevcu hiljadu je puta veca od kolicine koja bi u Nemackoj znacila stanje opsanosti i hitnu intervenciju.
Na nesrecu ljudi iz Kragujevca i drugih - porazena Srbija nema ni tehnologiju ni novca da obavi propisno ciscenje.
Takodje u aprilu 1999, NATO avioni bombardovali su rafineriju u Novom Sadu, blizu reke. Takodje i fabriku djubriva u Pancevu, na Dunavu, severoistocno od Beograda. Pozarima su oslobodjeni produkti nafte i kancerogeni VCM. Stanovnici Panceva ubrzo su poceli da osecaju tegobe koje je Njujork tajms opisao kao "stanje neobjasnjivih simptoma", ukljucujuci glavobolje, osipe i pobacaje. Nekoliko zapadnih novinara koji su posetili ovo podrucje sest nedelja nakon bombardovanja oboleli su i leceni su od mucnine i problema sa disanjem. Geografski nize od mesta napada, stanovnici Moldavije, Rumunije i Bugarske budno su pratili sirenje naftne mrlje i pomor ribe. Zalili su se evropskim vlastima da ce toksicne materije oslobodjene u ogromnim pozarima dospeti u zemlju ili zavrsiti u rezervoarima sa vodom iz Dunava.
Ziva u Pancevu
Jedna od bombardovanih fabrika u Pancevu koristi tecnu zivu, veoma otrovni metal koji se povezuje sa neuroloskim oboljenjima. Kada su naucnici iz Ujedinjenih nacija i Fokusa analizirali uzorke zemljista uzetih u blizini Panceva, izracunali su da je u podrucju od 24.000 kvadratnih jardi (jard je 0,914 metara) izliveno od 50 do 100 kilograma tecne zive i nusprodukata. Rekli su da su ovi agensi "veoma toksicni i vrlo lako prenosivi" i u stanju su da se zadrze i po nekoliko godina u recnim vodama i sedimentima. Medjunarodni timovi drugih naucnika otkrili su da je nivo zive u vodenom svetu cetiri puta veci od onog koji je propisan i dozvoljen po standardima Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.
Medjunarodni timovi naucnika koji su se u Jugoslaviji bavili ekoloskim analizama jesu imali problema da uspostave razliku izmedju zagadjenja zemljista i vodenih sistema nastalog pre bombardovanja i onog koje je bilo vezano za rat. Mnogo pre bombardovanja Dunav je trpeo i od industrijskih zagadjivaca sa severa i od nedostatka ekoloskog nadzora u Jugoslaviji i u zemljama istocnog bloka. Naucnici su u uzorcima sedimenata nakon rata nalazili toksicne materije iz 60-tih i 70-tih godina, i iz 80-tih, ukljucujuci i toksicne materije vezane za cernobilsku katastrofu 1986. Ali, NATO bombardovanje je bez sumnje pogorsalo situaciju. Ranije zagadjenje nije razlog da se izuzmu ekoloske posledice rata. To potrebu za prociscavanjem samo cini urgentnijom.
Kako bi umanjio gubitke NATO se odlucio za bombaske napade cije su mete bile i civilna infrastruktura daleko od fronta na Kosovu. Ekonomske i ekoloske posledice takvog izbora su dugorocne i potencijalno mogu doneti pustos. Zagadjivaci ne poznaju politicke granice - oni nece ostati ili zatrovati samo Srbiju. Naprotiv, oni kontaminiraju zemlju i vodu, ribu i ptice daleko od Milosevicevog Beograda.
Ko bi dakle trebalo da plati ciscenje koje je neophodno? Srbija, ciji je dohodak po stanovniku pao ispod onog u najsiromasnijoj zemlji u Evropu, Albaniji, to ne moze. Tesko je poverovati da bi Milosevic to uradio, cak i da moze, jer on rado eksploatise za svoje potrebe posledice ratnog razaranja. Odbija, recimo, ponudu Austrije da rekonstruise jedan od bombardovanih mostova na Dunavu jer on zeli vecu odstetu od "agresorskih zemalja." Milosevic je tamna sila cija je ubilacka politika dovela Srbiju do izolacije, poraza i bankrotstva i on svakog ko se suprotstavlja njegovoj vladavini oznacava kao NATO slugu.
Ali, i Amerika je u stanju poricanja. Pre dve nedelje u UN, americki ambasador Ricard Holbruk pokusao je da izbaci jugoslovenske predstavnike iz diskusije o buducnosti Balkana i Jugoslaviju je oznacio kao "nepostojecu drzavu." Sjedinjene Drzave su vise puta ponovile da pomoc nece biti upucena sve dok je Milosevic na vlasti.
Narod u Srbiji zaista nema srece sa svojim liderom - kao i narod u Iraku koji je takodje bio meta intenzivnog bombardovanja u prvim danima Zalivskog rata. Mislim da je ova vrsta rata pogresno vodjena ako se uzmu u obzir neproporcionalne posledice po civilno stanovnistvo. Ako nastavimo da ga koristimo kao sredstvo spoljne politike, ukoliko nameti budu fabrike, energetska postrojenja i druge infrastrukture modernog industrijskog drustva, moracemo da budemo spremni da preuzmemo odgovornost za ekoloske posledice.
Secanje na americke faktore i kosmonaute
Kada mislim o svemu ovome, secam se svog prvog dozivljaja Jugoslavije. Bilo je to u decembru 1968, kada su me seljaci u selu moga supruga obasuli pricama iz svog detinjstva, kada je Josip Broz Tito nastojao da zemlju odbrani da je ne proguta sovjetski blok. Mnogi se secaju americkih traktora na kojima su bile naslikane sake kako se prijateljski rukuju. Kazu da su im ove velike zelene masine i seme za kukuruz "C-129" iz Ohaja pomogli da prezive Staljinovu kaznenu blokadu iz 50-tih godina.
Okupljeni oko jednog jedinog televizora u selu, moji novi srpski prijatelji slavili su prvu svemirsku setnju americkih astronauta. Za ove ljude, akrobatski astronauti, prijateljska ruka sa traktora i kukuruz iz Ohaja predstavljali su najbolju sliku americkog izvoza.
Da li Amerika danas veruje da joj situacija jedine preostale super-sile dozvoljava da vodi rat iz "humanitarnih" razloga i da ignorise kolika ce biti njegova ljudska cena? Da li ce zemlja koja vodi NATO i koja je bacila 80 odsto bombi - zajedno sa pamfletima na kojima pise da je neprijatelj Milosevic a ne srpski narod - tek tako okrenuti ledja haosu koji je kreirala? Da li americki saveznici u Evropi sebi mogu da dopuste ekolosku i ekonomsku pustos na svojim juznim granicama? Mislim da je odgovor na ova pitanja - ne. Pedesetih godina bilo je u americkom interesu da odgovori na potrebe Jugoslavije - tada komunisticke - pokazujuci velikodusno dobru volju. Danas je u nasem dugorocnom interesu da moc na Balkanu projektujemo sa podjednako kreaitvnom i velikodusnom brigom za ljude na Balkanu i njihovu zajednicku priordnu sredinu. Dzoan Mek Kvini Mitric (novinarka iz Vasingtona cija su specijalnost zdravlje i ekologija)
(Tekst je objavljen u Vasington postu 10 jula)
Prvi ekoloski list nakon deset godina
Zeleni osmeh Vojvodine
Zelena mreza Vojvodine, projekat nastao u okviru pancevackog Pokreta za mir usred dramaticnog eko stanja pokrenuo je nekoliko kampanja a poslednja od njih usmerena je na poboljsanje informisanosti gradjana Vojvodine, koji "zive usred ekoloske katastrofe" a da o njoj cesto nemaju nikakvih informacija. Zelena mreza pokrenula je eko - list pod nazivom Zeleni osmeh Vojvodine. Prvo izdanje ovog lista specijalizovanog za ekoloska pitanja objavljeno je juce u okviru nedeljnika Vojvodina. Deo sadrzaja prvog broja posvecen je eko -sistemu Backe, a u konceptu Zelenog osmeha predvidjeni su, pored ekologije i aktuelni politicki sadrzaji, predstavljanje nevladinih organizacija iz Vojvodine i iskustva eko - politike iz sveta.
Iz dosijea Zelene mreze Vojvodine
"Prvo je, nakon NATO intervencije, bilo jasno da se dve od cetiri vruce ekoloske tacke nalaze u Vojvodini, na Dunavu. To su Pancevo i Novi Sad sa hemijskom i naftnom industrijom. U prvoj polovini ove godine, velikim izlivanjem cijanida, iz rumunskog rudnika Baja Mare, ne samo da je zagadjen nego je skoro unisten u potpunosti eko-sistem sliva reke Tise sa svim pratecim, teskim posledicama i po Dunav. Nova nesreca nedugo posle izlivanja cijanida, izlivanjem olova u isti sliv i iz iste zemlje tek ce pokazati svu ekolosku dramu koja se bez narocitog publiciteta desava u Vojvodini. Ovih dana, nazalost, uprkos svetskim trendovima koji idu ka alternativnim, cistim izvorima energije, kod nas se ponovo javljaju glasovi tzv. "nuklearnog lobija" koji nas ubedjuje da su inace, u svetu napustene ideje o prednostima nuklearnih elektrana, "nasa sudbina". Verovatno imaju na umu Dunav..."
Jedan od pokretaca Zelene mreze, Novosadjanka Olivera Radovanovic, povodom ciljeva delovanja ovog ekoloskog pokreta naglasava vaznost ucestvovanja sto veceg broja ljudi "koji ce se okupiti oko pitanja ekoloske situacije." Posto su pitanja ekologije u direktnoj vezi sa pitanjima politike, ovakvo organizovanje omogucilo bi ljudima da se "politikom bave ne na partijski nacin vec neposredno", jer se "dramaticna ekoloska situacija u Vojvodini direktno odrazava na njihove zivote", naglasava Olivera Radovanovic. U programu rada trenutno je i kampanja, odnosno "borba za zito", u kojoj se Zelena mreza suprotstavlja drzavnom monopolu na promet zitaricama i podrzava pravo seljaka na slobodnu trgovinu i slobodan izvoz po realnoj ceni.
Zelena mreza ukljucena je i u brojne eko - inicijative regionalnog karaktera na celom podrucju Jugositocne Evrope. Na nedavnom sastanku regionalnih zelenih organizacija u Istanbulu, Mreza je predstavila pregled eko - sistema Tise nakon izlivanja cijanida u ovu reku.
