Izvor: B92, 19.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
Danas, 19. jul 2000.
U Bespucu
Kako spasiti drustvo od demona vlasti
Satanizacija vlasti i vlastodrzaca
Jovica Trkulja
U intermecu izmedju tragicnog "Praskog proleca &68" i zvezdanog uzleta "Plisane revolucije &89", ceski filozof Karel Kosik pisao je da je glavni problem naseg doba odnos revolucionara i moci, tj. sta ce uraditi revolucionari sa vlascu kada od opozicije postanu vladajuca grupa, a posebno i, pre svega, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sta ce vlast da napravi od revolucionara. Stoga Kosik postavlja dva krucijalna pitanja vitezovima (r)evolucije. Prvo, da li su revolucionari imuni od zavodljivosti demona vlasti, ili su, pak, i oni samo ljudi? I drugo, sta treba da ucine revolucionari da ne podlegnu iskusenju ove vrste i sta mora da uradi drustvo da se spase i odbrani od demona vlasti? Ceski "plisani revolucionari" shvatili su ova retoricko-filozofska pitanja svog filozofa kao kategoricki imperativ naseg vremena, kao svoju neapsolviranu domacu zadacu moderne politicke istorije. Sa pouzdanim intelektualnim kompasom u rukama oni su smelo usli u tektonske promene 1989. godine i uspesno vodili ceski brod kroz Scile i Haribde "nadoknadjujuce revolucije". Dok su Cesi, Madjari, Poljaci, Slovenci krenuli u susret talasu modernizacije, slobode i demokratije, koji je pokrenula Francuska revolucija dva veka ranije, srpski "antibirokratski revolucionari" krenuli su svojim "dogadjajucenarodskim" antiistorijskim putem diferencijacije od modernog sveta, ka fatalnom zovu nacionalne drzavnosti i srednjevekovnom bespucu: autarhiji, demonizaciji vlasti, etnicko-verskim ratovima. Stoga Srbija 90-tih godina nije izbegla opasnost da njeno drustvo "proguta" nacionalna drzava, te da se ona ponovo fiksira kao Levijatan nasuprot individuumu, gradjaninu. Covek-pojedinac je pretvoren u urodjenika nacije, ponizeno, ugnjeteno i prezreno bice.
Sta je vlast napravila od "antibirokratskih revolucionara" i vitezova nacije? Samo nekoliko godina nakon dogadjanja naroda postao je ocigledan raskorak izmedju radikalno-demokratskih potencijala dogadjaja iz 1987-1989. i njihove kasnije politicke instrumentalizacije. Umesto proklamovane moderne demokratske, stvorena je nacional-populisticka, autoritarna drzava. Kljucnu ulogu u tim procesima imao je nacionalizam koji je osvojio veliki deo izgubljenog politickog i ideoloskog prostora, te ponovo oziveo posustali sistem moci srpske komunisticke elite. Ubrzo je uspostavljena delotvorna simbioza izmedju nacionalizma i totalitarnih snaga politickog sistema. Narod u smislu etnosa (a ne gradjanin i demos) postao je odlucujuca odrednica politickih procesa. Ljudska prava i slobode zamenjeni su slobodama i pravima nacije. Rast nacionalne moci placen je slabljenjem coveka pojedinca. Nacionalizam se, zapravo, sveo na interes politicke elite (naciokratije).
Ona je svoj izgubljeni legitimitet uspostavila ponovo na apsolutan nacin. Tako je nacionalizam, dobijajuci ideosko-religijsku fascinaciju (p)ostao mocna politicka tehnologija. Kao sto su se nekadasnji vitezovi revolucije preko noci prometnuli u rentijere revolucije, tako su se sada vitezovi nacije pretvorili u rentijere nacije i nacionalne drzave. Zajednicko jednima i drugima je opcinjenost i opijenost demonom (sve)mocne vlasti.
Demokratija se nasla na stranputici. Formu novouvedenih liberalno-demokratskih institucija ubrzo je popunila stara, autoritarna sadrzina. Uspostavljen je politicki rezim sa naglasenim elementima licne vlasti u formi parlamentarizma, uz plebiscitarnu podrsku masa. Taj rezim je beocug u dugom lancu autoritarne nekonstitucionalne vladavine u Srbiji.
Kako objasaniti ovu nepodnosljivu lakocu represije i autoritarne vladavine u Srbiji? Otkud u njenoj dugoj i tegobnoj povesti usud satanizacije politicke vlasti i demonizacija (sve)mocnih vlastodrzaca?
Razlozi ovog usuda duboko su ukorenjeni u bicu srpskog drustva koje je u biti patrijarhalno, predgradjansko: 1) priroda politicke moci koja poprima otudjujuci, demonski karakter ukoliko se ne obuzda pravom i demokratskim institucijama; 2) Srbija pripada tradiciji apsolutizma i samodrzavlja u kojoj je jaka drzava, nasuprot slabom gradjanskom drustvu, imala potpunu kontrolu nad pojedincem, a vlast se svodi na tehniku vladanja; 3) boljsevicki politicki model kadrovske, centralisticke partije profesionalnih revolucionara koja je srasla sa autoritarnom drzavom; 4) sistemska sprega izmedju nosilaca vlasti i podanika; i 5) politicki vodja koji, bilo kao izbavitelj, bilo kao uzurpator, uvek ima kljucnu ulogu u poretku.
Istorija srpske drzave je, sa retkim izuzecima, istorija poraznih efekata dominacije autoritarne vlasti. Stoga je prioritetni zadatak Srbije danas izgradnja efikasnih mehanizama odbrane protiv autoritarne vladavine. Aktuelna vlast se koristi odbrambenim mehanizmima iz arsenala individualne psihologije, sto posredno svedoci o bolesnom stanju drustva. Racionalizacija kojom vlastodrsci nastoje umanjiti ili prikriti vlastite neuspehe i slabosti pronalazenjem niza opravdavajucih razloga ("njihovo kiselo grozdje" i "nas slatki limun"). Kompenzacija - kojom se neuspesi i podbacivanja u jednoj, nadoknadjuju rezultatima i uspesima u drugoj, sekundarnoj oblasti. Projekcija - nastojanje vlasti da negativne osobine i slabosti vlastitog sistema pripise drugima (opoziciji, NATO, UN, EU i dr.).
Regresija - vracanje na ranije involutivne drustvene oblike i mehanizme vladanja, kao zamena za pronalazenje dostignutih i novih oblika emancipacije i demokratije. Nasuprot ovim prividnim, postoje stvarni odbrambeni mehanizmi obuzdavanja demona vlasti. Oni su u modernim demokratskim drustvima dali sjajne rezultate, a nama su strani. Posle dugotrajne blokade socijalnog ucenja Srbija je danas ponovo prinudjena da se vrati svojim neapslovizanim zadacima moderne politicke istorije i sricanju prvih lekcija demokratije. Te lekcije su:
- oslobadjanje ekonomije od tutorstva politike,
- stvaranje gradjanskog drustva i konstituisanje gradjanina,
- pravna drzava i vladavina prava,
- sistemska i sistematska kontrola nosioca politicke vlasti,
- podela vlasti,
- parlamentarizam i politicki pluralizam,
- demokratski i slobodni izbori,
- institucionalizovana javnost i sloboda informisanja,
- demokratski tip politicke kulture,
- civilno drustvo.
Ove lekcije su se nametnule u politickoj praksi i iskristalisale u teoriji kao nuzni uslovi za uspostavljanje demokratije i osnovna nacela osvajanja slobode.
Obeshrabreni poraznim rezultatima naseg sricanja demokratije u protekloj deceniji i svekolikom krizom koja preti da nas surva u despotizam i samodrzavlje, podsetimo se da je mudri Kosik upozoravao i hrabrio Cehe da krizu valja shvatiti kao kategoriju kretanja, impuls procesa i nacina postojanja i menjanja. Tako shvacena kriza moze da ima dva epiloga: "ili ce postati prolazna stanica na putu u novu ravnodusnost i rutinu, ili ce je revolucionarne drustvene i politicke snage shvatiti kao dragocen trenutak u kojem je moguce stvoriti i stvarati novu politiku, nove drustvene odnose, nov nacin misljenja i nove forme politickog okupljanja. Kriza, dakle, nije apsolutni negativitet ni u objektivnom ni u subjektivnom smislu. Kriza je otvaranje novog horizonta revolucionarnih resenja u svim drustvenim &sektorima'". Cesi su ocito dobro razumeli po(r)uku svoga filozofa.
Nama to, nazalost, nikada nije polazilo za rukom. Zato nam se, kao losim djacima, istorija ponavljala najcesce kao tragedija.
"BLIC", 19. jul 2000.
Pise N. Calukovic
Momcilo Perisic, lider PDS i koordinator dogovora udruzene opozicije
USKORO DOGOVOR LIDERA
Predlozicu da lideri udruzene demokratske opozicije odrze sastanak pocetkom sledece nedelje. Na tom sastanku trebalo bi da usaglasimo stavove o izvestaju ekspertskog tima za izradu jedinstvene liste za lokalne izbore, zauzmemo zajednicki stav o saveznim izborima posle ustavnih promena i ocenimo funkcionisanje mreze solidarnosti - izjavio je u razgovoru za 'Blic' Momcilo Perisic, predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju i koordinator dogovora udruzene opozicije.
Kako ocenjujete rezultate dosadasnjih dogovora opozicije?
Vise sam ocekivao od rada objedinjene opozicije, u smislu priblizavanja promenama. Zbog nedovoljne aktivnosti i nekih stavova pojedinih predstavnika opozicionih stranaka rezultati su ispod nivoa ocekivanog. Nadam se da ce u narednom periodu biti vise aktivnosti, ali i ozbiljnosti i kreativnosti opozicije.
O kojim stranackim predstavnicima i stavovima je rec?
Svi ih prepoznaju, nepotrebno je locirati ih, jer su se sami identifikovali.
Izbori su blizu. Sta ce opozicija ucuniti u narednom periodu, s obzirom da nije donela definitivnu odluku o (ne)izlasku na izbore?
Opozicija planira niz aktivnosti koje bi obezbedile sto bolje izborne uslove. Mala je verovatnoca da ce ti izbori, ukoliko budu uopste i raspisani, biti odrzani pod povoljnim uslovima za opoziciju. Vlast u poslednje vreme cini sve da se stvore takvi uslovi za izbore na kojima ce sigurno pobediti. Koliko se plasi saveznih izbora pokazuju ustavne promene, a nesto slicno ce se desiti i u vezi sa lokalnim izborima. Opozicija ce zato odluku o izlasku na izbore doneti u najpovoljnijem trenutku, a to je svakako tek posle raspisivanja izbora. Do tada cemo se pripremiti za eventualne nove poteze rezima koji bi bili na stetu izbornih uslova.
Kako komentarisete sastanak crnogorske vlasti i srpske opozicije na Svetom Stefanu i da li je moguc dogovor o zajednickom kandidatu za predsednicke izbore?
Veliki je uspeh sto su demokratske snage Srbije i Crne Gore odrzale taj sastanak i zauzele jedinstveni stav o ustavnim promenama. Kada smo tako lako postigli dogovor vec na prvom sastanku, mislim da nece biti problema da se dogovorimo i o zajednickom izlasku na savezne izbore i zajednickom kandidatu. PDS smatra da izbor zajednickog kandidata ne sme da bude sporan. To mora biti licnost koja ce obezbediti medjunarodno priznanje Srbije i Crne Gore, uslove za odrzanje zajednicke drzave, vracanje Kosova i Metohije u okvire Srbije, da od medjunarodne zajednice dobije garancije za ekonomski oporavak zemlje ...
Funkcioner DS Cedomir Jovanovic nedavno je izjavio da na izborima za predsednika SRJ postoje tri potencijalna kandidata opozicije.
Ne znam odakle Jovanovicu te informacije, ali pouzdano znam da one sigurno nisu dogovor udruzene opozicije. Sigurno je da poverenje naroda nece dobiti oni koji su ga vise puta iznevereli i zloupotrebili. Predsednik SRJ mora biti predsednik svih gradjana, a ne samo svoje partije. Ekspertski tim opozicije za izradu zajednicke liste kandidata za lokalne izbore postigao je dogovor da u opstinama koje imaju manje od 80.000 stanovnika liste formiraju lokalni odbori, a u preostalih dvadesetak centrale stranaka.
Da li je PDS zadovljan?
Nismo zadovoljni, jer pojedine 'velike' stranke baziraju kriterijume na duzini trajanja na politickoj sceni, iako pri tom nisu nista uradili. Nas predlog je bio da objedinjena opozicija izabere i ponudi najbolje kandidate, bez obzira kojoj stranci pripadaju, a koji bi obezbedili pobedu nad svakim kandidatom vladajuce koalicije.
