Izvor: B92, 15.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
Danas, 15. jul 2000.
Nenad Canak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine
Prema meni su svi skepticni zato sto imam program koji nije velikosrpski
Pise Milena Putnik
Promena Ustava nije nista neobicno. Prva takva promena bila je 1990. kada je, na razbojnicki nacin, promenjen Ustav Srbije da bi bio u nesaglasju sa vazecim Ustavom Jugoslavije. Kratkovidost tadasnjih rukovodstava i odogovornih politickih rukovodilaca zemlje jeste dovela >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do ovoga danas.
Tu mislim i na pojedine rukovodioce u Crnoj Gori: da su tada imali vise drzavnicke mudrosti, Crna Gora se ne bi nasla u situaciji u kojoj se nalazi - da bude izlozena strasnoj harangi koja nece ici za tim da Crnu Goru okupira, vojno ili policijski, nego da je iznutra zavadi, po mogucnosti podeli, otcepi par opstina sa vecinskim stanovnistvom opredeljenim za milosevicevsku ideju, i da se, od dve opstine u Crnoj Gori, uzurpirane Srbije i okupirane Vojvodine napravi nekakva cetvrta, Jugoslavija u kojoj bi vazio taj Ustav koji je donela ta nelegitimna, protivustavna i protivzdravorazumska skupstina", kaze u razgovoru za Danas predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Canak.
Liga socijaldeomokrataVojvodine je juce, 14. jula napunila deset godina aktivnog opozicionog autonomaskog, antiratnog i antinacionalistickog, staza. Osnovana je u SFRJ sa sest federalnih jedinica...
- ... A sad ce biti federacija bez i jedne federalne jedinice!
Prvu sedmicu jula obelezilo je nekoliko poteza vlasti: nije usvojen tzv. antiteroristicki zakon, ali su bez prisustva javnosti pripremljene i na brzinu usvojene izmene saveznog Ustava sa dalekoseznim posledicama. Koje su, po vasem misljenju, moguce posledice ovog akta?
- Stvarno ne mogu da razumem zasto se neko iznenadjuje ovim sto se dogodilo: kad se gleda mutiranje rezima u Srbiji - od cvrstorukaskog krila SKJ, pa nacionalsocijalistickog fona, kojim se vrsila destrukcija do tada kreiranih institucija i pravila igre u zemlji, otvorenog rata za teritorije, sve do ove poslednje faze, kad je nacionalsocijalizam definitivno izgubio svoje ideoloske koordinate - vidi se da ovo vise nije koncept nacije drzave ili partijske drzave, ovo je koncept drzavnog banditizma. Ovom zemljom ne vladaju ni nacija ni partija preko svojih predstavnika, nego jedna interesna grupa koja je sticajem okolnosti sada najjaca, uzurpirajuci drzavne organe prisile, koja drzi kao taoce kompletnu populaciju ove zemlje i ponasa se prema njoj na banditski, ucenjivacki, razbojnicki i otimacki nacin, jer drzi kljucne poluge drustva u ekonomskom, medijskom i represivnom smislu. Sve ostalo, njima nije bitno. Dodatna kampanja oko proglasenja Slobodana Milosevica za narodnog heroja i vrhovnog komandanta govori da se sve vise udaljavamo od bilo cega sto ima veze sa izborima. Naprotiv: sve se svodi na lojalnost, dizanje cinova i podelu zvezdica ukazima - miloscu vladara, a ne voljom naroda.
Prethodna drzava je rastocena sa istom argumentacijom kao sto se sada radi: koja pitanja je opozicija u Srbije propustila da postavi, deset godina posle rastakanja jugoslovenske ideje?
- Sustinsko pitanje koje opozicija u Srbiji propusta sebi da postavi, je pitanje principijelnosti. Neefikasnost najveceg dela opozicije u Srbiji, u borbi protiv rezima Slobodana Milosevica, proistice iz toga sto su i rezim i opozicija izrasli na istom stablu nacionalistickog, rezimski podgrevanog, naboja u Beogradu polovinom osmadesetih godina. Od Memoranduma SANU, do danas, mozete naci ljude koji su potpisali taj Memorandum, ljude koji su se zalagali za ideju velike Srbije, ljude koji su se zalagali za nacionalni ekskluzivizam u drzavnom smislu - i u opozicionim i u rezimskim redovima, strukturama i krugovima. Kada bi taj deo opozicije, a on je vrlo znacajan u Srbiji, hteo zaista da se bori protiv Slobodana Milosevica, morao bi da udari u koren svog opstojanja i zato je njemu strahovito tesko da napravi distinkciju na kojoj bi se mogao konfrontirati sa rezimom i zato se laca potpuno nevaznih stvari. Bitan je jasan odnos prema ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj, BIH, o ratu na Kosovu; jasan odnos prema pitanju pokrajina u Srbiji. Uz par casnih izuzetaka, ni jedna opoziciona stranka u Srbiji, isto kao i rezim, nema odnos prema pokrajinama: da li je pitanje Kosova interno pitanje Srbije, da li je i pitanje Vojvodine interna stvar Srbije i kada prestaje da bude?
Sad ja, postavljam pitanje Vojvodine: nije dovoljno samo da Slobodan Milosevic ode, nego je potrebno, posle toga, jasno postaviti arhitekturu Zapadnog Balkana tako da Kosovo, Vojvodina - pa sto da ne i Sandzak - ne budu nicija ekskluzivna interna pitanja. Nego da budu opsta pitanja najelementarnijeg prava na razlikovanje, prava na razlicitost, prava na upiranje u pravna akta koja su nasilno porusena pucem 1988. godine. Ako Crna Gora, danas, insistira na svojoj drzavnosti, zasto se niko od crnogorskih rukovodilaca nije setio da kaze po kom to aktu se insistira na drzavnosti Crne Gore? Koliko sam ja razumeo dogadjanja, na prostorima bivse Jugoslavije proteklih deset godina, svi su se odredjivali prema Ustavu iz 1974. Kosovo je otislo pod medjunarodni protektorat zato sto nije postovan Ustav iz 1974. godine. Ostaje samo okupirana Vojvodina o kojoj niko nista nece da progovori, jer je to i dalje tudje pitanje. Cije tudje pitanje? Neko ce reci: unutrasnje pitanje Srbije. Ako Vojvodina ubrzo ne postane pitanje svih demokratskih snaga u svom okruzenju, pa i sire, onda ce sutra biti razlog daljih trvenja, daljih netrpeljivosti i, naravno, stalnih varnicenja izmedju Srbije i njenih suseda.
Kakve su posledice ako Crna Gora bude, ipak, "isterana" iz federacije sa Srbijom?
- Isterivanje Crne Gore iz federacije Srbije i Crne Gore ja ne dozivljam kao katastrofu iz jednostavnog razloga sto je to bio trenutni brak iz racuna dva sijamska politicka blizanca. U Crnoj Gori su krenuli drugi procesi koji su je odveli u pravcu normalizacije zivota po svetskim standardima. Iz sata kada se Srbija demokratizuje, iz sata kada se pocne nazirati svetlo na kraju tunela, siguran sam da ce, niz susednih drzava, odmah poceti da uspostavlja sa Srbijom nove i nove odnose koji ce u kvalitetu zivota i privredjivanja, odmah doneti boljitak. Samostalna Crna Gora je, ovoga trenutka, uslov da se zlo zvano rezim Slobodana Milosevica lokalizuje i da se tacno ocrtaju koordinate u kojima se to zlo nalazi. A to zlo se nalazi u koordinatama uzurpirane Srbije, par sludjenih opstina Crne Gore i u delu okupirane Vojvodine. Vazni su principi. Crna Gora mora imati pravo suvereniteta, pa neka njeni gradjani i njen parlament odluce hoce li ga iskoristiti ili ne. Vojvodina mora imati svoju autonomiju. Do koje granice, o tome se moze i diskutovati. Ali, polazna osnova mora biti Ustav iz 1974. godine. Dakle: zakonodavna, sudska i izvrsna vlast, pravo da vojvodjanska skupstina donosi zakone koji ce se primenjivati na vojvodjanskoj teritoriji i koji ce biti u skladu sa Ustavom Vojvodine, koji ce biti u skladu sa ustavom sire drzave, u ovom slucaju Srbije. To su osnovne polazne tacke bez kojih nema dalje. Velikosrpska ideja je pokazala svu svoju pogubnost, ali jos uvek, zbog dugogodisnjeg propagandnog efekta, nije izgubila svoju opojnost u odredjenom delu populacije. I tu i jeste tragedija: da direktno samoubistvo, koje je pocinjeno pod Milosevicevim nadzorom, njegov uticaj i njegovo vodjstvo u poslednjih deset godina, jeste ponekog otreznilo, ali daleko manje nego sto bi se to dalo ocekivati.
Kritika opozicije svodi se na kritiku sujete i nejedinstva, a nema kritike programa. Zasto?
- Mislim da, ovoga trenutka, nemamo pravo na prevelike razlicitosti. Ja sam spreman, kao i svi mi u Savezu demokratskih partija da, u ovom trenutku, stanem pod zastavu na kojoj pise "Dole Slobodan Milosevic!". Ali, zelim da, kad smo vec pod tom zastavom, svi pod tom zastavom i budu za tu ideju. A ne da, kao sto se vec puno puta desavalo, tu budu i Miloseviceve krtice koje sluze da, u odredjenom trenutku, razbiju pokret. Zato sam vrlo skeptican prema listi udruzene opozicije. Politicku scenu Srbije tesko je razumeti i zbog sudbine ove udruzene opozicije. Kada smo Mile Isakov i ja, 1999. godine krenuli u akciju "Dole Milosevic" u Novom Sadu - nismo potpisivali stranke, nego smo licno pozivali ljude da izadju na ulice, sto su ljudi u Novom Sadu i ucinili - i kad se tome prikljucio Savez za promene, pozivali smo sve opozicione stranke, i Srpski pokret obnove i kogagod hocete, da se pridruze i da zajednicki uradimo ono sto je potrebno da u Srbiji malo neko svetlo sine. Nista se nije desilo i ti protesti su se, vremenom, izgubili. Ali, 10. januara, Vuk Draskovic saziva sastanak na kome on kadrira opoziciju, on smislja ko sve treba tu da sedi; ne poziva jedan broj proverenih boraca protiv Milosevica, dovodi za isti sto jedan broj proverenih slugu Milosevica; sve stavlja za jedan sto i proglasava sebe za ujedinitelja opozicije. Onda se posle pet meseci, moram priznati dosta jalovih - osim jednog, ili najvise dva, mitinga koji su imali nekakvog upozoravajuceg dejstva, i nista vise od toga - izvlaci iz svega toga, kad je doslo do price o izbornim listama. Nama, koji ostajemo u Udruzenoj opoziciji, ostaju restlovi kojekavih kalkulacija Vuka Draskovica, a tu nema casnih i cestitih ljudi po svemu sto su do sada uradili. Kada bi Nenad Canak rekao: ja u tom drustvu necu da sedim zato sto tu sede i rezimske sluge, onda bi Nenad Canak bio direktno kriv. Kad Vuk Draskovic kaze: ja necu da budem u opoziciji koju sam ja okupio, onda se u njega i dalje gleda kao u vaznu figuru na politickoj sceni Srbije. To su zablude kroz koje prolazimo. Zasto je Vuk Draskovic toliko vazan? Zato sto je iz Beograda. Zato sto su sve vazne i velike stranke sa sedistem u Beogradu. Bez obzira, recimo, sto Liga socijaldemokrata Vojvodine ima, po istrazivanjima javnog mnjenja, dva puta vise glasaca na teritoriji Srbije - ne Vojvodine - bas Srbije, nego sto imaju neke vrlo vazne i cenjene stranke, boze moj, iz te, kao, velike opozicije iz Beograda.
Sta znace reci "istinska" i "iskrena" opozicija? Postoje li neki programski principi za ulazak u Udruzenu opoziciju ili je dovoljno biti pozvan ili doci?
- Voluntarizam i jeste najveci problem. Kako su se tu pojavile pojedine persone, ja apsolutno pojma nemam. Nisam ja pravio spisak. Zamislite situaciju kad biste diplomu nekog fakulteta mogli dobiti samo tako sto biste dosli na salter i rekli "ja to znam". Da bi se postalo "opozicionar" u ovoj zemlji, dovoljno je samo da date izjavu "ja sam opozicionar" i svi treba da vam veruju.
Kako komentarisete, za sada neusvojen, zakon o "antiterorizmu"?
- Taj zakon treba da posluzi kao alat selektivne represije izvrsnih organa. I do sada je Milosevic mogao, kadgod je hteo, da vas posalje na vojnu vezbu od dva meseca, tri ili sedam, pa da vas, u okviru vojne vezbe, posalje u neki rat, pa da tamo poginete ili se osakatite. Dakle, ne menja se prakticno, nista - nema vise ratova da salje ljude u ratove, pa ce ih slati direktno u zatvor. Sve je manje-vise isti koncept, a to je da se, bez suda i presude neko moze skloniti iz javnog zivota. Mislim da ce oni vrlo oprezno postupati s tim zakonom. Ako bi poceli, naglo, veliki broj ljudi da hapse, to bi izazvalo veliki revolt i veliki optor i onda bi moglo da se desi sve. Oni zive upravo na toj mekoj represiji.
Moze li neki mali prljavi rat, a prisutan je i strah od neke nove NATO intervencije, da bude nesto sto rezim zeli, da bi odlozio politicku borbu?
- Njima sve odgovara sto vodi u haos; oni su na haosu i ostali sve ove godine. Njima bi i NATO intervencija odgovarala. Ja ne verujem da ce uspeti da isprovociraju tako nesto. Njima je najvaznije da sacuvaju Vojvodinu: sve ovo ostalo ne daje sansu za neke novce; u Vojvodini jos uvek ima nekakvih mogucnosti za pare. Zbog toga su oni tu najosetljiviji. A s druge strane, u politickom nedrzavnistvu politickih subjekata na nasim prostorima, Vojvodina se vrlo retko ili nikada ne pominje. Previdja se da je, upravo to sto se ne pominje, kljuc: probalo se s ratovima, probalo se nacionalnim drzavama, probalo se s velikim ovim ili onim, probalo se podelom Bosne, probalo se sa silom na Kosovu - &ajde da probamo i sa demokratskim putem. A to znaci: sa autonomijom i samobitnoscu Vojvodine, ne po nacionalnom, nego po gradjanskom principu; ne po osnovu nasilja nego po osnovu prava. Da probamo: da li bi, mozda, taj put dao neko resenje. Ja sam uveren da bi.
Za tu ideju nemate saveznike ni na opozicionoj sceni...
- Pa naravnom da nemam. Iz jednostavnog razloga sto je najveci broj danasnjih opozicionara, u velikoj meri, 1988. godine podrzavao ukidanje Vojvodine, i nista nisu naucili: jer je njihova percepcija drzave arhaicna koncepcija drzave kao porodice, i predsednika drzave kao oca porodice. Oni ne shvataju da to mozda moze u beogradskom pasaluku, ali u Srbiji sa toliko razlicitosti koliko Srbija ima danas, ne moze. Cak ni na Kosovu nisu naucili tu lekciju.
Moze li se, deset godina posle, porediti - nekad i sad?
- Bilo je lakse pre deset godina. Stvari su bile cistije. Jos se, koliko-toliko, znalo reda. Bilo je nekakvih elementarnih insitucionalnih koordinata. Danas svega toga nema. Divljastvo u kojem zivimo je bilo, pre deset godina, apsolutno nezamislivo. Zato su ovi trikovi - sa obnovama zemlje, koji treba direktno da asociraju na obnovu posle Drugog svetskog rata, vrhovni komandant koji treba direktno da asocira na Josipa Broza Tita, cija je uloga u istoriji najzesce izgazena bas od strane tog istog Slobodana Milosevica sto sada voli da se zove vrhovni komandant. Zato je ta kolicina rusenja svih vrednosnih sistema, jer je covek bez vrednosnih sistema najpogodiniji za manipulaciju. Zato se nudi decacima, kao vrhunac uspeha, da budu policijski inspektori i voze dzipove, a devojcicama da se slikaju za Pink ili Palmu. To je tragedija zemlje u kojoj zivimo. Jedno je sigurno: dogod zaseda ijedan Milosevicev parlament niciji zivot ni imovina nisu sigurni. Dogod se Milosevic seljaka iz jedne u drugu kucu, to na dobro izaci ne moze.
Sumnjam u generala Perisica, Veselinova i Draskovica
Zasto se meni zabranjuje da budem skeptican prema generalu Perisicu koji je, do pre dve godine bio nacelnik generalstaba Vojske Jugoslavije - covek koji je mogao, da su mu promene bile toliko na srcu, da napravi vojni udar, ako je vec do promena po svaku cenu - nego se on meni obraca, na sastanku udruzene opozicije, sa "mi, kao demokrate, treba"..? Ili dok sedim za istim stolom sa Draganom Veselinovom, koji je direktno prodao nase mandate iz Novog Sada Seselju, tako da u njegovoj poslanickoj grupi sedi radikal iz Novog Sada na glasovima izbacenih poslanika tadasnje Koalicije Vojvodina iz Novog Sada, a ta mogucnost je produkt dogovora sa Administrativnom komisijom Skupstine u kojoj vecinu cine radikali. Treba da sedim sa ljudima koji su cetiri godine dodavali Milosevicu vecinu u Skupstini. Da ne sumnjam, ni slucajno, u iskrenost SPO-a, iako SPO-u vecinu u gradskoj Skupstini Beograda ne dodaje opozicija, nego rezim; Vuk Draskovic je bio u Saveznoj vladi - nisam ja bio u Saveznoj vladi - iz nje je izbacen, nije izasao. Prema svima njima ja ne smem da imam skepsu, jer onda ja ugrozavam jedinstvo opozicije.
A skepsa prema vama?
- A prema meni svi mogu da imaju skepsu, zato sto imam politicki program koji nije velikosrpski.
"Vreme", 15. jul 2000.
Anketa "Vremena"
Ko je moguci protivkandidat
Anketu pripremila Jelena Grujic
Nove ustavne promene bacaju sasvim novo svetlo na niz istrazivanja javnog mnjenja koja su poslednjih meseci obavile i relevantne istrazivacke agencije i (opozicione) politicke stranke. Stoga smo postavili, reklo bi se, kljucno pitanje iskusnim istrazivacima javnog mnjenja - ko ima najvise sansi kao izazivac Slobodana Milosevica na predsednickim izborima. Citaoci ce u odgovorima pronaci i to da "Kalifu niko od trenutnih pretendenata nije ni do kolena" (Gredelj), zatim i nesto o mat poziciji opozicije jer je "Milosevic prvi na listi najpopularnijih i najnepopularnijih" (Bogosavljevic), ali i direktne preporuke protivkandidata: Vojislava Kostunice i Dragoslava Avramovica (Bacevic i Puzigaca). Sagovornici su usaglaseni u tome da se Slobodan Milosevic moze pobediti jedino zajednickim kandidatom opozicije.
Anketu pripremila Jelena Grujic
Svako i niko
Najpopularniji politicar Srbije je Slobodan Milosevic. Skoro jedna cetvrtina birackog tela, sudeci prema SMMRI-jevom junskom istrazivanju javnog mnjenja, ima u njega najvise poverenja. To je tri puta veci rejting od prvog sledeceg, Vuka Draskovica.
Razjedinjena opozicija sa puno ne bas popularnih lidera i medijska podrska koja je za same medije uslov opstanka mogli bi da budu racionalni motivi Miloseviceve namere da stavi na probu biracke naklonosti. Ostali motivi nemaju potvrdu u statistikama birackog tela i o njima se moze samo spekulisati.
Najnepopularniji politicar Srbije je Slobodan Milosevic. O njemu izrazito lose misli polovina birackog tela - 47,3 odsto. Jos nesto vise od dvadeset procenata ne misli nista, ali to su oni koji nece izaci na izbore. Ostaje mu maksimalni domet definisan sa tridesetak procenata onih koji o njemu imaju dobro ili ne bas lose misljenje
Naravno, kakvi god da budu, izbori nece biti ni demokratski, ni ravnopravni ni za koga ko se pojavi kao protivkandidat iz opozicionog bloka. Pogotovu u pogledu mogucnosti komunikacije sa javnoscu. Najpopularniji opozicioni politicari Draskovic ili Djindjic imaju manje pozitivnih, a skoro isto negativnih poena kao i Milosovic. Ostali su ili nedovoljno poznati ili optereceni unutaropozicionim razmiricama.
U takvoj situaciji Milosevica ne moze niko da pobedi, ako iz opozicionog bloka bude vise kandidata ili bude puno diskusije, neckanja i nejasnoca oko izbora jednog zajednickog kandidata, sudeci prema javnom mnjenju koje vec sada, iako izbori nisu raspisani, ima jasnu predizbornu izdiferenciranost.
Ili, Milosevica moze pobediti svako, ako opozicija uspe da se dogovori bez iznosenja prljavog vesa u javnost i bez uslovljavanja stane iza tog - bilo kog kandidata.
Prof. dr Srdjan Bogosavljevic (Strateski Marketing - SMMRI)
Biraci za Avramovica
Dok razmisljam o vasem pitanju, namece mi se jedno prethodno - sta bi se desilo kad bi u ponedeljak bili predsednicki izbori? Ovu dilemu proizveli su, s jedne strane, promena Ustava bez dogovora i saglasnosti obe republike i, s druge strane, Rezolucija crnogorskog parlamenta po kojoj Crna Gora ne priznaje promene Ustava i odluke Skupstine Jugoslavije, smatrajuci ih nelegitimnim. Ako jedna federalna jedinica ne bi priznala te izbore, a oni ipak budu raspisani, eto problema. Za njih bi bila nadlezna Savezna izborna komisija, i ona bi imenovala izborne komisije po izbornim jedinicama. To bi znacilo da stranke koje izadju na tako organizovane izbore u Crnoj Gori nece postovati Rezoluciju Skupstine Crne Gore. Ovako indukovane situacije mogu proizvesti velike probleme, i bilo bi potrebno mnogo mudrosti i opreza da se izbegnu nezeljene posledice.
Drugo je pitanje kako bi se ponasala opozicija u Srbiji i da li bi uopste izasla na te izbore? Slicno pitanje se postavlja i za savezne parlamentarne izbore. Oni bi bili jos komplikovaniji ako bi se organizovali istovremeno sa izborima za lokalne skupstine i za Skupstinu Vojvodine. Ukoliko bi opozicija odlucila da bojkotuje savezne izbore, a istovremeno da izadje na lokalne koji bi bili istog dana, na istom mestu sa imenovanim komisijama sa nivoa federacije, bilo bi mnogo komplikovano organizovati birace da na tim izborima za nesto glasaju, a za nesto ne glasaju. Prilicno zbunjujuce.
Ako sve ovo zanemarimo, i ponasamo se kao da problema nema, po istrazivanjima agencije SCAN aktuelni predsednik sigurno ne moze da racuna na 52 odsto biraca koji tvrde da iz sadasnje situacije mozemo izaci samo promenom vlasti, niti na 54 odsto biraca koji ne misle da nas Milosevic i vladajuce stranke vode ka izlasku iz krize. Pitanje je da li je taj procenat jos veci, ako se uzme u obzir informacija da 77 odsto biraca misli da je nasa drustvena situacija krajnje nezadovoljavajuca, ili da 83 odsto misli da je nezadovoljstvo u narodu veoma rasireno. Istovremeno, pozitivan stav o Milosevicu ima 23 odsto biraca, sto ne znaci da bi za njega glasali svi ili mozda i neko ko o njemu nema pozitivan stav. Ipak, istrazivacki posmatrano, cini se da mu je to trenutni maksimum. Medju politicarima sa aktuelne politicke scene, biraci najpozitivniji stav imaju i dalje prema Dragoslavu Avramovicu (46 odsto). Stice se utisak da bi aktuelnom predsedniku bio konkurentan protivkandidat upravo gospodin Avramovic, ali i bilo ko iza koga stane kompletna opozicija, pa makar bio i lider neke stranke, mada se cini da bi ipak najbolje bilo da to ne bude niko od stranackih lidera.
Milka Puzigaca (vlasnik Agencije SCAN)
Kostunica kao zajednicki kandidat
Na danasnjoj politickoj sceni Jugoslavije ne postoji dobar protivkandidat S. Milosevicu na izborima za predsednika Jugoslavije. Ostavljajuci po strani pitanje bojkota, stavove Crne Gore prema izborima i odluke mogucih protivkandidata, smatram da je V. Kostunica politicka licnost koja bi mogla da postigne bolji rezultat od drugih, a uslovno i da pobedi na predsednickim izborima. Naime, S. Milosevic sigurno moze da racuna na pristalice vladajuce koalicije u Srbiji i na pristalice SNP-a u Crnoj Gori (minimum od oko 2.000.000 glasova). U sadasnjem trenutku V. Kostunica u Srbiji moze potpuno sigurno da dobije minimum od oko 700.000 glasova. Medjutim, njegova sansa za pobedu su pristalice SZP-a, SPO-a, ostalih opozicionih grupacija i stranacki neopredeljeni, gde je rezervoar od jos najmanje 1.500.000 gotovo sigurnih glasova za V. Kostunicu.
Kvaliteti V. Kostunice su: "imidz" casnog i doslednog politicara, velika popularnost ne samo medju pristalicama DSS-a vec i medju pristalicama drugih opozicionih stranaka (46 odsto biraca u Srbiji ima o njemu povoljno misljenje, prema 30 odsto povoljnih misljenja o S. Milosevicu; za 10 odsto gradjana V. Kostunica je politicar od najveceg poverenja, ali tu S. Milosevic stoji bolje sa dvostruko vecim postotkom u birackom telu), pristojan rejting medju biracima u Crnoj Gori, dobar odnos modernizma i tradicionalizma u politickim stavovima, superiornost u "kamernim" suceljavanjima sa protivnicima (na televiziji, okruglim stolovima i sl.), za koja, medjutim, nece imati priliku jer ce ih S. Milosevic, u skladu sa stavom da opozicija u Srbiji ne postoji, ignorisati. Mane su: uzdrzanost prema cvrscem ujedinjavanju opozicionih stranaka, hladni odnosi sa vladajucom koalicijom u Crnoj Gori, nenaklonjenost zapadnog dela medjunarodne zajednice, logisticka slabost DSS-a, neadekvatnost za obracanje biracima na velikim skupovima i njegov stav prema kandidovanju (uslovljavanje saveznih skupstinskih i predsednickih izbora prethodnim referendumom o buducnosti Jugoslavije).
Da bi V. Kostunica dosegao maksimum na eventualnim predsednickim izborima, celokupna opozicija - sve vodje stranaka i koalicija, lokalni politicari, proopozicione organizacije i grupacije i javne licnosti opozicione orijentacije - morali bi se maksimalno aktivno ukljuciti u njegovu predizbornu kampanju. Opozicione vodje iz Srbije od ugleda u Crnoj Gori i na Zapadu trebalo bi da ucine sve da se hladni stavovi politicara u tim sredinama prema V. Kostunici ublaze. Neophodan je i apsolutni moratorijum na ispoljavanja nesuglasica unutar opozicije oko lokalnih i saveznih izbora. Morao bi se takodje postici i maksimum u pripremanju i sprovodjenju izbora (kontrola birackih spiskova, kontrola samih izbora). Recju, V. Kostunica - kao i svaki drugi politicar za koga bi se opozicija u Srbiji mogla odluciti kao za zajednickog protivkandidata S. Milosevicu - bio bi suocen sa politikom kao vestinom (ne)moguceg.
Ljiljana J Bacevic (Upravnik Centra za politicka istrazivanja i javno mnjenje Instituta drustvenih nauka)
Zakasnelo pitanje
Pitanje potencijalne (izborne?!) alternative srpskom Napoleonu III je zakasnelo pitanje, zapravo logicni memento svemu onome sto nije ucinjeno da doticni promaseni vladar (plebiscitarno i precutno podrzan) ne upropasti sve sto je mogao u ime drzave i naroda, i da nareceni gubitak iznova ne kompenzira samofaraonizacijom.
Kalifu niko od (trenutnih) pretendenata nije ni do kolena. Cak i kada bi ovaj bio, kao onaj autenticni Kalif iz stripa, krajnje dobronameran i dobrocudan. Ali, ovaj lik nije ni blizu onome iz popularnog stripa. Mada isto voli da se baskari na kanabetu. I goji. Uz viski i cigare.
Sta je naspram?
Da licitiramo (sve je ne-moguce: Draskovic, Đindjic, Đukanovic - o, zar se i to moze?! - Micunovic, Kostunica, premundirani ex-generali JNA/VJ, Tomic (Simpo), Karic the brothers, cika Avram. Zasto ne: Seceroski, Milan Panic, Ante Markovic, cuveni Vojvoda od Kavvobaga via Vivovitica?! Napokon, mozda NIKO OD NJIH, vec NEKI OD NAS (mozda treci eselon, mali dosadasnji ucesnici VELIKE GUBITNICKE SIMULTANKE, sitni remi-pioni, moguce transformisani u LOVCE TOPOVE i SKAKACE)? Sta je ponuda? A sta potraznja?
Tesko je biti optimista da ovde ponovno nece uslediti (uprkos svemu, kao i dosad) vecno vracanje istog, unapred obelezena podela karata, u kojoj aktuelni Kalif (jos) uvek ima skrivenog nekog petog keca (dzokera) u rukavu, a gore pomenuti (i nepomenuti) likovi samo su vitrazi na njegovim suzenim pendzerima.
Dr Stjepan Gredelj (sociolog, visi naucni saradnik
Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju u Beogradu)
"Vreme", 15. jul 2000.
Pise: Sonja Ciric
Nasi u svetu
Pakovanje glave
Video vesti iz Londona o Lenki, Branki, Ani i Micku
"Ono sto me je inspirisalo je proces kroz koji Prospero prolazi od ratnika, osvetnika, do coveka koji zapravo oprasta i tako prekida lanac nasilja" rekla je Lenka Udovicki, reditelj Seksirove "Bure", najnovije produkcije londonskog "Glob teatra", u televizijskoj emisiji "Bura u Londonu" koju su Alisa Stojanovic, reziser emisije, i ANEM, producent, prikazali proslog petka u "Ateljeu 212", dakle u pozoristu, zato sto su beogradske televizijske stanice zatvorene za programe ANEM-a.
"Bura u Londonu" je informacija o nedavnom uspehu glumaca Branke Katic, Ane Sofrenovic, Dragana Micanovica i rediteljke Lenke Udovicki u Londonu, gde su se, iz Jugoslavije, preselili.
Pricanje o nasima u svetu pruza razna zadovoljstva. Moze, recimo, da se pretvori u kritikovanje trenutka u kome zivimo a zbog cega ljudi odlaze odavde, sto sigurno smanjuje nervnu napetost ucesnika razgovora, moze da umanji osecaj krivice za nezadovoljavajuci zivotni rezultat jer se, zar ne, i ne moze vise od ovoga ovde i u ovakvim okolnostima, moze da poveca sopstvenu vrednost u sopstvenim ocima zato sto je neciji licni uspeh tamo napolju, naravno, a sta drugo nego - nas uspeh, moze da, recimo, oslobodi zluradost pa da se zato meœu dobrim kritikama primeti samo manje dobra... Sve je to vec, folklor.
Alisa Stojanovic nije vrednovala postignuce aktera "Bure u Londonu", omogucila im je da ispricaju o svojim najnovijim poslovima, kao i da svakom ko to zeli (i kome je ova emisija dostupna) sazna o njima. I o Londonu. Posebno o kulturi u Londonu, u pozoristima su "Diplomac" sa Ketlin Tarner i "Jadnici", o stavu prema kulturi, dovoljna ilustracija je spomen ploca Dositeju Obradovicu, velikom srpskom literati i prvom ministru obrazovanja u Srbiji - kako je napisano, o otvorenosti Londona, u "Zlatnom papagaju" je ziva svirka "Discipline kicme" i "Van Goga" . I o "Globu". I o Vanesi Redgrejv, Prosperu u "Buri" Lenke Udovicki.
Branka Katic je igrala u dve britanske televizijske drame. " Warriors" je dobila nagradu njihove Akademije za film i TV. "Drama je dosta mucna, pogotovo nama koji smo iz Jugoslavije, ima jak dokumentarni ton. Igram Muslimansku iz Sarajeva, zenu kojoj religija nije najvaznija stvar na svetu, misli da su politicari krivi za rat sto i ja isto mislim, i koja prica da je imala divne komsije u Sarajevu, da nije mislila ko je koje nacionalnosti. I ona i njena cerka na kraju ginu, znaci da sam igrala jednu od mnogih neduznih zrtvi rata. Pitali su me da li mi je problem sto igram muslimanku. Pricala sam da je mnogo normalnog sveta zivelo i da zivi ovde i da je mnogo ljudi bilo protiv rata, ali da mi ni onda a ni sada ne mozemo da uticemo na to. Slaba nam je ta demokratija u zemlji, tako da za neke toliko bitne stvari sa tako velikim posledicama nismo ni bili pitani."
Dragan Micanovic u "Hamletu", u "Globu", igra Fortinbrasa. Sad priprema Bromove "Antipode", angazman je dobio zahvaljujuci svom Fortinbrasu.Kaze da je u "Globu" najbitnije da se cuje tekst. "Em je tesko Englezima da igraju Sekspira, em je tesko meni koji sam stranac, ali pomaze mi to sto je Fortinbras stranac u Danskoj... U mojoj glavi idu tri paralelne linije: jedna je sta radim, radnja, druga je sta govorim na engleskom, treca sta na srpskom, tako da stalno kombinujem te tri stvari. Ali nadam se da cu uspeti da to spakujem nekako."
Lenka Udovicki je prvi ne-britanski reditelj angazovan u "Globu". Ona je Master of play, reditelj za mizanscen, a za govor, za stihove, zaduzen je master of verse.Cula je da ce posle nje do kraja sezone rezirati i jedan Amerikanac. "Tako da jeste, cast je i odgovornost raditi Sekspira u sred "Globa", u Londonu, raditi "Buru" koju mnogi smatraju krunom Sekspirovog rada... Ovo je prica o Prosperu, coveku koji uspeva da prekine zacarani krug nasilja. Prospero biva prognan na jedno ostrvo, i tamo provodi 12 godina u egzilu, naravno brat je taj koji cini zlozin prema njemu, i 12 godina ksanije on se suocava sa ljudima koji su ga prognali." Objasnjava zasto se odlucila da Vanesa Redgrejv igra Prospera. "Prospero prevazilazi pitanje pola.Odlucili smo se da ona ne igra muskarca, ona igra Prospera."
Emisija ne prica otkud Jugosloveni na britanskoj televiziji ili u "Globu". Alisa Stojanovic za "Vreme" prica da je Lenka radila od 1994. godine sa Vanesom Redgrejv u "Moving Theatre company", pa je Vanesa, kad ju je Mark Rajlans, direktor "Globa" pozvao, a svake sezone "Glob" mora da ime jednu zvezdu, svoj dolazak uslovila angazmanom Lenke Udovicki. "A Micanovic se pojavio na audiciji bas za Lenkinu predstavu, ali pored nje o glumcima odlucuju i reditelj za govor i covek zaduzen za kasting, zatim, ja mislim, da tu ima i politike, u pozoristu vode racuna o ravnotezi, nisu hteli dva Srbina na jednom mestu, a u predstavi je i jedna Albanska pevacica. Meœutim, kad su ga ugledali, Micanovic je na audiciji, kad je istrosio sve na engleskom govorio "Mizantropa" koga je igrao u Beogradu, pozvali su ga za drugu predstavu, za "Hamleta". Micanovic je posle predstave dobio znacajan publicitet, on je skroman pa je nedavno u jednom intervjuu rekao da se kriticari nisu bavili njime, ali ja znam da su ga pominjali, a kad se pomene Fortinbras, dakle sporedni lik u "Hamletu", to je vec uspeh. Zatim, Branka, Ana i Micko igraju u kod njih popularnoj kriminalistickoj seriji "The Vice", dobili su uloge svako pomocu svog agenta, i desilo se da se u jednoj epizodi pojavljuju svo troje. To su sve veliki dometi. Lenka je u Londonu uradila tri predstave, ali je za ovu imala najveci publicitet. U "Globu" su bili dirnuti njenim radom, verovatno imaju predubeœanja o ljudima iz Jugoslavije pa nisu ocekivali toliki stepen profesionalnosti. Nema ko nije napisao kritiku, na otvaranje "Globa" 11. maja nema ko ne doœee, to je stvar prestiza, i kasnije, 26. maja, na zvanicnu premijeru doœu svi kriticari, to je nesto sto se podrazumeva. Dok se radila Lenkina predstava, svi iz nase male glumacke kolonije su dolazili na probe u "Glob", zainteresovali su druge za Jugoslaviju... rekli su im da su oni najbolja diplomatija."
"Glob" je rekonstruisan pre cetiri godine, izgleda isto kao u vreme Sekspira, u njemu nema ni jednog eksera, dozvoljen je cak i slamnati krov, nema reflektora, Alisa Stojanovic prica da predstava pocne po dnevnom svetlu a zavrsi se uvece, da publika stoji, ima mesta za 1800 ljudi, dobacuje glumcima, komentarise, bas kao za vreme Seksira, da je "Glob" turisticka atrakcija, da ga turisti razgledaju dok traju probe, kamere nisu dozvoljene. "Nama su dozvolili, verovatno zbog jugoslovenskih umetnika koje su angazovali, i to je protumaceno kao izuzetan ustupak i ljubaznost, kao privilegija. Precizno smo se dogovarili sta cu slikati, i za svaki detalj, za svaki stub potpisavala sam ugovor."
Pored Alise Stojanovic i ANEM-a, autori "Bure u Londonu" su Relja Mirkovic kamera, i Slavica Lalic, montaza. Bas dok su radili, stigla je vest o promeni vlasnika "Studija B".
