Izvor: B92, 04.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
'DANAS', 4. jul 2000.
Komentar
Bela greska
Bela lista Evropske unije nagovestava nam crne dane. Ne tako crne kako je na pocetku izgledalo, ali ce svakako otezati poslovanje jugoslovenske privrede.
Rec je o blokadi finansijskog poslovanja jugoslovenske privrede sa zemljama Evropske unije, ali robna razmena nije blokirana. To znaci da ce uvozno-izvozni poslovi biti dozvoljeni i preduzecima koja nisu na beloj listi, ali ce izvoz moci da se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naplati samo preko barter aranzmana, odnosno kroz obicnu trampu. Druga je mogucnost, koju ce tesko ko prihvatiti, da se sredstva ostvarena izvozom deponuju na posebnom racunu i deblokiraju tek posle promene rezima u Beogradu.
Ovako postavljena prepreka za poslovanje znaci samo da ce se u poslovanje ukljuciti novi posrednici, sto ce poskupeti uvoz, a pojeftiniti izvoz. Krajnji ceh naravno nece platiti Milosevicev rezim nego svi gradjani ove zemlje. Sto se rezima tice on nece biti uzdrman, a jedino treba ocekivati da ce dobar deo zarada tih novih posrednika otici u dzepove ljudi bliskih vlastima. Izolacija i sankcije nisu srusili dosad nijedan rezim na svetu, pa nece ni ovaj nas. Pitanje je treba li i tih 190, uglavnom manjih privatnih preduzeca iz Srbije kojima je dozvoljeno poslovanje sa zemljama Evropske unije, da bude zadovoljno povlasticom koju je dobilo. Za njih nema ogranicenja u placanjima, ali treba pretpostaviti da ce se vecina tih preduzeca naci na nekoj domacoj crnoj listi koja, naravno, nikada nece biti objavljena. To znaci da ce im biti prilicno otezano poslovanje u zemlji, da nece dobijati uvozne dozvole, da ce im izvoz biti ogranicavan ili zabranjivan. Na kraju ce ispasti da bi za njihovo poslovanje bilo mnogo bolje da se na beloj listi nikada nisu ni nasli.
Onima koji su predlozili uvodjenje bele liste cinilo se da se stvari pojednostavljuju i da se onemogucava izbegavanje sankcija koje je kod crnih lista moguce jednostavnim formiranjem novih preduzeca koja su u potpunom vlasnistvu firmi sa indeksa. Stvari su se, medjutim, komplikovale i - ako u celoj stvari ima i neceg dobrog - onda je to cinjenica da su se neke zemlje clanice EU bile protiv objavljivanja bele liste. Na kraju je reseno da se odluka donese kvalifikovanom vecinom, umesto konsenzusom kako je uobicajeno.
Nije, naravno, rec o tome da li bolje bele ili crne liste. Ne valja ni jedno ni drugo. Sankcije uvek pogadjaju obican narod, a ne rezim koji je na celu tog naroda. Nije bas da se to ne zna. Amerika drzi Kubu pod sankcijama vec 30 godina, a Kastro je tamo jos na vlasti. Izgleda da su sankcije vise namenjene uveravanju biraca u zapadnim zemljama da oni koje su izabrali ne sede skrstenih ruku i da preduzimaju energicne mere. A kad te mere ne daju rezultate oni onda slezu ramenima i tvrde: "Ucinili smo sve sto smo mogli!".
Moze se, medjutim, mnogo vise. Ukidanje svih sankcija i barijera ima isti efekat kao i rusenje Berlinskog zida - rusi se i sistem koji su dotle cuvale sankcije, barijere i zidovi. Nazalost, bice potrebno jos dosta vremena da se to shvati.
.jpg)
