Izvor: B92, 28.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
'Danas', 28. Juni 2000.
Pise: Borka Pavicevic
NO LONGER AND NOT YET
Staklena kugla
Cuh sinoc na Studiju B kako se u slucaju "Prljavih ruku' Zan Pol Sartra radi, u stvari, o ljubavnoj prici, mozda trouglu, koja govori o tome kako je bavljenje politikom zla radnja, delanje u prilog mrznje, dok je ljubav nesto drugo, nesto izvan politike.
Zanimljivo, jos zanimljivije kada je o Zan Pol Sartru rec.
Medjutim, kao sto se da videti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sve je moguce. Moguce je i da se ljudi odgovaraju od politike cak i uz pomoc Zan Pol Sartra. Jer zasto bi se stanovnistvo bavilo politikom, kada ima ko se time bavi, kada je to odredjeno, kada je vec neko za to zaduzen, kada je to nekome poznato, kada vec imamo vlast i one koji su na vlasti, one koji se bave politikom.
Ne treba da bude politike u novinarstvu, ne treba da bude politike na Univerzitetu, pozorista su nejedinstvena, pa ih mozda treba ujediniti u jedno, formirati komisiju koja ce onda, lepo, rasporedjivati sta ce ko i kako da radi. Politika, narod, kultura, institucije drustva, sudstvo, skolstvo, ima biti uredjeno i rasporedjeno onako kako oni cije je zaduzenje politika nadju za shodno, onako kako to odgovara interesima partije koja je na vlasti, a u odbranu tih interesa dozvoljeno je upotrebiti sva sredstva.
Sve ostalo i svi ostali mogu se baviti ljubavlju koliko god hoce, kad hoce i gde hoce. Mogu se baviti svojim individualnim slobodama, svojim zivotima i zivoticima, samo neka ostave na miru opste poslove. U tom slucaju zivece u miru i sa bozjim blagoslovom. Jer je i dobri Bog, u stvari, samo pitanje vlasnistva.
Dakle, radi se o tome da se sve stavi pod kontrolu. Teritorije, tradicija, autonomne institucije drustva, drustvo kao takvo ima se identifikovati sa Partijom, istorija, ideologija, kultura, Srbijasume, resursi, ulice, reke, jezera, planine, a narocito Kopaonik gde ce se odlaziti na odmor od umora vladanja tim nemogucim narodom za koga svi, apsolutno svi tvrde da je nikakav.
Zato sto je bez veze sa mozgom ratovao vec deset godina, zato sto je sve pod sobom i iznad sebe unistio, zato sto je iracionalan, etnicki iskvaren, po prirodi svojoj agresivan, duboko religiozan, nepismen i primitivan, zato sto je, zasluzio sve sto mu se dogadja, zato sto ne moze da se izbori za svoju slobodu, zato sto neko cvrsto mora njim vladati, pa bili to ovi, ili oni. Neko mora da bude garant mira. A odgovornost i krivica su kolektivne. Gospodo, nacionalno opredeljeni intelektualci i ostali borci za nacionalni identitet, za autenticnost, za tradiciju i nacionalnu kulturu, kakvo je tek ovo &vezivanje za mrca'.
Kakvo je tek ovo odbacivanje politike kao ozbiljnog vremena i prostora izmedju odgovornosti i slobode. I hoce li gradjani zauvek ostati malogradjani ako se bez preispitivanja i bez zahteva za odgovornoscu, a time i zahteva za slobodnom prihvati red i poredak kakav se propisuje odozgo i sa strane.
Hoce li se, ima li se snage, za formiranje jedne tendencije, ako ne programa, ako ne plana, ono barem tendencije koja ce reci da je mere kriticnosti prema nasima, kao i prema vasima, mera evropskog iskustva i tamo i ovde. Da se u tom smislu moraju braniti ovde i Miljkovic, i Skerlic i Zan Pol Sartr. Ili, teror i zakon o terorizmu vec odavno deluju. Vezbanje terora putem militarnih paramilitarnih i uopste subordiniranih grupa i pojedinaca. Svako je narusavenje integriteta &drugih' od &drugog', pomicalo granice i vezbalo dokle se sa terorom moglo stici. Je li se stiglo do kraja? Je li teror i pretnja ozakonjenjem terora izvrila svoj naum, izazvala strah i to da se "dignu ruke" od sadasnjosti i buducnosti, od postojanja drustva i politike kao ljudske delatnosti ovde. U prilog "ljubavi", u prilog gledanju svoga posla.
Vec me je sramota koliko sam se puta prisetila "1984' Dzordza Orvela.
Od devedestih do danas. I koliko su ga se mnogo puta dosetili i drugi.
Prvi put je to bilo povodom &slucaja' protomajstora Bogdana Bogdanovica i njegovih profetskih Mrtvouzica, onda kada je Bogdan, u stvari odrekao novogovor.
Bilo je to davno, a za desetak godina narod je sasvim uspesno podeljen na patriote i izdajnike. Novogovor je usvojen i ne samo ovde.
Pa dozvolite mi da se jos jednom i sigurno poslednji put prisetimo sta je Vinston Smit, glavni junak negativne utopije &1984' pronasao u starinarnici gde je njegov odlazak bio tajni i opasan. Pronasao je staru, nekadasnju staklenu ukrasnu kuglu u kojoj pada sneg. Lepota te kugle, lepota nekadasnjeg postojanja jedne takve stvari koja se vise ne proizvodi u ostvarenoj, poostvarenoj negativnoj utopiji, motivisala ga je da O' Brajenu, isledniku i predstavniku Partije kaze da dva i dva nisu pet.
Pa jesu li dva i dva pet? Pogledajte sta je u vasoj kugli, pronadjite vasu kuglu i vasu najdrazu i najlepsu stvar na svetu. Sta je u toj kugli, zemlja, roditelji, deca, predeo, sta je to za vas najdragocenije, pa onda to suprotstavite najstrasnijoj stvari na svetu, samo za vas. Jer O' Brajen to zna, jer oni to znaju. Pa onda izaberite. Moze li vasa najlepsa i najdragocenija kugla izdrzati vasu najstrasniju stvar na svetu. Cini mi se da je u tome sve, u politici, odgovornosti, slobodi i ljubavi. Sigurna sam da ima onih koji su izabrali da kazu da dva i dva nisu pet. Njima pripada patriotska cast. I &tamo' i ovde.
