Izvor: B92, 25.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
'Danas', 25. Jun
pise: Bojan Toncic
Vojin Dimitrijevic, profesor medjunarodnog prava: Sve je ovo deo sna koji mora da propadne
- Bez poznavanja svih relevantnih cinjenica, mogu da kazem samo da atentat na Vuka Draskovica, kogod da ga je izvrsio, svedoci o tome da je nasilje kod nas postalo uobicajena pojava. Cak se ni pristalice Vuka Draskovica ne osecaju iznenadjenim. Da se tako nesto desilo 1991. recimo, bar bi clanovi SPO izasli na jedan bucni protest. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Sada se ugrozavanje zivota ljudi koji se bave politikom, ili su blizu politici, smatra najnormalnijom stvari i veliki broj ljudi pretpostavlja da konci zlocina vode do vlasti - kaze za Danas Vojin Dimitrijevic, profesor medjunarodnog prava.
Iz vrha crnogorske vlasti je dosla konstatacija da je rec o "izvozu terorizma". Nesto ranije visoki funkcioner JUL nazvao je predsednika SPO "srpski Hasim Taci". S druge strane, Draskovic za atentat optuzuje Drzavnu bezbednost i predsednika Milosevica. Da li drzava Srbija zaista ima ovaj "proizvod u izobilju, i za izvoz?
- Ne mora da bude tacno da je zlocin u vezi s vlascu, ali je politicki relevantno, jer u politici je vazno sta ljudi misle da je tacno. Istina je, dakle, ono sto vecina ljudi misli da je istina. Ovde su ljudi uvereni da, ukoliko ova vlast to ne cini, da je u stanju da cini, te da ima isuvise nerasvetljenih ubistava da bi se pretpostavljalo da se ona desavaju bez znanja i blagoslova bar nekog iz neke grane vlasti. Terorizam cesto bazira na imitatorstvu, jedno vreme su svi otimali avione. I posto je, ocigledno, kod nas politicko nasilje uslo u modu, onda ce i razni ljudi smatrati da je prilika da izvrse neko politicko ubistvo, da se proslave, nekom osvete, ili naprave neki gest.
Pokret Otpor rezimska propaganda optuzila je za ubistvo Boska Perosevica. Neposredno posle tog zlocina najavljeno je donosenje zakona o borbi protiv terorizma. Da li se moze ocekivati da to bude "lex Otpor", s obzirom da u obrazlozenju Saveznog ministarstva pravde o odbijanju registracije stoji da njegovi pripadnici "pozivaju gradjane na krsenje ustavnog poretka"?
- Prema onome sto je uradio, Otpor je poslednja organizacija koja se moze nazvati teroristickom, kako po izrazenim namerama, tako i po postupcima. Ti su postupci javni, nenasilni i puni ironije, sarkazma i duhovitosti. I to je ono sto ovu vlast najvise nervira, A posto ljudi iz vlasti ne umeju drukcije, oni ce to sto su izlozeni podsmehu, a njihovi "velicanstveni uspesi i pobede" probuseni kao luftbaloni - nazvati terorizmom. - Skandalozno je da se samo pripadanjem Otporu opravdavaju privodjenje, dugi informativni razgovori, jer se, po recima tih islednika, polazi od cinjenice da je Otpor teroristicka organizacija. Iako su terorizam i fasizam rastegljivi pojmovi, za Otpor se nikako ne mogu vezati. Ministar koji je pisao cuveno pismo Karli del Ponte pripisuje Otporu nesto sto su drugi rekli, samo prisustvo na Ravnoj Gori i tudje pretnje sa Trga Republike. Ocigledno se cini sve da se Otpor kao organizacija koja se opaza kao opasna unisti.
Na spisku "vidjenih" zrtava su, sudeci po najavama iz vrha vlasti, i nerezimski mediji i nevladine organizacije. Kakve se mere mogu ocekivati, buduci da su ovi delovi drustva vec izlozeni udarima rezimske propagande, kontrolama policije i finansijskim globama? Kako da se zastite?
- Mislim da su policijske posete nevladinim organizacijama prilikom kojih se policajci i inspektori interesuju za sve i svasta, deo mreze koja se baca na taj sektor, jer se, ocigledno Otpor i ove organizacije ne mogu kontrolisati kao stranke. Strategija prema strankama koja se sastoji od delimicnog potkupljivanja, zastrasivanja, podrivanja se isplatila, ali se ne moze isplatiti u slucaju Otpora i vecine nevladinih organizacija. Ovo je pokusaj da se i taj sektor kontrolise. Kod nas je jedan poraz pretvoren u pobedu i kogod tvrdi da je to poraz mora da se ucutka. To je sklonost autoritarnih rezima, cak i iz starogrckih drama vidimo da su se glasnici koji su donosili vesti o porazu ubijali. Sve je ovo deo jednog sna, da se postigne apsolutno mirna drzava, sa apsolutnom vlascu, a u toj drzavi, naravno, nema mesta za nezavisne medije, ni za jednu stranku sem vladajuce. Ovaj san mora da propadne,vreme i okruzenje su drugaciji ali, on se ostvaruje, vlast cini sve da ga ostvari. Jedini nacin da se branimo od toga je da se veliki broj ljudi nenasilno odupre, da ne pristaje da radi nesto protiv savesti, prava i vazeceg saveznog Ustava. Krse se prava koja su njime zagarantovana, recimo primenom Zakona o informisanju. Prema tome, niko ne treba da se buni zbog svojih predstava o pravu, nego zbog necega sto je zapisano kao pravo. Ovakvi rezimi se suocavaju sa odupiranjem, neposlusnoscu velikog broja ljudi i prema njima ne mogu da se primene mere koje mogu prema pojedincima. Kod nas je, nazalost, to izostalo. Nesporno je da nema solidarnosti medju pojedinim segmentima drustva. Kada su na udaru jedni novinari, drugi cute, kada je na udaru siri krug novinara, cute profesori. Tako da smo u velikoj meri zasluzili ovo sto nam se dogadja. Ta vrsta robe koja se zove demokratija i ljudska prava nije na velikoj ceni, kao ni angazovanje za dobro drugih. Naravno, to je uskogrudo gledanje, jer braneci druge covek brani sebe.
Da li ce zakon o borbi protiv terorizma biti donet u Saveznoj skupstini i ko bi ga primenjivao u Crnoj Gori? Moze li se ocekivati dalja politizacija Vojske Jugoslavije?
- Niko ne zna gde ce se doneti, pretpostavljam da je njihova teskoca u tome sto je terorizam krivicno delo propisano saveznim zakonom, pa bi trebalo i zakon da bude savezni. To bi bila prilika da se provocira Crna Gora, jer se na njenoj teritoriji taj zakon ne bi primenjivao i onda bi moglo da se angazuje ono sto je ostalo od saveznih organa, a po sistemu eliminacije, to je Vojska. Vojska Jugoslavije je, sem nekih cistki na nacionalnoj osnovi, ostala ono sto je bila JNA, sa celom terminologijom i ideologijom. Vrh Vojske jasno stavlja do znanja da je u sluzbi odbrane rezima. Tvrdeci da brani ustavni poredak, brani vlast i jednu fiktivnu stvar koje u Ustavu nema - vrhovnog komandanta. Visoki oficiri se izricito izjasnjavaju za vladajucu partiju, ponavljajuci njene gestove, i cesto napadaju opozicione, i to na najvulgarniji nacin, kao agente inostranstva. To je opredeljenje koje je u Vojsci postojalo, samo je sada ojacalo.
Najavljeno je da ce se po tom zakonu formirati i posebni sudovi, po svemu sudeci sa "patriotski opredeljenim sudijama". Medju "teroristickim aktima" naci ce se, kako najavljuje republicki viceministar policije Zoran Balinovac, i "blokada saobracaja, ako to ugrozava bezbednost gradjana." Ima li slicnih primera u inostranstvu, buduci da se vlast poziva na iskustva drugih drzava?
- Praksa svih medjunarodnih organa za ljudska prava je da nikakve vanredne i specijalne sudove ne priznaju, cak ni vojne kada sude civilima. Taj nagon za formiranjem posebnih sudova je znak nipodastavanja prava. Imamo primere iz nacionalne istorije. Ovde se vreme kralja Aleksandra Karadjordjevica nekriticki velica, a tada je bio uveden Zakon o zastiti drzave, sudili su sudovi za zastitu drzave, a bile su predvidjene mere poput konfinacije, interniranja, kucnog pritvora i slicno. Posebni sudovi su postojali u latinoamerickim diktaturama, a Velika Britanija je imala posebni sud za Severnu Irsku. To nije bio preki sud, vec su ga sacinjavale ugledne sudije, ali su bile preduzete mere koje su olaksavale procese i ubrzavale ih.
Nagovestava se i suzavanje prava okrivljenog u toku krivicnog postupka?
- To je bilo propisano u Nemackoj, zbog sumnje da su advokati u dosluhu sa okrivljenima i da prenose postu. Izolacija je bila veca nego obicno. Kod nas se sve najgore moze skupiti u jedan zakon, ili se potrazi zakon iz proslosti, kako je ucinjeno prilikom izrade Zakona o informisanju. Za uzor je tada uzet zakon iz doba Napoleona III. Jos je, medjutim znacajnije da dodamo kako bi ovakve ideje, da sve sto ima nameru rusenja ustavnog poretka predstavlja terorizam, u zemlji u kojoj postoje nezavisni i dobri sudovi, bile kontraproduktivne. Jer, u krivicnom postupku najteze je dokazivati nameru. Savremeno tumacenje klevete, recimo, ne trazi samo da je ono sto je neko izneo netacno, vec i da je imao zlu nameru. Ako bismo imali nezavisne sudove, dokazivanje namere nekoga ko je izvrsio neki akt bilo tesko, ne bi se moglo dokazati da je iimao nameru da rusi ustavni poredak. Ali, vlast zna s kakvim sudovima ima posla i racunaju da ce biti lako dokazati tu nameru, pogotovu sto pominju "patriotski nastrojene sudije". "Patriotski nastrojen", u danasnjoj terminologiji znaci biti uz postojecu vlast.
Kako bi mogla da izgleda Srbija sa doslednom primenom zakona kakav se najavljuje?
- Ne vidim zasto je vlastima potreban ovakav zakon, kad one slicne stvari ionako rade. Uzmimo slucaj 143 osudjena za terorizam u Nisu. Iz njihovih navodnih akcija je, ako je verovati svemu sto je receno, proistekle su dve zrtve. Ono najgore i necuveno je to sto je predsednik Veca rekao da kod terorizma nije neophodno utvrditi individualnu odgovornost. Znaci jedna grupa je kolektivno odgovorna. Onda je isao i korak dalje i kad je odmeravao kazne nije vodio racuna o stepenu krivice pocinilaca i olaksavajucim i otezavajucim okolnostima, nego je, jednostavno, brojao ko od njih koliko dece ima. Ako je to danas moguce, cemu zakon. Nisam rekao da je ovde rec o Albancima. I, posto smo navikli da budemo ravnodusni ukoliko zrtve represije nisu Srbi, sad je dosao red i na Srbe. Verovatno za Srbe treba napraviti zakon koji ce ovo opravdavati. Kao sto smo sa zakasnjenjem branili prava drugih Srba, zakasnili smo i u branjenju prava nesrba. Pristali smo na nasilje, krsenje prava i, po neumitnoj logici stvar, ako ne branite jedno ljudsko bice, ponistite ga zato sto nije vas sunarodnik, otklonili ste moralnu i ideolosku smetnju i taj razvoj dogadjaja je prirodan. Mozemo da idemo i dalje, sada ce oni sto su za vlast reci da treba goniti opoziciju, a kada opozicija bude satrvena - i oni ce doci na red.
