Izvor: B92, 18.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
BLIC NEWS
pise: Aleksandar Tijanic
Koliko je Sloba - Frojd?
Sve što je Miloševic uradio Hrvatima, Slovencima, Albancima, Bosancima i Makedoncima, spada u kakvu-takvu politiku. Ništa od svega što je Sloba uradio Srbima - ne pripada bilo kom do sada poznatom - politickom zanru. Koren porekla i trajnosti odnosa Bengalskog Tigra i njegove nacije pociva na psihijatriji. Ta sumnjiva nauka, zaceta od ljubitelja tajni srca i donjeg veša, nacinila je od Slobe >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srpskog Frojda! Uzmemo li da Srbi tradicionalno smatraju kako je najbolji društveni sistem za nas - neprosveceni apsolutizam, prošaran atentatima - šta bi sem psihijatrije moglo da objasni kako ovaj vladar, bez gubitaka oka, glave ili vlasti, prolazi kroz iskušenja koja su ranije srpske careve, kraljeve i vozdove koštale glave, ociju ili vlasti?
Srbija i Miloševic imaju odnos tocka i kocnice. Na zajednickoj su osovini; jedan bi da se okrece, drugi to zabranjuje. No, uprkos razlicitim svrhama, jedno im je zajednicko - jedan drugom zadaju bol. Sloba, s pravom, smatra kako su Srbi nezahvalni jer je on, za ovih 12 godina, toliko ucinio za njih. Srbi uzvracaju, i to samo u poslednje vreme, kako je - što se njih tice - mogao da uradi i manje.
Zašto onda jedna nacija, koja se u glavi još pre cetiri godine rastala sa Slobom, ne uspeva da takav stav pretoci u politicku odluku? Tri su moguca odgovora: Srbi se ne usuduju da raskinu dozivotni ugovor sa Miloševicem, Srbi nemaju priliku da raskinu ugovor sa Miloševicem ili, na kraju, - Srbi mogu samo ono što Miloševic kaze da mogu!
Tacan odgovor verovatno predstavlja kombinaciju sve tri varijante. Ali, suština moje teze jeste da lekovi primenjivani protiv Tigra ne daju rezultate jer su svi politicki potezi antislobista previše racionalni, farmakološki, suviše laboratorijski. Citava srpska opozicija, Zapad i Ameri, ne usuduju se niti umeju da se Srpskom Frojdu suprotstave na terenu gde on suvereno vlada. Samo je on savladao veštinu davanja emocionalnih rešenja za politicke, ekonomske i socijalne probleme, zatim nudenja jednostavnih obrazaca "Mi" i "Oni", koji društvenu toleranciju jedu u korist mrznje, i samo se on odvazio da preseli citavu naciju u veštacku stvarnost, u nepostojeci svet iluzija, obmana i lazi.
Kad u politiku uvedete podsvest, iracionalnost, mitološki talog, te nagone, instinkte, strepnju i strah, pa ih ukrstite s prezirom prema moralnim normama, zatim podstaknete urodenu ljudsku sklonost ka zlu, zlocinu i razaranju, razbijete sve institucije i uvedete nasilnu smrt kao politicku kategoriju, dobijate portret današnje Srbije. To je cudna, osobena zemlja, koju ne boli to što jeste - niti ima snage da bude nešto drugo! Ako se ikada raspiše nagradni konkurs za definiciju slobizma u jednoj recenici, evo mog predloga. Slobizam predstavlja globalnu spiritualisticku seansu u zapaljenoj kuci duhova; svi prisutni znaju da kuca gori i vide da voda kulta govori iz trbuha, ali oni koji su potkupljeni da to ne kazu glasno - entuzijasticki tuku sve koji hoce napolje! Kad je dolazio na vlast Miloševic je ponudio Srbima mogucnost da za minimalnu cenu isprave prošlost, nepravde i istorijske poraze. Polupismenoj naciji, ogrezloj u nerad i zaplašenoj u svetu elektronike i sloma komunizma, mogucnost vracanja navodnog starog sjaja - na osnovu minulog rada cara Dušana koji je jeo zlatnim priborom dok su bizoni i Indijanci vladali Amerikom - takva mogucnost predstavljala je ponudu koja se ne odbija. Posle pocetnog uspeha, Sloba je na raspolaganju imao gotovu formulu. Postao je siguran, s pravom, kako u ovoj naciji doradena prošlost deluje na buducnost neuporedivo vecom snagom od sadašnjosti. Na to je avansirao sveopštu aboliciju, oprost od svake odgovornosti za svakog Srbina koji u ime ispravljanja istorijskih nepravdi ili u ime viših, nacionalnih ciljeva prekrši bilo koju od deset zapovesti Svevišnjeg. Za emocionalno gorivo, koje je tako spektakularno padalo na buktinju njegovih reci, pobrinula se falanga laznih istoricara, laznih pisaca, laznih proroka, bolesnih mesija, retardiranih fakira, koji su stvorili najnizu mogucu vrstu nove epske poezije - pisoarsku literaturu. Da bi sprecio normalne da sprece paranormalne u njihovom naumu da sve nas zajedno uzmu za taoce, Sloba je genijalno organizovao tri stvari. Prvo, naterao je normalne da drhte od suda mase, od medijskog ili fizickog linca gomile sposobne i spremne jedino da bezobzirno preteruje. Tako je uništio srpsko javno mnjenje. Zato je uništio pravosude. Drugo, postavio je koncept medija tako da je njihov jedini zadatak bio da sakriju od Srba sve srpske poraze i sve srpske bruke u ovoj deceniji. Kad nemate javno mnjenje i kad drzavni mediji ne govore istinu o stanju nacije, drzave i katastrofama koje su nas zadesile - a ni o ceni koju cemo decenijama placati za kurcenje - dobijate fantasticnu politicku istinu da trecina Srba i dalje veruje da smo pobedili u svim ratovima koje smo izgubili, da cela planeta gleda u nas kao uzor slobode, demokratije i privrednog rasta i da idilicnu sliku o savršenom uspehu rezima i nacije kvari samo grupa izdajnika, bludnika i placenika. Trece, on zna kako otvorenost Srbije, trzišna privreda, zakonitost i mir dovršavaju njegovu vladavinu u roku odmah. Zato je zatvorio iznutra kapije Srbije, zato je gomilu bespomocnih Srba ucinio zavisnima od drzavne milostinje, zato je sa vladavine prava prešao na apsolutnu licnu vlast i zato, dok on bude odlucivao, nikada u Srbiji - niti oko nje - nece biti mira, stabilnosti, sloge, ekonomskog oporavka ili bilo koje verzije društvene normalnosti. Miloševicev rezim i regularnost bilo u cemu - apsolutno su inkompatibilni! Njegov gubitak Kosova i crnci koji cuvaju Gracanicu i Decane, a ne znaju zašto to rade, predstavljaju konacnu simbolicku kastraciju svih Srba. Sloba je najpre sakrio od Srba da se na jugu zemlje ne radi ni o kakvim teroristickim takozvanim bandama, vec da je na Kosovu izbio stvarni ustanak Albanaca. Oni su hteli da ratom sa Srbima, koji to nisu hteli politikom, reše pitanje vlasništva nad teritorijom na koju oba naroda polazu tapiju. Formula je jednostavna; Sloba nije hteo Vlasija, dobio je Rugovu, nije hteo Rugovu, dobio je Tacija, nije hteo Tacija - tu je bar bio u pravu - dobio je NATO. Pa je l' to politika? Ali, nacin na koji su Srbi napustili Kosovo predstavlja jedini merodavni referendum za slobisticku verziju nacionalne politike, nacionalnog interesa i nacionalnog programa. Onako kako su naši jadnici bezali iz Knina, ostavljeni od politike, vojske i Slobe, tako su se Srbi s Kosova povlacili u dve kolone. Jednu, kolonu izbeglica, cinili su obmanuti ocajnici, uplakana deca, traktori sa tovarom sirotinje koja je poverovala u Slobine reci da je problem Kosova zauvek rešen. Jeste, jeste; pa vidimo i sami. Pored kolone placa išla je kolona vojske i policije. Momci nisu skrivali radost što su preziveli pakao bombardovanja i rata na Kosovu. To je tako normalno. Nije normalno što su njihovu radost delili njihovi generali koji su prve vojskovode srpske vojske u istoriji koji su se dobrovoljno povukli sa Kosova, ostavili tamo stotinak hiljada svojih i pri tom bili neskriveno srecni. Fakat da na kninskoj tvrdjavi nijedan Srbin nije hteo da pogine braneci zastavu pred dolazecim Tudmanom, cinjenica kako nijedan general nije odbio povlacenje sa Kosova i izrucivanje Srba Taciju, najbolji su referendum o tome šta Srbi misle o dosadašnjim rezultatima Slobine vladavine. Jedino što je za nas uradio to je lišavanje iluzije o našoj posebnosti, o našem junaštvu i Kosovu kao izvoru "svekolikog srpstva". Svi antifrojdovci valja da se upuste u trazenje odgovora na pitanje: da li su Srbi zeljni slobode ili su samo siti Slobe? Ako je u pitanju prvi stav - Sloba je u ozbiljnoj nevolji. Ako je, slutim, ovo drugo - mi smo još u vecoj.
