Izvor: B92, 17.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
NIN, 17. Jun 2000.
Pise Ivana Jankovic
Kukavice vole jednoglasnost
Snimali smo batinanje studenata dok profesor drzi predavanje ne obaziruci se. Dekan Elektrotehnickog fakulteta samo je pokazao na naseg novinara i rekao tom svom "obezbedjenju": "Vodite ga!". Naravno, oduzeli su nam kasete
Lila Radonjic, glavni i odgovorni urednik produkcijske grupe "Mreza"
Novinari "Mreze" prosle nedelje ostali su bez kamere zato sto su, neoprezno, snimali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na teritoriji opstine Zemun. Dok su snimali prilog o Udruzenju gradjana Zemuna, nekoliko momaka sa grbom SRS oduzelo im je kameru i odnelo je u zgradu Otadzbinske uprave.
Nezavisnu produkciju "Mreza" osnovalo je pre dve i po godine devet novinara otpustenih sa Studija B. Njihov program moze se videti na lokalnim stanicama sirom Srbije, u Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Crnoj Gori. U Beogradu ih, kao ni druge nezavisne produkcije, ne prenosi nijedna televizija, ali je njihov program moguce videti na javnim projekcijama koje se svake druge nedelje odrzavaju u Medija centru.
O poslednjem incidentu Lila Radonjic, glavni i odgovorni urednik "Mreze" kaze:
- Ekipa je otisla da snima Udruzenje gradjana Zemuna jer im je nekoliko dana pre toga na stamparske masine bacena azotna kiselina, najverovatnije zbog toga sto su stampali letak protiv proglasenja Le Pena i Zirinovskog za pocasne gradjane Zemuna. Kada su izasli da snime zgradu spolja, prisli su momci u crnim odelima sa grbom SRS, oduzeli kameru i uneli je u zgradu Otadzbinske uprave, koja se nalazi preko puta. Dosla je policija, ali nisu je pustili u zgradu pozivajuci se na nekakav imunitet. Otisli smo u MUP, dali im sve podatke potrebne za istragu, logicno bi bilo da je nadju. Mi nemamo 200 kamera, nego dve, a kamera vredi 12 000 nemackih maraka.
Da li je receno zasto se oduzima kamera?
- Neko ocigledno hoce da pokaze da je Zemun zabranjeni deo Beograda. Kako inace objasniti da je tamo zabranjeno i praviti anketu, a kamoli nesto snimati? Rec je o zastrasivanju. Ako izadjete da snimate, neko ce vam oduzeti opremu. To je signal da ce nasrtati na sve sto nije rezimsko novinarstvo.
Sto se, u stvari, vec desilo, Beograd je ostao bez ijedne televizije.
- Imaju oni svoje medije, imaju RTS sa 12 kanala, vrte isti program, iste filmove, serije, cak i istu muziku, samo im je vreme razlicito. Nije im potrebno da udju u bilo kakav kontekst gde se otvara bilo kakvo pitanje. Zasto bi gostovali kod nas kada mogu biti izlozeni pitanjima na koje ne mogu da odgovore na nacin na koji su navikli?
Nije za gradjane presudno ono sto javlja televizija. Kada je Studio B bio pod socijalistima, ljudi su izasli na ulice zbog kradje glasova. Nije bilo potrebno da im neko javi sta se desava, svako je osetio da je pokraden...
Kako se onda objasnjava toliki pritisak na medije?
- Time sto su kukavice, plase se svakog glasa. Kada u Skupstini, gde su uglavnom njihovi poslanici, za govornicu izadje Veselinov oni mu iskljuce ton. Jedan jedini koji ce nesto drugacije reci, koji drugacije misli, njima smeta. A sta on moze da promeni? Rec je o njihovom kukavicjem strahu od svakog drugacijeg glasa, treba im jednoglasje. Ratno stanje im je bilo dobrodoslo, idealan period tisine kada se podrazumevalo da su svi protiv bombardovanja, sto su oni iskoristili kao da su svi za Milosevicevu politiku. Rado bi da se to vrati, dnevno emituju ceznju da se ponovi ratno stanje, decu proglasavaju za teroriste, medije za placenike i spijune, politicke protivnike za izdajnike, traze povod da sve ukinu i da slusaju svoje omiljene melodije. Hteli bi da vrate to vreme dozvola za objekat, za sagovornika, kada je samo neko mogao da snima...
Da li ste imali slicnih problema do sada?
- Dogodilo se, recimo, da smo snimali batinanje studenata dok profesor drzi predavanje ne obaziruci se. Dekan Elektrotehnickog fakulteta samo je pokazao na naseg novinara i rekao tom svom "obezbedjenju": "Vodite ga!". Naravno, oduzeli su nam kasete.
Sada kada su nam oduzeli kameru, ljudi uglavnom komentarisu: "Dobro je da ste izvukli zivu glavu!" Strasno je na sta se navikavamo.
Kako komentarisete sudbinu televizije Studio B u cijem stvaranju ste ucestvovali?
- To je bila prava i otvorena televizija samo u periodu dok je funkcionisala kao deonicarsko drustvo. Iskustvo Studija B kao javnog preduzeca govori da je veoma tesko otrgnuti se od partijske kontrole, gotovo nemoguce, sve zavisi od partijske volje. Ili ste u igri ili napolje. Kako je ko dolazio na tu televiziju, tako je menjao koncept, promenili su ga sto puta, bilo je i levo i desno i ratno i antiratno, i sta sve ne, a svako je stavljao svoje kadrove.
To sto se ta televizija u poslednje vreme otvorila, takodje je bila volja partije, a ne profesionalno shvatanje da mediji treba da rade u korist gradjana.
Solidarnost sa Studiom B je bila vise nacelna, nego sto su ljudi podrzavali taj koncept. Upad policije u jednu medijsku kucu, bez obzira o cemu je rec, pokazatelj je brutalnosti koju ovaj rezim sprovodi prema medijima.
Mislite li da je opozicija, kada je imala priliku, bolje postupala sa medijima?
- Na primeru Studija B se pokazalo kako su neke opozicione partije uprskale stvar kada su dobile priliku da pokazu sta je uzoran medij, ali lokalne vlasti u drugim gradovima se bore da takvu priliku ne upropaste. Oni, istina, imaju dosta tehnickih i kadrovskih problema.
Valjda i Beograd kao milionski grad treba da ima televiziju koja lici na grad, ne radi se samo o partijama koje ce se redjati, nego o televiziji u najsirem smislu te reci, o zivotnim pricama, recimo o skolstvu, o narkomaniji, o ozbiljnoj prici o Kosovu.
Ovako smo prepusteni drzavnim medijima i kada neko za 10 godina bude gledao arhive, nece znati o kojoj zemlji je rec. Bice zbunjen lepotom koja je na TV i strahotom koja je u realnom zivotu. Mislice da je kapitulaciju potpisao NATO u Beogradu. Brisanje istorije vrsi se na nase oci.
