Izvor: B92, 16.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
'DANAS', 16. Jun 2000.
Pise Natasa B. Odalovic
Stogodisnji san
Jugoslovensko ministarstvo pravde odbilo je da registruje OTPOR zato sto je Vuk na Ravnoj gori rekao nesto kao "stedite municiju", i zato sto je Canak na mitingu u Beogradu pominjao "vesanje o banderu". Kakve to veze ima sa OTPOROM malo kome je jasno. Srpski pokret obnove optuzio je opoziciju da "rade za Milosevica" zato sto hoce da izadju na izbore pod "bilo kakvim uslovima", a prethodno su neki >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz opozicije iste te optuzbe upucivali Draskovicu zato sto nece da izadje na izbore. Kakve obe te optuzbe posmatrane kao celina, to jest rezultat visemesecnih dogovaranja srecno udruzene opozicije imaju veze sa logikom i pamecu uopste, malo kome je jasno. Jos se nismo oporavili od skandaloznog obracanja ministra Jojica Karli del Ponte, kad saznajemo da je Kusner rekao Dinstbiru, specijalnom izvestiocu UN za ljudska prava da "zacepi gubicu", ili nesto slicno. Kakve to veze ima sa pristojnoscu i lepim manirima, malo kome je jasno. A sve se to desava na ovom ukletom prostoru, sve se to desava nama. Srbija kao rasadnik zla, gluposti, nepristojnosti, beznadja, bezidejnosti, straha, nepravde i necovestva.
Ima li neko ideju kako cemo izaci iz ovog zacaranog kruga? Ima li neko ideju kako da nam bude bolje, kako da nam bude drugacije? Ko ce nam pomoci? Li Peng? Putin? Klinton? Djindjic? Draskovic? Djavo? Gospod Bog? Ako i pokusavamo da na pocetku 21. veka dodolanjem prizovemo kisu, mozemo li nekim slicnim mantranjem da prizovemo normalan zivot? Naravno, ne. Sta da se radi? Ovo inkriminisano pitanje koje je proslavilo Lenjina, a ojadilo nesretni Danas, u ovom trenutku ima dva odgovora. Prvi je totalno pesimistican. Drugi je beznadezan. Srbi kao ukleto uspavana nacija, mogu da izaberu ono sto je izabrala Uspavana Lepotica - stogodisnji san u koji je skupa sa njom utonulo carstvo, u kojem su zamrznute sve funkcije, u kome nista ne funkcionise jer takoreci i ne dise, i ne zivi, i ne postoji. I tako sto narednih godina u iscekivanju Princa koji ce pronaci resenje. Poljupcem ili macem? Svejedno. Resenje!
Srbi kao Tri Praseta iz istoimene bajke, mogu da grade nove i nove odbrambene mehanizme, nadajuci se da ce neki od tih mehanizama biti jaci od totalnog unistenja koje im preti. S tim sto moraju racunati da zlo vise nije oliceno u samo jednoj zveri koju treba pobediti, vec je zlo globalno, dobro organizovano, savrseno funkcionalno i spremno da srusi i najtvrdji bedem.
To su ta dva odgovora. Koji je totalno pesimistican, a koji beznadezan - pojma nemam. Citala sam pre neki dan pismo koje je sin naseg kolege Miroslava Filipovica napisao svom ocu. Ne znam sta da kazem tom decaku. Stidim se svog pesimizma. Stidim se nase apatije. Stidim se sto zivimo ovako. Stidim se Srba-prasica i Srba-Uspavanih Lepotica. Oprostite mi na ovom tekstu. Spavajte, sta da vam kazem?
