Izvor: B92, 14.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
'Danas', 14 juni
Pise: Borka Pavicevic
NO LONGER AND NOT YET
Junak naseg doba
Stajao je, onako, vibrirajuci, sav u napetom polozaju spreman da udari, jedva cekajuci da padne rec, gest, pa da navali. Crno odelo, sav u crnom, crne pantalone, majica. U ruci motorola i vazne reci, one za koje smatra da objasnjavaju sve, ili sve dozvoljavaju. "Ja sam na duznosti". Dakle, meni je sve dozvoljeno. Nama je sve dozvoljeno i uvek smo u pravu, "jer smo na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << duznosti".
Kako je i koliko dugo gajena ta vrsta sluzbenika, snagatora, bespogovornog izvrsioca, coveka na duznosti, obezbedjivaca, paramilitarca, momka sa specijalnim ovlascenjem, sa ovlascenjem na sve. U cilju "unistavanja neprijateljske zive sile".
Kako u njemu treperi cisto, nepatvoreno nasilje.
Kako on uziva u svojoj brutalnoj snazi zasticenoj motorolom i bivanjem na duznosti. Kakav civil, kakvo musko, kakvo zensko, kakvo vece, kakvo manje, nema toga sto moze biti sveto, sto moze biti bicem, zivim, pred ovom vrstom muskarca specijalca. Kombinovan nekako, kao i toliko toga drugog, iz nekog partijskog iskustva i filmova iz novog svetskog poretka, taj sa ovlascenjima, ili taj na duznosti, postavljen je tako da se smrznes i pre nego sto on nesto uradi, a moze da uradi samo jedno, da te ubije. On je predstavnik, istureni clan hijerarhije, on je cuvar "reda i poretka", more, on je bog i batina, more on je Aleksa Zunjic, sreski spijun, samo krvav, razbacan, nabildovan, novokomponovan, robocap, teledirigovan, sa iskustvom, ratnim, on je domaci Svarceneger nastao u specijalnoj kovnici, specijalnog rata protiv onih Drugih, brljivog i brutalnog rata politickog suprotstavljanja dva brata. On je mutant, onako prost, ulicnog siledzije, stavljenog u patriotsku funkciju, pa zacinjen pricom o dobrom zivotu, uspesnom, a spomocu nasilja i zlocina.
Jer, to je posao koji se isplati, koji donosi, koji se kuje u kajle i sajle, i privlaci "zenske" obucene u buticima premarkirane robe poznatih novosvedskoporedskih firmi. Kako se samo uspelo u tome da se sva znacenja i svi simboli premarkiraju, da se ostvari ta smesa nesretnika u dugim redovima za vize sa prometnom pojavom kioska u kome se nudi fanta i sprajt kao pice obecanog sveta za razliku od vode iz domovine.
Kako je taj silni patriotizam proizveo toliku ljubav prema dzidzama i bidzama. "Ovo je najlepsi izlog u gradu" rekla je mlada dama gledajuci u Kartijeov parfem upakovan u izlog u kome bi trebalo da je makar drago kamenje, u jednoj prodavnici na ulazu u kafic sa fontanicom na Bulevaru revolucije. Taj, u mermer uramljeni i osigurani parfem, analogan je snazi coveka sa motorolom, oni su u istom kljucu, oni teze istom "idealu". Vezu moci i para, nacina na koji ce se patriotizmom i opsluzivanjem domaci necega sto simbolise svet protiv koga se, izolacijom i suverenoscu, bore njihovi nalogodavci. Tako muskarac stice specijalni status, a zena specijalni sarm, tako su svi vodopadi sveta postali ta fontanica na obaveznom mermeru izmedju robe "sa Zapada", tesko je reci sta je u tome toliko tuzno, toliko mucno, sve do trenutka u kome postane opasno, zato sto je bezdusno.
Jedan prijatelj ispricao mi je kako se niko "na plazi" nije narocito uzbudio kada su proneli udavljenog sesnaestogodisnjaka, ta Pjeta, ta Pjeta pauperum nije nikoga narocito uznemirila, A kako bi, kada se svakodnevno prolazi i uzdise pred izlogom dok je tu Pravni fakultet, pa biblioteka Svetozar Markovic, pa su na jednoj strani zudnjeni parfemi, a na drugoj momci sa specijalnim ovlascenjem, pa se nadje nacina da to ide zajedno. Dokle ili za uvek.
Aleksa Zunjic kao Svarceneger.
