Izvor: B92, 04.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
'NIN', 1. jun
pise: IVANA JANKOVIC
Sanda Savic: Veoma lepa steta
U paketu sa televizijom Studio B zatvorena je i radio stanica B2-92, koja se emitovala na Trecem programu Studija B, a cije su se prostorije takodje nalazile u zgradi Beogradjanke. Ovaj radio sada se moze pratiti preko satelita i Interneta i na lokalnim stanicama sirom Srbije. U Beogradu samo u onim delovima grada koji hvataju neku od tih stanica. Redakcija i dalje funkcionise, mada u izmenjenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uslovima. O tome kako izgleda praviti emisije za radio koji se ne cuje u ovom gradu, urednica Informativnog programa Sanda Savic kaze:
- Glumimo da radimo na radiju, ali kada udjes u studio i stavis slusalice, nemas taj osecaj do kraja. Znas da je vazno to sto radis, ali nemas odgovor slusalaca. Beogradjani su bili veoma aktivni, javljali su se, bilo je mnogo reakcija... Ljudi iz unutrasnjosti se jos nisu navikli, jer pre nisu imali prilike da se javljaju posto je program reemitovan sa danom zakasnjenja. Sada ih ukljucujemo u "Intervju dana" i to je za njih nova stvar. Javljaju se, ali nema guzve na telefonu na koju smo navikli. Srbija je bolje prosla od Beograda, imaju veci program i slusaju ga direktno... Naviknuti smo na partizanske uslove. Zatvarali su nas vise puta, a ovo je drugi put da nas fizicki izbacuju. Mobilni mi je zazvonio usred noci i javili su mi da je radio zatvoren, a da bi bilo dobro da imamo jutarnji dnevnik. Pomislila sam: odakle? Kako? Ne znas gde da ides, kako da se organizujes. Ove prostorije u kojima smo sada, spremali smo ranije za prelazak, u slucaju da se nesto desi, ali vecina ljudi ovde nikada nije bila. Krajickom mozga to odbijas - necu da vidim rezervnu varijantu. Prvog dana nas troje cetvoro je u osam ujutru otislo u Betu, kao prijateljsku redakciju, oko devet smo dosli ovde, uzeli smo neke izjave preko spikerfona i za petnaest minuta smo imali vesti. Sreca je sto su stanice ANEM-a brzo reagovale, tako da prakticno nismo imali prekid u radu.
Da li ste uspeli da spasete nesto od opreme?
- Na nasu nesrecu, naucili smo da osnovnu radijsku tehniku uvek nosimo sa sobom, zbog tog osecaja privremenosti koji smo imali. Znali smo da je "Beogradjanka" samo privremeno resenje. Noc uoci zatvaranja radija slavili smo 11 godina postojanja, pa su neki ostavili tehniku, ali smo je uglavnom svi nosili sa sobom. Te veceri smo se setili i da je prethodne godine Nikacevic slavio 10 godina postojanja radija u SKC-u. Usred bombardovanja, mesec dana posto su ga preuzeli, a slavlju je prisustvovao i ministar pravde i Ivica Dacic, koji nece da prizna da im je u Upravnom odboru. Neverovatno, ali neverovatno kod nas postaje verovatno.
Da li je ikome dozvoljeno da udje u prostorije?
- Isli su tehnicar i haker, trazili su licne stvari: diktafon i lemilicu. Policija je jos bila u maskirnim uniformama, pretresli su jednog, da vide da ne nosi bubicu, da ne snima i rekli im: "Od licnih stvari moze cetkica za zube." Kasnije su odlazile i dve kafe-kuvarice, koje su trazile svoje stvari. Tad su bili u civilu i rekli im da mogu da nastave da rade u kuhinji, ali od njihovih stvari nista nije ostalo, niti im je receno hoce li im neko to platiti.
Kao sto nije receno ni sta ce biti sa vasim prostorijama.
- Oni znaju da nemaju formalno pokrice. Ugovor o zakupu potpisali su ANEM i Direkcija za poslovni prostor Beograda, Studio B nema veze sa tim. Advokati ANEMA-a su podneli tuzbu, ali to ce se verovatno prolongirati, kao sto jos nista nije uradjeno ni povodom proslogodisnjeg upada u ANEM-ove prostorije u Domu omladine. Mislim da ne postoji jasna politicka odluka. Izgleda da nemaju ideju sta da rade sa nama. Ispali smo usputna steta uz Studio B i to veoma lepa steta.
Da li vam je, makar nezvanicno, napomenuto sta vas ceka?
- Seselj je rekao nesto kao "sta nas briga, neka se emituju preko satelita i Interneta", da bi nekoliko dana kasnije na TV "Palmu" doneo neke lazne papire i rekao da treba uhapsiti naseg direktora Sasu Mirkovica. Svaki put sve manje traze legalno pokrice za ono sto rade. Ne bi me iznenadilo ni da nas odavde izbace bez zakonskog pokrica. Gledace da nam totalno zacepe usta. Ali, naucili smo da se sami brinemo o sebi, da ni od koga nista ne ocekujemo i da se pripremamo za najrazlicitije varijante. Prednost radija je sto uvek moze da funkcionise, televizija je skupa, a novine je lako zatvoriti zbog papira. Mi cemo raditi dok postoje telefoni i radio-aparati.
Da li ce to moci da cuju i Beogradjani?
- Radimo na tome da se uskoro cujemo i u Beogradu. Frustrirajuce je da nemas radio koji mozes da cujes u gradu od dva miliona ljudi od kojih je oko 100 000 bilo nasih slusalaca, a u vanrednim okolnostima nam je uvek rasla slusanost, pratili su nas i oni koji nas inace ne slusaju. Prvih dana iscrpljivali smo se oko protesta i tenzija je podsecala na onaj radio od ranije. Tada najbolje funkcionisemo. Mislim da je nasa glavna osobina mobilnost i savrseno funkcionisanje u nemogucim uslovima. Ove okolnosti jesu nenormalne koliko za nas, toliko i za gradjane. Valjda je najlogicnije da ujutru kad ustanes, cujes vesti. Ovako se sve svelo na telefon: jesi li cuo, nisi cuo... Reporter je bio na ulicama kada je poceo strajk privatnih prevoznika, niko od gradjana ne zna zasto strajkuju, neki ni da strajk traje... To vam je medijski mrak na delu. Neverovatno je da Beograd moze to da trpi. Kraj ce biti kada pocnemo da nosimo "Free RTS".
'Vreme', 3. jun
Apel "Vremena" Vojislavu Mihailovicu i Spasoju Krunicu
Ukinite taksu 'tri odsto'
Da mi, gradjani Beograda ne bi bili zrtve, a vi koji upravljate Beogradom da se ne bi pretvorili u saucesnike jedne nenarodne i antigradjanske politike - apelujemo na vas, gospodo, da inicirate hitno ukidanje takse od tri odsto
Vlada Republike Srbije 6. marta ove godine blokirala je racun na kome je Skupstina Beograda drzala novac prikupljen od Beogradjana taksom, poznatijom kao tri odsto. Formalno obrazlozenje Marjanovicevog kabineta bilo je da republicka vlada nema uvid u trosenje ovih para, iz cega se mogao izvuci zakljucak da administracija koja upravlja Beogradom nenamenski trosi ova sredstva. Iza ove odluke krila se sustinska namera vladajuce koalicije (socijalisti-radikali-julovci) u Srbiji da ukine i ono malo vlasti lokalne samouprave, i time veze ruke politickim protivnicima (Srpskom pokretu obnove) koji upravljaju glavnim gradom Jugoslavije na osnovu rezultata na lokalnim izborima 1996. godine (uz podrsku Demokratske stranke u gradskom Parlamentu). Istina, ondasnja koalicija 'Zajedno' svoju izbornu pobedu na tim izborima temeljila je, izmedju ostalog, i na obecanju da ce ukinuti taksu od tri odsto koju je pre njih u Beograd uvela tada vladajuca socijalisticka vlast. Ali, vrlo brzo po preuzimanju vlasti i sagledavanju ocajnog stanja u gradskim komunalnim sistemima, koalicija 'Zajedno' odlucila je da nastavi sa 'praksom tri odsto'.
Tog 6. marta na posebnom racunu Beograd je, naplatom takse od tri odsto od pocetka 2000. godine, imao sakupljenih oko 340 miliona dinara. Prema planu koji su usvojili gradski odbornici za citavu ovu godinu trebalo je da se sakupi milijardu i 655 miliona dinara. Postoji i plan kako ce se taj novac trositi - za izgradnju magistralnog vodovoda Makis - Mladenovac potrosilo bi se 25 miliona dinara, za kolektor na Adi Huji 5,5 miliona dinara, za komunalnu infrastrukturu pored autoputa Beograd-Pancevo 77 miliona... Bilo je planirano da se od takse 'tri odsto', za koju Beogradjani izdvajaju kad god nesto placaju, kupe novi autobusi za javni gradski prevoz i rezervni delovi za odrzavanje starih vozila gradskog prevoznika, da se poprave beogradske ulice, da se poboljsa odrzavanje vodovodne mreze, da se nastavi izgradnja Zeleznickog cvora, da se zavrsi nova zgrada u pozaru nestalog Jugoslovenskog dramskog pozorista.
Od tog 6. marta, Beogradjani svakog dana, kao svojevrsni vid samodoprinosa za kvalitetniji zivot u svom gradu, izdvoje iz skromnih porodicnih budzeta oko cetiri miliona dinara. A da o sudbini tog novca nista ne znaju.
Predsedniku Skupstine Beograda gospodinu Vojislavu Mihailovicu Predsedniku Izvrsnog odbora Skupstine Beograda gospodinu Spasoju Krunicu
Postovana gospodo,
obracamo vam se u nadi da cete u skladu sa svojim ovlascenjima, inicirati ukidanje takse od tri odsto. Pokazite tom politickom odlukom da Beogradjani ne pristaju ni na kakvu vrstu tutorstva koje im je bahato, pre tri meseca, nametnula vladajuca koalicija u republickoj vladi, jos jednom ih kaznjavajuci zato sto su svoje glasove na izborima '96. godine poverili vama, demokratskoj opoziciji.
Gradjani Beograda pristali su jos pod 'onom' vlascu da sa tri odsto pomognu svom upropascenom gradu, a oprostili su i vama odustajanje od izbornog obecanja da cete tu taksu ukinuti cim osvojite vlast u Starom dvoru. Oprostili su vam samo zato jer su svesni u kakvom im je stanju grad u kome zive. Odvajajuci tri procenta od svojih skromnih kucnih budzeta zarad opsteg dobra, Beogradjani su zeleli da imaju zivot dostojan stanovnika evropske metropole - da se pristojno (a ne kao stoka) voze u autobusima javnog gradskog prevoza, da imaju dovoljno vode za pice, kuvanje i kupanje cak i u letnjim mesecima, da bez straha voze gradskim ulicama svoje automobile ne plaseci se da ce ih unistiti upadom u neku od udarnih rupa, da ce moci komotno da se krecu trotoarima na kojima nema nepropisno parkiranih limuzina... Ziveti u prestonom gradu nije lako ni jeftino, i Beogradjani su toga bili svesni kad su prihvatali ovu vrstu samodoprinosa za pomoc svom gradu. Svoja politicka uverenja i misljenja o politickim upraviteljima gradom gradjani su saopstili na izborima. Beogradjani nisu glasali za socijaliste nezadovoljni nacinom njihove vladavine, ali su odlucili da zadrze njihov izum - taksu od tri odsto - i kad je u Stari dvor zasela nova politicka opcija. To je samo znak da je Beograd Beogradjanima nesto vise od politickog opredeljenja - nacin, stil i kvalitet zivota.
Vlast u Srbiji odlucila je da Beogradjanima ukine pravo da na nivou lokalne samouprave odlucuju o kvalitetu gradskog zivota. Toj vlasti, po prirodi njenog unutrasnjeg bica, ne odgovara razvijen urbani mentalitet.
Ona bi da od beogradskih 'tri odsto' oprema i snabdeva Policiju, koju ce onda da posalje da batina one od kojih je otela pare. Dakle, Beogradjane.
Da mi, gradjani Beograda ne bi ispali budale, a vi koji upravljate Beogradom da se ne bi pretvorili u saucesnike jedne antigradjanske politike - apelujemo na vas gospodo da ukinete taksu od tri odsto. Jedino tako cemo se mi, gradjani i vi, nasi izabrani predstavnici u gradskom parlamentu distancirati i politicki suprotstaviti onima koji zele da pridave nas grad. Svesni smo da bi ukidanjem takse od tri odsto beogradski komunalni sistemi i sluzbe zapali u jos vece nevolje. Ali, onog trenutka kad je republicka vlada blokirala (zapravo prisvojila) racun sa tim novcem, ona je prakticno ukinula taksu od tri odsto. To beogradska skupstina sada mora i da formalizuje i potrazi neki originalniji nacin da uz pomoc gradjana sacuva grad od namera onih koji bi da ga upropaste.
U Beogradu, 31. maja 2000.
Redakcija nedeljnika 'Vreme'
