Izvor: B92, 01.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
'Glas javnosti', 1. Jun
Pise : Ljubodrag Stojadinovic
Mnogi opozicioni lideri ne zele promene
"Mnogi lideri, izgleda, ne zele da se bilo sta promeni. Njima je dobro, njihovim saradnicima takodje. Dobro su opskrbljeni, imaju sve statusne simbole, kao i ljudi na vlasti", pise "Glas javnosti" u istrazivanju "Zasto srpska opozicija ne uspeva da preuzme odgovornost nad procesom demokratskih promena - Nemoc kao sudbina". List navodi da opozicioni lideri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "umesno eksploatisu status borca protiv rezima", te da im ambicije "cesto ne dosezu promenu sistema, vec nastojanje da ostanu na izvoru relativno autonomne moci, sa minimumom odgovornosti". Dalje se podseca da, "sa malim izuzecima", sve aktuelne opozicione stranke su ili participirale u vlasti, ili vladaju na lokalnom nivou, sto, zakljucuje se u tekstu, predstavlja balast za opoziciju. List pise da je opozicija, kao lokalna vlast, pokazala sve slabosti svojih socijalistickih prethodnika, dok u slucajevima ucesca u vlasti sa vladajucom koalicijom postoji fenomen "'konstantne sludjenosti' birackog tela", koja doprinosi inertnosti gradjana. Autor teksta, bivsi portparol Generalstaba Vojske Jugoslavije Ljubodrag Stojadinovic, tvrdi da i u samom opozicionom pokretu postoji svest da su liderski koncept i mitinzi prevazidjeni i da "lideri koji su potrosili i svoje ideje i svoja lica i energiju naroda nemaju vise sta da traze". To, navodi se u tekstu, ne znaci rascep opozicije, vec "imperativ njene organizacije", jer "nazalost, Srbija nema bolju opoziciju od one o kojoj je rec". Kao "nepotrosena lica" pominju se lider Gradjanskog saveza Srbije Goran Svilanovic, potpredsednik Demokratske stranke Boris Tadic i aktivista "Otpora" Branko Ilic i navodi da sa "novim ljudima... obnovljeni opozicioni pokret u Srbiji ima sanse".
'Blic', 1. jun
Pise: Tatjana Njezic
Radio 'Milevu" ne mogu zaustaviti
Nikome ne preporucujem da ostane ovde. Sto se mene tice tu sam jer imam 67 godina, a i zainatio sam se da ostanem ovde po svaku cenu, - kaze doajen jugoslovenske karikature Predrag Koraksic - Korax cije karikature su bile svojevrsna zastava 'Nase borbe" i jedno od obelezja negdasnjeg, a i sadasnjeg 'Vremena". Kroki ovih dana svojim britkim potezom ocrtava u 'Danasu". Njegovi radovi mogu se videti i u 'Ekonomistu", 'Ludusu", a ima i svoj sajt na Internetu, gde je na adresi www.corax.co.yu predstavljeno 200 karikatura.
Svojevremeno ste se, kao pasionirani sahista bavili i sahovskom karikaturom i saradjivali sa inostranim listovima. Sta je danas sa tim?
- Iako sam zbilja pasionirani 'sahovski pacer" manje radim tu vrstu karikature. Nekada sam bio veoma vezan za ugledni magazin posvecen sahu koji izlazi u Roterdamu, a poznato je da je Holandija zemlja tog sporta. Saradjivao sam i sa drugima i objavio ogroman broj karikatura, ali sve je manje sahovskih turnira, a, sem toga,danas se traze druge stvari.
Punu slavu ste dostigli politickim karikaturama, za koje su sem domacih novina, zainteresovani i stranci. Koliko su one prihvatljive inostranim citaocima s obzirom da su na njima, uglavnom, lokalni likovi?
- Poslednjih desetak godina, od kako se bavim ovom vrstom karikature, cesto mi traze one koje su angazovane, a mogu biti razumljive i inostranim citaocima. Za sada uspevam da odgovorim tim zahtevima, tim pre sto moje karikature nemaju teksta.
Koliko cesto?
- To zavisi od dogadjaja. Cim se stvari pogorsaju citaoci se vise zainteresuju. Dakle, ne bez ironije govoreci, sto je nama gore meni je bolje.
Vec vise od jedne decenije 'uvezbavate" Milosevicev lik?
- Poceo sam Milosevicem da se bavim jos od 1988. godine. Meni su vec tada stvari bile jasne, ali, na zalost, mnogima nisu. Imao sam zbilja mnogo problema, narocito u vreme rata u Bosni kada sam dobijao direktne pretnje. U tom periodu, politicka razmimoilazenja dovela su i do prekida nekih mojih prijateljstava, koja se, eto, ni danas nisu nanovo uspostavila. Kasnije, od 1993. godine kada su stvari postale jasnije mnogi su poceli da me tapsu po ramenu, i postajao sam sve popularniji. Zaista, taj period, kada sam, izmedju ostalog, izbacen i iz redakcije 'Vecernjih novosti" posle 25 godina rada, bio je najtezi u mojoj karijeri. Ogroman broj ljudi je bio za ovu vlast. Iako sam duboko verovao da sam u pravu, nije mi bilo svejedno. Trebalo je to sve izdrzati. Eto, i danas se bavim istom temom, a tako bih zeleo da promenim aktere.
Zar?!? Otkud to!?
- Vi se salite, a ja sam to vrlo ozbiljno reakao. Familijom se bavim od pocetka, odnosno od 1988. godine, i znate sta je porazavajuce? To sto se sve vrti oko njih, sto su svi drugi likovi, ma koliko se ja trudio, bledi i beznacajni, sto je definitivno nemoguce napraviti dobru i aktuelnu karikaturu bez njih...
Koliko je, po vasem saznanju, karikatura kao oblik izrazavanja delotvorna?
- Znate, ranije uopste nije bilo moguce raditi karikature tog profila. Danas je angazovana karikatura veoma popularna. Bez lazne skromnosti, ja sam svestan cinjenice da su ljudi 'postali zavisnici" od onoga sto ja radim. I ja se iz dana u dan takmicim sam sa sobom. Prosto, ne smem da prestanem iako bih to voleo.
Kakve su vase procene? Kada cete prestati da se bavite tom vrstom karikature ili bar da promenite likove?
- Veoma sam razocaran u opoziciju. Uostalom, to pokazujem i svojim crtezima. Otpor je novi fenomen, ali on deluje snaznije i ubedljivije nego sto zbilja jeste, upravo zato sto je opozicija toliko puta izneverila, odnosno zato sto je slaba. Ne bih hteo da sirim defetizam, ali bez obzira na moj humoristican pristup stvarima, ja ne vidim razresenje sem daljeg, sve uzasnijeg, zaostravanja od strane rezima. Jer, kakav je to rezim koji je u stanju da na decu udara pendrecima i proglasava ih teroristima? Kako se to zove? Koliko se ja secam udzbenika istorije, a i kasnije knjizevnosti, ta vrsta ponasanja je uvek definisana kao fasizam. Pa, pogledajte sta se desava, recimo, sa fakultetima. I tridesetih godina u Nemackoj desavale su se gotovo identicne stvari; prebijanje studenata, zatvaranje fakulteta, proganjanja...
Zvanicna vlast upravo takvo ponasanje naziva odbranom zemlje i patriotizmom?
- Reci su vec odavno potrosene i menjaju znacenje u zavisnosti od toga ko ih izgovara. Nisam siguran da sam prava osoba koja treba da govori o patriotizmu. U svakom slucaju ja zaista volim ove ljude i ovu zemlju, i ne mislim da nisam patriota ako se na ovaj nacin bavim svojim poslom. Moj patriotizam se odnosi na sve drugo samo ne na njih.
Koji je vas stav u odnosu na gusenje takozvanih nezavisnih medija?
- To je nemoguce zaustaviti bez obzira na namere rezima. Oni ce, svakako, delimicno uspeti, ali uvek postoji rupa kroz koju mora da procuri informacija. Takva gusenja su, gledano na duzi rok, uzaludan posao. Nema toga ko ce zaustaviti 'radio Milevu". Uostalom, onaj ko hoce da se informise taj uvek nadje nacina, pogotovo u vreme danasnjih tehnickih, odnosno elektronskih mogucnosti.
Kako ce izgledati jedna od vasih buducih karikatura?
- Bice na temu snopa od isprepletanog pruca koji je u stara vremena sluzio kao vrsta temelja od kojih su se gradile brane i nasipi da bi se ukrotile reke i sprecile poplave. Mislim da se taj snop zove fajiza, a Misolini ga je uzeo za simbol svoje stranke. Elem, ja cu u taj snop uplesti tri glavna junaka nase politicke scene, tri crna lika, povezana pendrecima, a ne bih da im govorim imena da nas ne bi tuzili po 'savrsenom Zakonu o informisanju" .
.jpg)
