Izvor: B92, 26.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREDSTAVLJEN NACRT ZAKONA O INFORMISANJU
Zamenik glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa Radio-televizije Srbije Branislav Guzina i pomocnik glavnog i odgovornog urednika Beogradskog programa RTS Dragan Milanovic Pilac optuzili su DOS da namerno odlaze donosenje zakona o drzavnoj televiziji i da, umesto da je rekonstruise, sistematski restaurira RTS kao direktnu transmisiju svoje politicke volje i interesa. Guzina je period u kome jos nije bilo upravnog i zvanicnog rukovodstva, nazvao zlatnim dobom RTS i optuzio sve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << politicare iz DOS da se direktno mesaju u uredjivacku politiku RTS. 'Sve sto se nalazi na liderskim pozicijama stranaka, sve sto se nalazi na ministarskim mestima, sve na funkcijama potpredsednika, sefova kabineta. Neki od njih vole RTS, neki su agresivniji, neki je se plase, nekima je potrebno vreme da se pripreme, neki kazu &hocu sada' da se pojavim. Ima medju njima razlike, ali to svi trose jer im je pristupacno', kaze Guzina. 'Problem RTS kao kontrolisanog medija je problem naseg mentalnog sklopa i onoga na sto smo navikli i na sta smo spremni', rekao je Guzina. On je dodao da nikakvi zakoni ne mogu da od drzavne televizije naprave ono sto ona treba da bude ukoliko ne postoje politicka i drustvena volja da taj medij ne bude marginalizovan i da u njemu budu izvrsene krupne personalne promene na svim nivoima. "Cini mi se da postoji necija ideja da RTS bude u potpunosti marginalizovana da deo njene infrastrukture bude privatizovan, a da RTS ostane marginalizovan, bezlican medij, a da njegove funkcije preuzme televizjska drskost kao sto je TV 'Pink' o kome niko od 5. oktobra nije hteo da progovori, a koji sada pompezno krece u medijsku podrsku za svoj informativni program", rekao je Guzina.
Guzina i njegov kolega Milanovic Pilac najavili su da ce 5. oktobra organizovati skup radnika na kome ce uputiti apel svim gradjanima da pomognu RTS i ne dozvole da ona i dalje bude ono sto je bila do pre godinu dana. Politicki pritisci i uticaj stranaka na uredjivacku politiku medija bili su jedna od tema koja je najvise interesovala novinare na konferenciji na kojoj je predstavljen nacrt Zakona o informisanju. I potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac i predsednik radne grupe koja je radila na ovom nacrtu, a od skora i direktor Radio-Beograda Rade Veljanovski, istakli su da pritisci na medije postoje i u najdemokratskijim drustvima. 'To vazi za sve politicare, samo sto su mediji otporniji u zemljama u kojima postoji materijalna nezavisnost medija i obicaji i praksa koji ljude sprecavaju ljude da zloupotrebljavaju svoje politicke funkcije da bi vrsili pritisak na medije. Nasa javnost tek treba da sazreva u tom pogledu, ali ni u najrazvijenijim drustvima, gde su mediji uspeli da se distanciraju od uticaja, tih uticaja ipak ima'.
Nacrtom zakona nije dozvoljeno da javne politicke licnosti budu u upravnim strukturama medija koji se finansiraju iz javnih prihoda, kao i da partije ne mogu biti osnivaci elektronskih medija. Veljanovski je istakao i da je zakon pravljen tako da odgovara ne samo novinarima i pravnicima vec i onim neminovnim drustvenim promenama u SRJ. 'Ovaj zakon treba da bude pravni ambijent za moderno, demokratsko novinarstvo koje moze da doprionese tim promenama', rekao je Veljanovski, javlja B92.
