Izvor: Kurir, 15.Jun.2010, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREDSEDNIK SUNCE
Istina, samo u dečjoj imaginaciji, Sunce je žuto, što će reći da i ono voli svog Predsednika. Tako je baš na vreme zasjalo i ugrejalo one nesrećne kokoši iz poplavljenog Trgovišta, za čije zdravlje je, pred zabezeknutim meštanima, brinuo Predsednik Sunce, posle besanih noći u kojima je brinuo o kuci po imenu Mila. Ne znam šta o boji Sunca misle odbornici opštine Trgovište, ali oni su i svoju sudbinu i sudbinu predsedničkih kokoši uzeli u svoje ruke i smenili tamošnju nesposobnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << vlast. Da li zbog toga, zbog Sunca, ili zbog Predsednika Sunce, tamo bi još moglo da se malo lepše kokodače.
U Sunce gledaju i na severu Srbije, gde se Pajtić i ekipa, i pored prenetih vodoprivrednih nadležnosti, mole Božanstvu jer bi i najmanje probijanje nasipa pokazalo da kada je reč o odbrani od poplava, vojvođanska vlast ništa nije učinila. A Sunce je žuto, i to je jedina nada da Vojvodina ovog leta ostane suvih gaća.
Za to vreme, stotinak nepristojno bogatih i bezmalo milion pristojno siromašnih znaju da Sunce nije žuto i da je žut samo Predsednik Sunce. Zato su se ovi prvi toliko nasekirali zbog Predsednikovih pretnji da su odmah zapalili na svoje Suncem obasjane jahte. Jedini bol koji im se mogao dogoditi od odlučnog nastupa Predsednika Sunce bio je bol u uvu. Uostalom, poznaju se oni, svi zajedno su cupkali sa Sekom Aleksić u revolucionarnom Končarevu i ležerno ćaskali sa Džoom Bajdenom, kome su prethodno rekli da ničega tu ne bi bilo, ni te vlade, ni tog Predsednika, ni te večere, da nije bilo njih.
Zato je njihov kontranapad protiv Predsednika Sunce bio adekvatan napadu: dali su nešto sitnine da se u Beogradu posade platani, koji će im praviti hladovinu i štititi ih od ubitačnog prženja Predsednika Sunce. Tako da je njihova ljubav prema Predsedniku od platonske postala platanska, i to je sve što se među njima promenilo. I šta će nam posle toga na Dunavu Miškova ćuprija ili na Tisi Koletova kada je sva Srbija spremna da se smesti pod deset platana.
A ovi što su gladni, neka se snađu, valjda mogu da se dovuku do nekog televizora, valjda im je još ostalo snage da pritisnu daljinski upravljač i neka to što im krče creva nadglasaju zvukom južnoafričkih vuvuzela, koje probijaju uši i televizijskim gledaocima i navijačima na stadionima. Šta će im mostovi, njima mostovi trebaju samo da bi ih blokirali da ne umru od gladi. I da onda budu nepristojno siromašni i razočaraju Predsednika Sunce, tim pre što su do sada bili baš pristojno siromašni. I, naravno, ta vrsta nepristojnosti jedino je što još može da spase Srbiju. Ona će se širiti, jedno dete će reći da Sunce nije žuto, da je Predsednik žut i da Predsednik nije Sunce. I tako će sve početi.
A to se onda neće moći zaustaviti, čak ni kada se dosete da je Antićevih jedanaest krivo za pad dinara, ni kada u programu borbe protiv gladi u Srbiji pod Suncem ove zemlje i pod platanima njenih najvrlijih sinova naprave novu gej paradu, uvereni da ima i Srba o kojima predsednik brine i da će svako doći na red, samo ako malo liberalizuje svoje seksualne stavove i, za početak, malo odmakne dupe od zida.
