Izvor: B92, 20.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREDSEDNIK SRJ I BEZ 50 ODSTO ODZIVA
Predlogom zakona o izboru predsednika SRJ za izbor predsednika nece biti potrebno da na biralista izadje vise od polovine biraca u SRJ, a predsednik ce postati kandidat koji dobije vise od polovine glasova biraca koji su izasli na glasanje. Prema predlogu, koji su poslanici u cetvrtak dobili na uvid, a koji ce Skupstina SRJ razmatrati u ponedeljak, predsednik SRJ bice izabran u drugom krugu glasanja, ukoliko u prvom izbornom krugu nijedan kandidat ne osvoji vecinu glasova od ukupnog broja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izaslih biraca.
Upitan kakve su sanse Milosevicevog protivkandidata prema ovakvom predlogu zakona, Marko Blagojevic iz CESID-a za B2-92 kaze:
"Ukoliko Milosevicev protivkandidat uspe da u prvom krugu ili u drugom krugu brojem osvojenih glasova nadjaca Milosevica on ce pobediti, prakticno pravno gledano njihove sanse su jednake sa gledista zakona, ali iza izbornog sistema i iza izbora stoji mnogo vise aspekata: tu su mediji tu je odnos prema politickim strankama, prema nevladinim oganizacijama - to je stanje opste represije koje stoji iza izbornih sistema", kaze Blagojevic.
Kada je u pitanju vecinski sistem neophodno je da na prvi krug izadje vise od polovine biraca, kaze za B2-92 savezni poslanik Srpskog pokreta obnove Tomislav Jeremic, naglasavajuci da je ove godine takav obicaj, kako je rekao, "divljacki narusen": "Prvi put je mogucno da ne izadje polovina biraca na izbore - to znaci da g. Milosevic ne moze da izvede polovinu biraca na izbore, ali hoce da bude predsednik SRJ. I tako je jedan sjajan obicaj, ovde divljacki narusen".
Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica, koji se poslednjih dana pominje kao moguci protivkandidat Slobodanu Milosevicu, ocenio je u izjavi za nas program da je u ovom trenutku najmanje sporan zakon o izboru i prestanku mandata predsednika SRJ. Kostunica na pitanje da li opozicija na osnovu ovakvih izbornih zakona ima razloga da izlazi na izbore kaze "nasa paznja moze biti koncentrisana na opstanak drzave u ovom trenutku i na ravnopravno izborno zakonodavstvo, a onda su sva druga pitanja sporedna. Od prosle godine postoji nesto sto se zove opozicija Srbije i niz odluka o izborima se donosi zajednicki, - i ta odluka ce na taj nacin biti doneta. Predvidjanjima i spekulacijama - sta bi bilo, se ne mozemo baviti sada jer bi se time krsilo nesto sto je dogovor opozicije. Radi se o nesumnjivo neravnopravnim izbornim uslovima. Glavnu manipuliciju vidim u ovim zakonima koji se ticu izbora poslanika u dva veca savezne skupstine", kaze Kostunica.
Predlozenim Zakonom o izbornim jedinicama za izbore poslanika u Vece gradjana Srbija je podeljena na 26 izbornih jedinica, umesto na 29 kao na prethodnim saveznim izborima 1996. godine. Crna Gora, prema predlogu zakona, jedna je izborna jedinica. Tri izborne jedinice na Kosovu pripojene su drugim izbornim jedinicama, tako sto su izborne jedinice Kosovska Mitrovica i Pec pripojene izbornoj jedinici Prokuplje, dok je izborna jedinica Pristina pripojena izbornoj jedinici Vranje. U izbornoj jedinici Prokuplje, koja obuhvata i 16 kosovskih opstina bice birano deset poslanika u Vecu gradjana, a u izbornoj jedinici Vranje, kojoj je pripalo i devet kosovskih opstina devet poslanika u Vecu gradjana. Visoki funkcioner SPS-a Nikola Sainovic je ove izmene na pres konferenciji prokomentarisao rekavsi da je "osnovni cilj da svim gradjanima bude omoguceno da glasaju". "Predlagac zakona imao je u vidu da se omoguci i svima koji zele da glasaju, a koji zive na Kosovu i Metohiji ili su sa Kosova i Metohije, da to ucine, a broj poslanika je proporcionalan broju biraca upisanih u spisak", dodao je Sainovic.
"Iako Kosovo vise nije administrativni deo Srbije, vlast je resila da donoseci ovakav izborni zakon tu cinjenicu prakticno ignorise", smatra Marko Blagojevic iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID-a). On objasnjava u cemu postoje problemi:
"Imali smo probleme 1997. godine, kada se nije znalo, kao sto se ni sada nece znati kakav je tacno sastav glasackog tela. Drugo je - mnogi su izbegli sa Kosova i ja ne vidim na koji nacin ce to biti reseno, osim sto ce biti organizovana biracka mesta na kojima ce glasati raseljena lica. Ili ce u zakon biti unesena odredba po kojoj ce birac sa teritorije jedne izbore jedinice moci da glasa na teritoriji citave te izborne jedinice i nece biti striktno vezan za jedno biracko mesto, sto dalje moze dovesti do dupliranja i multipliciranja glasova", kaze Blagojevic.
Pripajanje kosovskih izbornih jedinica Prokuplju i Vranju savezni poslanik SPO-a Tomislav Jeremic ocenio je recima da se radi o izbornoj geometriji: "Kad se pogleda izborni zakon vidi se da je ucinjeno ono sto se zove izborni 'geri mendering' - Geri je onaj nesrecnik koji nije mogao biti izabran za senatora pa je napravljena izborna jedinica tako da lici na gustera. Ovde je ucinjena ista stvar: prebaceni su glasaci, ili glasaci pod navodnicima, sa Kosova i Metohije na vranjsku i prokupacku izbornu jedinicu. Tu Milosevic pokazuje ne samo cinizam nego i surovost - oni koji su potpuno upropasceni zahvaljujuci njemu, Srbi sa Kosova i Metohije, treba sad da mu omoguce vecinu u vecu gradjana, a oni koji su na granici da budu upropasteni, to je juzna Srbija, jesu kicma njegovog izbornog uspeha - pod znacima navoda".
Predsednik Izvrsnog odbora Srpskog nacionalnog veca Kosovske Mitrovice Oliver Ivanovic na pitanje naseg radija da li srpsko stanovnistvo sa Kosova treba da ucestvuje na izborima, u skladu sa objavljenim predlogom zakona, kaze da je njegova prva impresija da Srbi ne bi trebalo da glasaju u takvim uslovima. "Osnovi razlog je taj da zivimo u nestabilnim uslovima, da su potrebni mnogi elementi da bi se ljudi slobodno i demokratski izjasnjavali i da ti uslovi nisu ispunjeni. Pregrupisavanjem kosovskih opstina u nekakve druge opstine i u druge izborne jedinice - prave se manevri kojim ce se nasa originalna volja razblaziti i dovesti u pitanje sustina onoga sto mi treba da kazemo na tim izborima", objasnjava Ivanovic. P>Predlozenim Zakonom o izboru poslanika u Vece republika, Srbija i Crna Gora po jedna izborna jedinica i u njima ce se neposredno birati po 20 poslanika. Funkcioneri Socijalisticke narodne partije Crne Gore nisu bili raspolozeni da za nas program iznesu ocenu najavljenih izmena zakona. Nedostupni su bili i preddstavnici vladajucih crnogorskih stranaka.
