Izvor: B92, 20.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREDSEDNICKO SAOPSTENJE SAVETA BEZBEDNOSTI O KOSOVU
Savet bezbednosti UN nije prihvatio zahtev jugoslovenske strane da se tampon zona od pet kilometara na administrativnoj granici Srbije sa Kosovom skrati. Savet bezbednosti UN u utorak je pozvao albanske ekstremisticke grupe sa Kosova da se odmah povuku iz zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici Srbije i Kosova i da budu raspustene. Beta prenosi da je u predsednickom saopstenju izrazena duboka zabrinutost zbog situacije na jugu Srbije, posebno u zoni kopnene bezbednosti, onako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako je ona definisana Vojno-tehnickim sporazumom iz Kumanova. SB ostaje pri Rezoluciji 1244 u celosti je podrzava, bez promena, i poziva na trenutno rasformiranje albanskih ekstremistickih grupa i na njihovo momentalno povlacenje iz zone bezbednosti. Jednoglasno je pozdravljen pocetak dijaloga "srpskih vlasti i ugrozenih zajednica" na jugu Srbije u nadi da ce se situacija u tom podrucju mirno razresiti upravo zbog takvog pristupa. Savet bezbednosti pozdravio je i opredeljenost jugoslovenskih vlasti da rade u pravcu mirnog resenja krize na bazi demokratskih principa i postovanja Rezolucije 1244 kao i Vojno-tehnickog sporazuma. Clanice Saveta bezbednosti pozvale su Kfor, Unmik i albanske politicke lidere na Kosovu da doprinesu stabilizaciji situacije.
Ucestvujuci u debati u Savetu bezbednosti, sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic je izneo ocekivanje da UN preduzmu hitne mere kako bi se ekstremisti udaljili iz regiona. Nova jugoslovenska vlada je privrzena dijalogu i iznalazenju mirnog resenja, ali je ekstremisticke snage primoravaju da upotrebi vojnu silu kako bi povratila bezbednost u tampon zonu na administrativnoj granici Srbije i Kosova, rekao je Svilanovic. Svilanovic je Savetu bezbednosti preneo poruku predsednika SRJ navodeci da je Beograd spreman da razgovara sa NATO i UN o "mogucim promenama rezima u zoni, kao i njenoj velicini" jer bi to "pojednostavilo normalizaciju situacije u regionu". Kako prenosi SRNA, Svilanovic je podvukao da ne treba propustiti povoljan trenutak za srpsko-albanski dijalog, kada su se desile demokratske promene u Jugoslaviji i kada su na Kosovu na lokalnim izborima prevagnule umerene snage, i upozorio da bi propusteni trenutak mogao reuzltirati pogorsanjem situacije. On je podvukao da ce KFOR i UNMIK imati punu podrsku i saradnju od strane SRJ na sprecavanju upada albanskih terorista na jug Srbije. Svilanovic je istakao da Beograd ocekuje da medjunarodna zajednica, u skladu sa svojim obavezama iz Rezolucije 1244 i kumanovskog Vojno-tehnickog sporazuma, zastiti administrativnu granicu Kosmeta i spreci upade naoruzanih albanskih terorista u zonu bezbednosti. "Albanski teroristi su od juna prosle godine izvrsili vise od 400 oruzanih napada na jugoslovensku policiju i zitelje u zoni bezbjednosti, ubivsi 19 ljudi, od toga 11 policijaca i osmoro civila, dok je ranjeno 39 policajaca i troje civila", istakao je Svilanovic.
Zamenik americkog ambasadora u UN Dzejms Kaningem rekao je da ceni cvrstu nameru Svilanovica da saradjuje sa medjunarodnim snagama u regionu i "odgovornost i uzdrzanost" koje je vlada u Beogradu do sada pokazala. On je, ipak, upozorio na pozive za vojnu akciju. Predsedavajuci Saveta, ruski ambasador Sergej Lavrov je rekao da je trenutna situacija u regionu "nepodnosljiva" i da ocekuje da ce buduci sef Unmika Hans Hakerup ispraviti "greske" koje je pocinila administracija pod vodjstvom Bernara Kusnera.
Na konferenciji za novinare, generalni skeretar UN Kofi Anan je rekao da medjunarodna zajednica u dolazecoj godini mora poceti da "ozbiljno razmislja" o resavanju ustavnih problema u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu, javlja AP, a prenosi Beta. "Mislim da bi idealno resenje bilo razradjivanje neke vrste konfederacije tri teritorije i postavljanje problema na taj nacin, a zatim pocetak prilazenja problemu na regionalnoj osnovi", rekao je Anan. Konfederacija bi, smatra Anan, postavila ozbiljne probleme posto albanska vecina na Kosovu zahteva nezavisnost, a i Crna Gora trazi punu nezavisnost, iako je ostavila otvorenom mogucnost neke zajednice nezavisnih drzava. Anan je upozorio da cemo "ziveti u periodu tenzija u regionu koje mogu biti nezdrave" ukoliko se to pitanje ne resi, dodaje agencija.
Zoran Lutovac iz Instituta drustvenih nauka u izjavi za B92 ocenjuje da je sa sednice SB upucena jedna vrsta opomene albanskoj strani. "Nije trebalo ocekivati nista spektakularno od ove sednice, ipak iz tona i nacina pisanja Predsednickog saopstenja moze se zakljuciti da bi medjunarodna zajednica bila spremna da sledeci put deluje ostrije", zakljucuje Lutovac.
