Izvor: B92, 07.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREDLOZI ZA RESENJE ODNOSA SRBIJE I CRNE GORE
Beograd -- Nove vlasti u Jugoslaviji i Srbiji ne ustezu se da zatraze stranu strucnu pomoc u resavanju drzavne krize, sto potvrdjuju i proslonedeljni razgovori u Beogradu clanova Venecijanske komisije ustavnih eksperata i poseta americkih strucnjaka za federalizam. O svim predlozima za regulisanje odnosa Srbije i Crne Gore, clanovi ove Komisije, osnovane pri Savetu Evrope radi resavanja ustavnih problema zemalja bivseg komunistickog bloka, vodili su razgovore s predstavnicima drzavnih institucija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i nevladinih organizacija, ali izdvajaju predloge Beogradskog centra za ljudska prava. "Svi ti predlozi prestavljaju dobru osnovu za resavanje problema, koje bi trebalo nadgraditi i poboljsati.
Posebno je zanimljiv predlog Beogradskog centra za ljudska prava profesora Vojina Dimitrijevica", izjavio je tim povodom Djani Bukikio, sekretar Venecijanske komisije, koja je ucestvovala i u izradi Sporazuma iz Rambujea i Privremenog pravnog okvira za Kosovo. Prema predlogu Beogradskog centra, moguce su 2 varijante uredjenja odnosa Srbije i Crne Gore: minimalna federacija ili konfederativna zajednica.
Prvi koncept predvidja iskljucivu nadleznost federacije u oblasti organizacije saveznih organa, spoljne politike, odbrane, pogranicne policije i privrednog sistema. S obzirom na to da ova varijanta predlaze "kooperativni federalizam", faderacija i republike imale bi mesovite nadleznosti u oblastima osnovnih prava i sloboda, prava manjina i socijalnih prava, svojinskih odnosa, bankarskog i poreskog sistema, trgovackog prava, medjunarodnog saobracaja i zastite prirodne sredine.
Parlament bi bio dvodoman, predsednik drzave i savezni premijer birali bi se iz razlicitih jedinica, Ustav bi bio menjan dvotrecinskom vecinom u oba doma. Novina je uvodjenje Visokog suda federacije, koji bi zamenio Ustavni sud i Savezni sud. Ovaj sud imao bi 8 sudija, po 4 iz svake republike, a arbitri bi bili birani na predlog Pravosudnog saveta federacije. Visoki sud federacije bio ovlascen i da predlaze Saveznoj skupstini razresenje predsednika, ukoliko je prekrsio Ustav.
S druge strane, konfederalni projekat podrazumeva "2 suverena subjekta, ciji su nosioci gradjani u obe republike", koji bi neposredno trebalo da odluce o osnivanju drzavnog saveza. Drzavni savez formalno nastaje zakljucenjem konfederalnog akta, a sa stanovista medjunarodnog prava na taj nacin osnovao bi se jedinstven subjekt koji je clan medjunarodnih organizacija. To, medjutim, ne bi sprecavalo Srbiju i Crnu Goru da i pojedinacno postanu clanice medjunarodnih organizacija koje dopustaju dvostruko clanstvo. Nadleznosti drzavnog saveza bile bi vrlo ogranicene i svedene na 4 oblasti: zastitu ljudskih prava, odbranu, spoljnu politiku i jedinstveno trziste. Savez bi imao jednodomnu skupstinu, 4-clanu paritetnu vladu, ciji bi predsednik bio i predsednik Konfederacije s jednogodisnjim mandatom, kao i Visoki sud drzavnog saveza sa 8 sudija. Prema ovom predlogu, naziv drzavnog saveza bio bi Konfederacija Srbije i Crne Gore, skraceno Srbija i Crna Gora. Strani eksperti za "Ustavni inzenjering" jednoglasni su, medjutim, da je za uspeh bilo koje varijante preuredjenja odnosa Srbije i Crne Gore neophodan preduslov politicka volja.
