Izvor: B92, 28.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREDLOG ZAKONA PROTIV TERORIZMA
Integralni tekst Predloga zakona protiv terorizma koji ce, po hitnom postupku, veca saveznog parlamenta razmatrati na zasedanju zakazanom za 30. Juni.
CLAN 1.
Ko u nameri ugrozavanja ustavnog uredjenja ili teritorijalne celine Savezne Republike Jugoslavije ili Republike clanice izazove eksploziju ili pozar ili izvrsi otmicu nekog lica ili drugi akt nasilja ili ozbiljno preti preduzimanjem kakve opste opasne radnje ili upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakterioloskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili drugog opste opasnog sredstva cime je stvoreno osecanje nesigurnosti i straha kod gradjana, kaznice se zatvorom najmanje pet godina. Ako je delo iz stava 1. ovog clana za posledicu imalo smrt jednog ili vise lica ili je izazvalo opasnost za zivot ljudi, ili je praceno teskim nasiljem ili velikim razaranjem ili je dovelo do ugrozavanja bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije ili Republike clanice, ucinilac ce se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od dvadeset godina.
Ako je delom iz stava 1. ovog clana ili pri izvrsenju tog dela ucinilac sa umisljajem lisio zivota jedno ili vise lica, kaznice se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom u dozivotnom trajanju. Ko pozove ili podstice vise lica na izvrsenje dela iz stava 1. ovog clana kaznice se zatvorom od tri do dvanaest godina, a ko poziva ili podstice vise lica na izvrsenje dela iz stava 2. i 3. ovog clana kaznice se zatvorom od najmanje deset godina ili zatvorom od dvadeset godina. Ko priprema izvrsenje dela iz stava 1. i 2. ovog clana kaznice se zatvorom najmanje jednu godinu, a ko priprema izvrsenje dela iz stava 3. ovog clana kaznice se zatvorom najmanje pet godina.
CLAN 2.
Ko rastura, drzi u nameri rasturanja ili cini dostupnim spise, audiovizuelna, elektronska i druga sredstva kojima se poziva ili podstice na vrsenje dela iz clana 1. ovog zakona kaznice se zatvorom najmanje tri godine. Ko delo iz stava 1. ovog zakona ucini uz pomoc iz inostranstva, kaznice se zatvorom najmanje pet godina. Ko saopsti javnosti da odobrava izvrsenje dela iz clana 1. ovog zakona kaznice se zatvorom od sest meseci do pet godina.
CLAN 3.
Ko organizuje grupu lica koja ima za cilj izvrsenje dela iz clana 1. ovog zakona ili se s drugim dogovori da izvrsi delo iz clana 1. ovog zakona, kaznice se zatvorom najmanje tri godine. Ko postane pripadnik grupe iz stava 1 ovog clana, kaznice se zatvorom od jedne do osam godina. Organizator ili pripadnik grupe koja spreci izvrsenje dela iz clana 1. ovog zakona moze se osloboditi kazne. Pripadnik grupe koji je dao podatke koji su doveli do otkrivanja ucinioca ili dela iz clana 1. ovog zakona moze se osloboditi od kazne za delo iz clana 1. ovog zakona i za delo iz stava 2. ovog clana.
CLAN 4.
Ko ucinioca dela iz clana 1. i clana 2. ovog zakona krije ili mu na bilo koji nacin pruzi pomoc u cilju ometanja njegovog otkrivanja ili hvatanja, kaznice se zatvorom najmanje jednu godinu. Nece se kazniti lice kome su ucinilac dela iz clana 1. ovog zakona bracni drug ili srodni po krvi u prvoj liniji, brat ili sestra.
CLAN 5.
Nije krivicno delo iz cl. 1. do 3. ovog zakona koje neko lice ucini u nameri da se drugi ucinilac pri pokusaju dela otkrije ili uhvati. Uputstvo o nacinu preduzimanju radnji iz stava 1. ovog clana daje savezni ministar nadlezan za unutrasnje poslove. O svim preduzetim merama iz stava 1. ovog clana obavestava se Savezni drzavni tuzilac".
CLAN 6. Kad je to neophodno radi vodjenja krivicnog postupka, predsednik Saveznog suda moze, na predlog Saveznog drzavnog tuzioca ili saveznog ministra nadleznog za unutrasnje poslove, doneti odluku o preventivnom zadrzavanju lica za koje postoje osnovi sumnje da je ucinilo krivicno delo predvidjeno ovim zakonom. Izuzetno, predsednik Saveznog suda moze ovlastiti drugog sudiju Saveznog suda da odluci o preventivnom zadrzavanju. Preventivno zadrzavanje lica vrsi se u kazneno-popravnim zavodima, okruznim zatvorima, kao i u vojnim zatvorima.
CLAN 7.
Predsednik Saveznog suda, po pribavljenom misljenju Saveznog drzavnog tuzioca i saveznog ministra nadleznog za unutrasnje poslove, svakog sedmog dana preispituje postojanje razloga za preventivno zadrzavanje. Preventivno zadrzavanje moze trajati do trideset dana.
CLAN 8.
Za vreme preventivnog zadrzavanja mogu se prikupljati dokazi i s preventivno zadrzanim licem obavljati sluzbeni razgovor samo u vezi s krivicnim delom zbog koga je doneta odluka o preventivnom zadrzavanju. Preventivno zadrzano lice odmah se upoznaje s razlozima zadrzavanja i njegovim pravima, a o tome odmah se obavestava njegova porodica.
CLAN 9.
Predsednik Saveznog suda ili sudija Saveznog suda koga on odredi cini uvid u dokaze pribavljene tokom preventivnog zadrzavanja i donosi odluku o tome koji se od njih mogu koristiti u krivicnog postupku.
CLAN 10.
Kad je Vojni sud nadlezan za vodjenje krivicnog postupka za delo predvidjeno ovim zakonom, a ako je to neophodno radi vodjenja krivicnog postupka, predsednik Vrhovnog vojnog suda moze, na predlog Vrhovnog vojnog tuzioca ili saveznog ministra nadleznog za unutrasnje poslove, doneti odluku o preventivnom zadrzavanju lica za koje postoje osnovi sumnje da je ucinilo krivicno delo predvidjeno ovim zakonom. Predsednik Vrhovnog vojnog suda, po pribavljenom misljenju Vrhovnog vojnog tuzioca i saveznog ministra nadleznog za unutrasnje poslove, svakog sedmog dana preispituje postojanje razloga za preventivno zadrzavanje. Odluku o tome koji se od dokaza pribavljenih za vreme preventivnih zadrzavanja mogu koristiti u krivicnom postupku pred Vojnim sudom donosi predsednik Vrhovnog vojnog suda ili sudija Vrhovnog vojnog suda koga on odredi.
CLAN 11.
Za krivicna dela predvidjena ovim zakonom istragu sprovodi i sudi u prvom stepenu okruzni, odnosno visi sud, odnosno vojni sud prvog stepena.
CLAN 12.
Lica koja prisustvuju istraznim radnjama ili razgledaju spise istrage duzna su da kao drzavnu tajnu cuvaju sve cinjenice i podatke koje su tom prilikom saznala. Javni, odnosno drzavni, tuzilac moze i bez saglasnosti istraznog sudije podici optuznicu bez vodjenja istrage".
CLAN 13.
Ako se svedok bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslusan, naredjuje se njegovo prinudno dovodjenje. Ako svedok ili vestak i pored urednog poziva neopravdano izostanu, naredjuje se njihovo prinudno dovodjenje. Svedok koji dodje i bez zakonskog razloga, posle upozorenja na posledice, odbije da svedoci, zatvorice se. Zatvor traje dok svedok ne pristane da svedoci, ili dok njegovo saslusanje ne postane nepotrebno, ili dok se krivicni postupak ne zavrsi, ali najduzne trideset dana s tim sto se odluka o zatvaranju preispituje svakih sedam dana.
CLAN 14.
Prigovor protiv optuznice moze se podneti u roku od tri dana od dana dostavljanja, a predsednik veca moze zahtevati preispitivanje optuznice u roku od tri dana od isteka roka za podnosenje prigovora, odnosno od odbacivanja prigovora. Vanraspravno vece nadleznog suda duzno je da o prigovoru protiv optuznice ili zahtevu predsednika veca za preispitivanje optuznice odluci u roku od cetrdeset osam sati. Predsednik veca naredbom odredjuje glavni pretres, koji mora poceti najkasnije u roku od petnaest dana od prijema optuznice u sudu.
CLAN 15.
Ako se sastav veca, ukljucujuci i predsednika veca, izmeni ili ako odlaganje glavnog pretresa traje duze od mesec dana, vece moze odluciti da se glavni pretres nastavi posto predsednik veca ukratko izlozi raniji tok glavnog pretresa. Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlascena lica mogu izjaviti zalbu u roku od deset dana od dostavljanja prepisa presude optuzenom ili javnom, odnosno drzavnom tuziocu.
CLAN 16.
Lice koje je osudjeno za krivicno delo iz clana 1. ovog zakona kaznu zatvora izdrzava u zavodu strogo zatvorenog tipa. Lice koje je osudjeno za krivicno delo iz clana 1. ovog zakona ne moze podneti molbu za odlaganje izvrsenja kazne zatvora, niti mu izvrsenje kazne zatvora moze biti odlozeno povodom najavljenih vanrednih pravnih lekova.
CLAN 17. Pri vodjenju postupka za delo predvidjeno ovim zakonom, na pitanja koja nisu uredjena ovim zakonom, primenice se odredbe Zakona o krivicnom postupku.
CLAN 18.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vazi clan 125., kao i odredbe cl. 136. do 139. koje se odnose na dela iz clana 125. Krivicnog zakona Savezne Republike Jugoslavije ('Sluzbeni list SFRJ', br.44/76, 36/77, 34/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90 i 'Sluzbeni list SRJ', br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93 i 24/94).
CLAN 19.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u 'Sluzbenom listu Savezne Republike Jugoslavije'".
OBRAZLOZENJE
Predlozenim Zakonom protiv terorizma "zeli se ostvariti adekvatnija krivicno-pravna zastita odredjenih drustvenih vrednosti - bezbednost ili ustavno uredjenje SRJ i republika clanica, kao i osnovna prava i slobode gradjana od najtezih oblika njihovog ugrozavanja, kao sto je terorizam, koji je, kako u svetu, tako i u nasoj zemlji u porastu", stoji u Obrazlozenju Predloga zakona protiv terorizma, dostavljen Skupstini Jugoslavije iz Savezne vlade. "Ovo nalaze potrebu donosenja posebnog Zakona protiv terorizma u nasoj zemlji, a kakve zakone je vec odavno doneo jedan broj drugih drzava", dodaje se u Obrazlozenju. Istovremeno se napominje da su, prilikom izrade Predloga tog zakona, koriscena resenja iz zakonodavstava zemalja koje su se "znatno ranije suocile sa problemom terorizma (Velika Britanija, SAD, Spanija, Italija, Francuska, Irska)". "Neka od tih zakonodavstava predvidela su veliki broj izuzetaka od opstih pravila krivicnog prava i pravila o izvrsenju krivicnih sankcija (odustajanje od uobicajenih standarda i garancija u predkrivicnom postupku i istrazi, skracena istraga, prenosenje tereta dokazivanja na osumnjicenog, ubrzani krivicni postupak, specijalni sudovi, posebni zavodi za izvrsenje kazne zatvora itd)", ukazuje se u Obrazlozenju. "Preuzimanje navedenih izuzetaka sadrzanih u stranim zakonodavstvima", kako se ocenjuje, "ugrozilo bi prava i slobode nasih gradjana". "Otuda je, prilikom izrade Zakona postupljeno restriktivno, pa su iz stranih zakonodavstava preuzeta samo ona resenja koja su neophodna za efikasnije suzbijanje krivicnog dela terorizma", naglasava se u Obrazlozenju. Kao ustavni osnov za donosenje ovog zakona, u Obrazlozenju je naznacen clan 77. tacka 1. i 7. Saveznog ustava, prema kome "SRJ, preko svojih organa, donosi zakone i obezbedjuje sudsku zastitu u oblasti odbrane i bezbednosti SRJ, sloboda, prava i duznosti coveka i gradjanina utvrdjenih Ustavom, kao i odgovornost i sankcije za povredu istih i za povredu saveznih zakona".
