Izvor: B92, 15.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREDLOG ZA PRIVREMENA RESENJA U OBLASTI TELEKOMUNIKACIJA
Prelazno resenje za rad elektronskih medija, do usvajanja novih zakonskih propisa, moralo bi da podrazumeva eliminisanje dosadasnjih privilegija i odstupanja od javno proklamovanih kriterijuma u koriscenju radiofrekvencija i televizijskih kanala, receno je agenciji Beta u Udruzenju za razvoj privatne radiofuzije "Spektar" i Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Pravni zastupnik ANEM-a Milos Zivkovic i generalni sekretar "Spektra" Slobodan Djoric izjavili su da bi prelaznim merama, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ciji su predlog uputili Saveznom ministarstvu za telekomunikacije, trebalo da bude uveden red i sigurnost za radio-televizijske stanice kojih, samo u Srbiji bez Kosova, ima vise od 500 - oko 150 u drzavnom i javnom vlasnistvu (opstinske) i oko 350 u privatnom. Oni su ocenili da u oblasti radiodifuzije vlada pravni, tehnicki i finansijski haos i ukazali da je stanicama bliskim vlasti, proteklih godina "omoguceno zauzimanje i sirenje prostora u etru, uz niz drugih privilegija, dok su ostali elektronski mediji bili izlozeni razlicitim oblicima represije i, ostavljeni bez ikakvog pravnog statusa, zatvarani i pljackani". Prema predlogu ANEM-a i "Spektra", svim RTV stanicama koje su podnele prijave i propisanu dokumentaciju na oglas Saveznog ministarstva za telekomunikacije iz februara 1998. godine, trebalo bi priznati pravo koriscenja radio frekvencija i TV kanala. Pored 247 stanica koje su potpisale ugovor s Ministarstvom, to ukljucuje i 235 onih koje u protekle dve godine nisu dobile ni odgovor na zahteve za dodelu frekvencija, a uglavnom su clanice ANEM-a ili "Spektra". Zivkovic i Djoric zalozili su se da se zahtevi za izdavanje dozvola za koriscenje frekvencija i TV kanala, koji su upuceni posle roka naznacenog u oglasu Ministarstva (mart 1998. godine), smatraju zakasnelim, a resenja doneta na osnovu njih - nistavnim. Djoric je podsetio da je neposredno uoci septembarskih izbora u Srbiji otvoreno najmanje deset stanica bliskih socijalistima i JUL-u, a tokom godine bar dvadesetak. Prema predlogu ANEM-a i "Spektra", RTV stanicama koje su dobile desetogodisnje dozvole (na konkursima vlade Srbije 1992. i 1994. godine), kao i onima koje poseduju dozvole iz perioda pre 1992. godine, trebalo bi produziti pravo koriscenja frekvencija pod istim tehnickim uslovima, ali samo do usvajanja novih zakonskih propisa.
U narednom periodu bi, prema tom predlogu, trebalo ukinuto pravo koriscenja radio i TV frekvencija kojima raspolaze Radio-televizija Srbije (RTS), a koje su ustupljene RTV stanicama na osnovu ugovora ili na bilo koji drugi nacin. Predlozeno je i preispitivanje naknada koje su stanice placale na ime koriscenja radio frekvencija i TV kanala. Prema misljenju Djorica, komercijalnim elektronskim medijima trebalo bi odrediti znatno vise naknade, dok bi ostali, koji imaju troskove redakcija i pripreme informativnog programa, trebalo da uzivaju odredjene beneficije u tom pogledu. ANEM i "Spektar" predlozili su novom saveznom ministru za telekomunikacije Borisu Tadicu da imenuje ekspertsku grupu koja bi registrovala sve propuste, nepropisne odluke i nezakonite postupke u radu Ministarstva od 1997. godine, kada je i osnovano. Ta grupa strucnjaka trebalo bi, izmedju ostalog, i da pripremi model zakona o radiodifuziji i utvrdi ingerencije republika-clanica, odnosno federacije, u toj oblasti. Najvazniji propisi koji regulisu rad elektronskih medija sada su Zakon o sistemima veza bivse SFRJ iz decembra 1988. godine i Zakon o RTS-u iz avgusta 1991. godine.
