Izvor: B92, 22.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREDLOG ZA NOV USTAV SRBIJE
Nezavisna grupa eksperata, koju je osnovao Beogradski centar za ljudska prava, u subotu je predstavila Predlog za nov Ustav Srbije. Rukovodilac te grupe Lidija Basta Flajner u uvodnom obracanju na skupu odrzanom u Skupstini grada Beograda istakla je da je u pitanju prednacrt za konacnu verziju dokumenta, te da je radjen kao "antiteza" postojecem Ustavu iz 1990. "Predlog za nov Ustav Srbije sadrzi nas predlog za temeljne izmene u kljucnim oblastima koje podrazumeva svaka potpuna ustavna revizija. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << To je ono u cemu je ustav iz 1990. sporan, a to su legitimacijski temelji, prava i slobode, sistem vlasti i teritorijalna decentralizacija', kaze Basta. Prema ovom predlogu, ravnopravnost svih naroda i svih gradjana su dva podjednako znacajna elementa, kaze Basta Flajner. "To je znacilo da smo se mi odlucili za potpun, dosledan i radikalan raskid sa idejom srbije kao etno-nacionalne drzave, sto znaci iskljucivo drzave srpskog naroda. Nae je polaziste da Srbija treba, u legitimacijskom, drzavotvornom smislu, da bude drzava svih naroda, a ne jednog koji onda drugima dodeljuje prava', rekla je Basta. Ovakav stav je izazvao polemiku medju prisutnim ekspertima i politicarima. Pavle Nikolic smatra da se ovim ignorise srpski narod kao "vecinski i drzavotvoran", dok funkcioner Skupstine Vojvodine Aleksandar Kravic istice da je bilo krajnje vreme za pristup "neopterecen nacionalistickim mitovima".
Na polju organizacije vlasti, Predlog za nov Ustav predvidja znacajno smanjenje ovlascenja predsednika Republike, dok bi dvodomna Skupstina i Vlada bili znatno ojacani. Predsednik ne bi mogao da donese nijednu znacajniju odluku bez saglasnosti Parlamenta ili predsednika Vlade. Najvise neslaganja bilo je oko predloga teritorijalne organizacije vlasti, koji predvidja decentralizaciju Srbije na opstine, okruge, oblasti i autonomne pokrajine. Opstine bi bile znacajno manje od postojecih i predstavljale bi osnovni oblik organizovanja, a zajednice bi imale prava da se udruzuju u vise oblike, poput okruga i oblasti. Autonomnih pokrajina bilo bi 6, kaze clan nezavisne ekspertske grupe Dragoljub Popovic i naglasava da je u pitanju model "regionalizovane drzave". 'Smatramo da treba da opstanu obe pokrajine, s tim sto treba napomenuti sa se kod resavanje problema Kosova i Metohije mora uciniti napor da se to ucini u skladu s metodama medjunarodne zajednice i Rezolucijom 1244. Beograd, koji po broju stanovnika odgovara broju Vojvodine i Kosova i Metohije, bi bio treca pokrajina, a mogu se, prema kriterijumima geografije, mentaliteta i drugim, formirati jos 3 pokrajine. Jedna bi bila jugoistocna Srbija, sa sedistem u Nisu, druga bi bila u sredistu, Sumadija i Pomoravlje, sa sedistem u Kragujevcu, i jos jedna koju smo uslovno nazvali zapadnom Srbijom', kaze Popovic. Pokrajine bi imale veliki deo prava, koja su im oduzeta ustavnim resenjima iz 1990, a pre svega pravo na donosenje konstitutivnog akta i na zakonodavne nadleznosti, istice Popovic. Ovaj predlog je naisao na ostru kritiku Mirjane Stefanovske, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, koja je istakla da pravna priroda pokrajina vise odgovara federalnim jedinicama. "Ekspertski tim pravi od Srbije federaciju, ali to ne zeli nigde da spomene, cime se namerno stvara terminoloska mimikrija", naglasila je Stefanovska. Predlog radne grupe predvidja ocenu ustavnosti konstitutivnih akata pokrajine, ali ne i kontrolu zakonitosti. Oni po tome imaju pravnu prirodu Ustava jedne federalne jedinice. Obebedjeno je ucesce u sredisnjem federealnom parlamentu, ucestvovanje u ustavotvornoj vlasti', kaze Stefanovic. Ona je iznela ocenu da je predlog ustavnih resenja pravljen po meri vojvodjanskih autonomasa, te da vodi ka "rasparcavanju cele Srbije". Ovo misljenje izazvalo je neslaganje predstavnika Skupstine Vojvodine, koji su istakli da je ocigledno da Srbijom jos lebdi duh "Milosevicevog centralizma", javlja B92.
