Izvor: Kurir, 20.Jul.2011, 08:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRAVDA JE SPORA, ALI NEDOSTIŽNA
Aplauz. Likuju. Nije kriv. Ne, nije reč o nekom filmskom projektu koji se završava hepiendom. Reč je oslobađanju poslednjeg živog naciste, čija je odgovornost nemerljiva. Nemerljiva za 1.200 Srba, Jevreja i Roma. Za njihove porodice, najmilije i najbliže.
Aplauz. Likuju. Nije kriv.
Ne, nije reč o nekom filmskom projektu koji se završava hepiendom. Reč je oslobađanju poslednjeg živog naciste, čija je odgovornost nemerljiva. Nemerljiva za 1.200 Srba, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Jevreja i Roma. Za njihove porodice, najmilije i najbliže.
Opravdana sumnja dovoljna je da sud odluči u korist optuženog. Videli smo to na filmu. Ali, hajde da mađarski sud to objasni porodicama onih 1.200 ljudi za čiju je smrt Šandor Kepiro, kao komandant žandarmerijske jedinice, optužen tokom racije u Novom Sadu 1942. godine.
Teško? Nije teško - nemoguće je! Kako objasniti da Kepiro, koji je doživeo duboku starost od 97 godina, treći put izbegava odgovornost za svoja nedela kojima je te ljudi zavio u crno. Ako je već zbog „opravdane sumnje“ nevin, zašto je osuđen na dve kazne zatvora - od deset i četrnaest godina - zbog tih istih zločina? Ako je nevin, zašto je bežao u Austriju, a potom i u Argentinu? Zašto si bežao, Šandore Kepiro?
Odgovora nema. Najavljena je samo žalba. Možda se nešto promeni. Možda će i biti osuđen. Da li je to prava satisfakcija za pomenute porodice? Ti ljudi su toliko propatili da im jedno parče papira verovatno znači, ali to neće vratiti njihove najmilije. A šta to znači za Šandora Kepira? Juče čitam vesti s novinskih agencija. Jedan pisac je izjavio medijima: „Sada je već svejedno šta će se dogoditi, Kepiro je dugo vremena živeo u slobodi“.
Nažalost, istina.
